Ako bismo dublje i sistematičnije pokušali da proniknemo u sudbine ili u
užem smislu u individualne ishode životnih dešavanja nedvojbeno bi se
suočili sa vrlo preciznom matematikom u kojoj svaki dogadjaj ili svaki
ishod ljudskog delanja iza sebe ima jasnu, preciznu projekciju kao
izvorište karaktera i sadržaja ishoda. Svaki psihodinamski trenutak
našeg življenja ima trijadni etiološki koncept. Prvi nivo ili izvorište
jeste stepen razrešenja primarnog ili bazičnog gneva, ili još precizije
preostali restlovi agresivnih pulzija nastalih u ranim fazama (od 0-18
godine) i iniciranih iz nerazrešenosti prema primarnim objektima
(roditeljima). Oni se ne mogu razrešiti u dovoljnoj meri bez povratka na
mesto bazičnog konflikta, koji smo definisali kao dogadjaj, ili skup
događaja, ili dugotrajno perzistiranje neuralgične inkriminisane
situacije, bez čijih razrešenja ne možemo napustiti neurozu. To je neka
vrsta epicentra neurotičkog konflikta bez čijeg ponovnog aktiviranja
kroz terapijski proces, nećemo moći da razrešimo suštinu neurotskog
konflikta. Na neki način to bismo mogli nazvati nekom vrstom povratka
na“mesto zločina“. U tom povratku mi zatičemo mnoge stare tragove istog,
koji u nama aktiviraju mogućnost novog čitanja, sagledavanja i
integrisanog potpuno autentičnog doživljavanja.
Sam proces tokom psihoanalitičkog inžinjeringa ima 5 etape:
1-ruminaciju-kao proces postepenog i sistematskog kognitivnog povratka u
inkriminisani period uz detektovanje najneuralgičnijih tačaka;
2-restituciju-ponovno krajnje precizno i selektivno boldiranje
najtananijih trenutaka bazičnog konflikta uz potpuno suočavanje sa
najdemonizovanijim aspektima antagonizma sa primarnim objektima;
3-restauraciju-potpunu obradu i razradu najneuralgičnijih afekata i
emocija,od kojih većina tokom dotadašnjeg života i nisu bili
prihvatljivi EGU,već su bili centalni segment najpotisnutijih
sadržaja,onih koji su indukovali celokupnu manifestnu
simptomatologiju,ili su pak bili izvorište onih najortodoksnijih
životnih zaglavljivanja i negativnih ishodišta;
4-relaksaciju-novo,zrelije i relaksiranije sagledavanje bazičnog
konflikta,faktički „novi,neneurotični koncept posmatranja i
doživljavanja onih do tada najtabuisanijih impulsa,sadržaja i
osećanja,na neki način novi hod na žici,ali osiguran stabilnom osnovom“;
5-novi početak-pomeranje mogućnosti sa razrešene pozicije bar na nivou dovoljne razrešenosti.
Drugi nivo je razrešavanje horizontalnih konflikata, tj.aktuelnih
životnih okolnosti. Naravno tada i shvatamo koliko i u kojoj meri je
aktuelna organizacija života determinisana stepenom razrešenosti ili
nerazrešenosti iz bazičnog konflikta i koliko prostranstvo iz prvog
nivoa utiče na naša kasnija pozicioniranja u životu. Koliko repeticija i
revitalizacija naših bazičnih situacije određuje sadašnji trenutak,naše
izbore, našu estetiku,stilove života to u velikoj meri inicira potrebu
za prepoznavanje tih malih Andrićevih znakova pored puta,koji su i neka
vrsta kodova u dešifrovanju geneze svih naših izbora i odluka. Na
primer, vrlo je zanimljivo u kakvoj je proporciji količina ljutnje prema
primarnim objektima sa potrebom da revitalizujemo upravo one lajtmotive
zbog koji smo i najviše ljuti na roditelje. Što je ljutnja intenzivnija
revitalizacija klizi ka repeticiji,često i identifikaciji, praćenoj
multiplikacijom.(pr.sin ljut na oca doktorira isto što i otac;kćer koja
je mrzela majku zbog saznanja da ima ljubavnika ,u jednoj fazi života će
imati više ljubavnika istovremeno). Na taj način revitalizovanjem i
preuzimanjem najinkriminisanijih aspekata roditelja se postiže
nadkompenzacija za mržnju (jer kako mrzeti roditelja!?). Dobar primer je
da oni koji zbog rane ljutnje prema primarnim objektima u detinjstvu
još odu od roditelja,imaju potrebu da im se u zrelim godinama
vraćaju,čak na uštrb novih porodica i često kao vrhunsku natkompenzaciju
neguju kult dočuvavanja(često kod vojnih lica,koje je zapravo rana
ljutnja i inicirala u buduću profesiju,koja im donosi adekvatan ambijent
za u osnovi militantne pulzije; slično je i sa policijom,pilotima...).
Taj drugi nivo je i ako je realizovan u infantilnim okolnostima zapravo
nastao na principu razrade prvog nivoa, bilo kao nastavak,bilo kao
produkt bunta prema bazičnoj mustri. Zato tu možemo govoriti i o zapravo
nastavku iste agresije,koju prenosimo kroz složen repertoar
projekcija(sa agresivnim pedigreom). U traganju za individualnošću ili
ličnošću mnogi interpersonalni odnosi,uključujući i partnerske budu
tokom celokupnog življenja samo sudar dve persone, ili dva skupa mnogo
persona.
*Persona-Jungov termin;emocionalna ili socijalna maska
nastala u funkciji zaštite od spoljašnjih i unutrašnjih
nemira
Treći nivo, to je sadašnjost, izvan bazičnog prostora (prostor našeg
bazičnog komfora,potrebna dimenzija setinga koji određuje življenje,
sastoji se iz dva nivoa:
1-arhaični-nastaje simboličim i bukvalnim
izmirenjem sa transgeneracijskim nerazrešenjima,faktički obnovljeni
prostor naših predaka;
2-aktuelni-estetsko,egzistencilalno i
emocionalno pribežište našeg življenja;amplifikovani prostor našeg
komfora. Smatra se da svaka neuroza ima raspon od bazičnog konflikta do
potrebe za realizacijom bazičnog prostora) naše akcije i dešavanja izvan
prvog i drugog nivoa,često naše profesionalno delovanje, naš sistem
dokolice,naša reagovanja,principi, ali i iracionalni koncepti,koje često
možemo nazvati tkz.sivom zonom. Uređenje trećeg nivoa je determinisano
sa dva prethodna i na neki način je ekvivalent istih. Sadržaji naših
projekcija su upravo upleteni sa nivoom psihodinamske zrelosti i ishode
iz prethodnih nivoa. Svaki naš gest,od onih najbanalnijih do onih
najsloženijih manevara je determiisan i omeđen upravo projekcijama koje
su isključivo odgovor na nivo psihodinamske zrelosti datog trenutka.
Svaki naš manevar je dakle u funkciji već precizno projektovanog
ishoda.Prekognitivni deo naše ličnosti (miks svesnog,nesvesnog i
najfinijih slojeva intuitivnog) laserski precizno predstavlja onaj
sjajni aparat koji reguliše i usmerava naše projekcije. A kakvi su
ishodi projekcija?
Sledi...
Ishodi projekcija
Dr Ivajlo Ilijev
