Monday, October 26, 2020

Život i rad psihoanalitičara Sidneja Klajna

 


Sidnej Klajn (1918-2005) bio je ugledni britanski psihoanalitičar čiji je rad pokrivao područja dece, psihosomatskih bolesti, grupa, maničnih stanja, perverzija i delinkvencije i autističnih stanja. Njegovo razmišljanje i pisanje odražavaju rad Melanie Klein, sa kojom nije bio u srodstvu, kao i Vilfred Bion, Frances Tustin i drugi. Bio je čvrst pristalica ideja Melanie Klein i pomogao je da se razvije razumevanje da se analiza može i treba koristiti da bi se doprlo do veoma bolesnih pacijenata koji u suprotnom možda ne bi dobili pomoć.
Sidney Klein započeo je karijeru psihijatra dok je bio u vojsci, stacioniran u Burmi. Skroman, neugledan čovek, zanimao se za psihijatriju tokom vojne karijere. Bio je savetnik za psihijatriju u Indiji kada je Earl Mountbatten zatražio od njega da proceni dva japanska generala zbog ratnih zločina. U početku se specijalizovao za dečiju i porodičnu psihijatriju pre nego što je završio analitički trening. Kvalifikovao se 1953. godine, a zatim kao dete-analitičar 1957.godine. U potpunosti je učestvovao u mnogim ulogama na Institutu za psihoanalizu, uključujući direktora dečijeg odeljenja Londonske klinike za psihoanalizu.
Postao je analitičar za obuku i nadzor na Institutu za psihoanalizu i video je pacijente koji su često bili na granicama analiziranosti. Na primer, lečio je i opisao slučaj teškog ulceroznog kolitisa i slučaj delinkventne perverzije i zavisnosti od droge. Bio je zainteresovan i uticajan u oblasti autizma. Nadzirao je Frances Tustin, sa jednim od njenih prvih pacijenata sa autističnom bolešću u bolnici Belgrave. Smatrala je da je ovo formativno iskustvo i podstaklo je njen kontinuirani rad na ovom polju. Sam Sidney Klein bio je među prvim psihoanalitičarima koji su pisali o autističnim aspektima odraslih neurotičnih pacijenata. Nastavio je svoj rad kao dečiji i porodični psihijatar, uporedo sa privatnom praksom, dugi niz godina. Radio je u bolnici Vest Middlesek, a zatim u bolnicama Belgrave. Ovo  iskustvo u NHS i javnom sektoru uticalo je na njegov stil i pristup kao psihoanalitičara. Držao je mnoga predavanja u Engleskoj i inostranstvu, uključujući Australiju i Brazil. Sidney Klein je glavni  doprinosioc kreativnom rastu Kleinian-ove teorije i prakse tokom 1950-ih i 70-ih. Mnogi Kleinianovi analitičari pisali su o uticaju koji je on imao na njihov rad i razumevanje, posebno na ideju analize kao sredstva za transformisanje psihičkog bola. Nadgledao je i uticao na brojne analitičare koji su i dalje opširno pisali o kleinijskim idejama i teorijama. Pored priznavanja njegovog profesionalnog uticaja, mnogi su govorili o nezainteresovanosti Sidney Klein-a za status i slavu, kao i o njegovom humoru, toplini i prizemnom maniru i pogledima. Imao je veoma dug, srećan brak sa vajaricom Eileen Stevart, sa kojom je imao četvoro dece. Eileen je bila odgovorna za neke od finijih  bista analitičara izloženih u Institutu za psihoanalizu. 

Natalija Stanković, psiholog

https://www.theguardian.com/society/2005/dec/21/socialcare.guardianobituaries

Sunday, October 25, 2020

Како до правилне одлуке о каријери


О доношењу одлуке о својој будућој професији или правцу даљег развоја своје каријере, постоји могућност да се изгубимо ...

Искуства и савети родитеља, рођака или пријатеља могу нам дати неке смернице и оквир, али не би било добро да ти савети буду пресудни у нашој коначној одлуци. Иако вас врло добро познају јер су вам блиски, често узимају у обзир врло мали број фактора пресудних за овај проблем: пословни успех, „везу“ за запослење у одређеној компанији, колико је то данас тражена професија , „у  том послу има новца“ итд. Сви ови критеријуми су оправдани, али врло често су дугорочно неодрживи - само зато што су ваши родитељи / пријатељи / рођаци успешни у некој професији, не значи да ћете и ви то бити. „Веза“ запослења може сутра пропасти. Ако је данашња професија финансијски исплатива, питање је да ли ће то бити за неколико година?

Стога би најбоље решење било окретање сопственим интересима, потенцијалима, талентима, вредностима, изворима који вас мотивишу и на основу тих информација створити свој избор. Генерално млади, пре него што крену са истраживањем каријерних и образовних могућности, много мало времена посвећују ономе што их интересује.

Такође младе под утицајем широко распрострањеног стереотипа о начину запошљавања (у већини случајева партијски) напуштају земљу не показујући интересовање за инвестирање и развој у каријери. Њима недостаје и лична мотивација и визија за развој каријере. У контексту личног и професионалног развоја, евидентно је да имају тешкоћа како да себе што боље представе на тржишту рада.


Међутим, проблем настаје када нисмо свесни које карактеристике имамо - ако се запитате шта радите добро и шта вас занима, често сте у незнању. Због тога је помоћ каријерног саветника у решавању ових дилема веома важна. Различит број алата за процену свих аспеката неопходних за доношење исправне одлуке које ће вам понудити саветник биће вам од велике користи.

Самопознавање је кључни корак у планирарању каријере, јер нам даје могућност да откријемо своје интересе, вредности, вештине, наше личне карактеристике и јаче стране.

Стога је први корак који вам сигурно може помоћи да одаберете професију која вам одговара или да своју тренутну каријеру усмерите ка „идеалном“ правцу, свакако професионална оријентација и саветовање у каријери.

Избор нашег образовања и каријере  је само наша одговорност. Колико боље познајемо себе, толико је мања вероватноћа да направимо погрешан избор.

 Мр Елена Јованчић, психолог

 

Литература:

-            Батерија тестова за професионалну оријентацију

-        Саветованје за избор каријере и запослења: преко личног развоја до већих могућности

 


 

 

Monday, October 19, 2020

Histrionični poremećaj ličnosti; zavodljivost kao kompenzacija za osećaj neadekvatnosti


Histrionični poremećaj ličnosti  spada u grupu stanja koja se nazivaju klaster B ili dramatični poremećaj ličnosti. Reč  “histrioničan” znači “dramatičan ili pozorišan”. Osobe sa ovim poremećajem razvijaju obrazac preterane emocionalnosti i ponašanje koje zahteva konstantnu pažnju. Njihove emocije su intenzivne i nestabilne praćene iskrivljenom slikom sebe. Samopoštovanje im zavisi od odobravanja drugih i ne potiče iz istinskog osećaja sopstvene vrednosti. Ponašanje im je često dramatično ili neprimereno uz neodoljivu želju da budu zapaženi. Ovaj poremećaj se opisuje kao dramatični, uzbudljivi, bezobzirni ili promenljivi a osobe koje ga imaju su koketirajuće, zavodljive, šarmantne, očaravajuće, manipulativne, impulsivne i žive, neprikladno seksualne sa većinom ljudi koje sretnu, čak i kada ih sekslualno ne privlače. Češći je kod žena nego kod muškaraca i obično se manifestuje od adolescencije ili u ranom odraslom dobu. Kada nisu u centru pažnje mogu se osećati podcenjeno ili nepoštovano. Fizički izgled takođe mogu koristiti za privlačenje pažnje nošenjem odeće jarkih boja. Mogu govoriti u nejasnom stilu sa nedostatkom detalja. Mogu biti dramatični čak i krajnje toliko emocionalno izražajni nekad sramoteći prijatelje i porodicu neprimereno  ispoljavajući emocije na javnim mestima. 


Ljudi sa histrioničnim poremećajem ličnosti mogu biti impresivni, lakoverni, sugestibilni i na njih je moguće lako uticati posebno od strane onih koji im se dive. Skloni su i da odnose smatraju bliskijima nego što stvarno jesu, bilo da su u pitanju prijateljstva ili romantične veze. Pojedinci sa histrioničnim poremećajem ličnosti mogu imati teškoće u postizanju emocionalne intimnosti u romantičnim ili seksualnim vezama. Bez da su svesni oni često igraju ulogu žrtve ili princeze u svojim odnosima prema drugima. Mogu da pokušavaju da kontrolišu svog partnera emotivnom manipulacijom ili zavodljivošću na jednom nivou, ali istovremeno pokazuju izrazitu zavisnost od njih na drugom nivou. Pojedinci sa ovim poremećajem imaju narušene odnose sa istopolnim prijateljima jer njihov seskualni provokativni interpersonalni stil može izgledati kao pretnja za njihove prijatelje. Ove osobe mogu takođe otuđiti i odgurnuti prijatelje od sebe stalnim zahtevima za pažnjom. Često postaju depresivni i uznemireni kada nisu u centru pažnje. Žude za novitetom, stimulacijom i uzbuđenjem. Skloni su dosađivanju u rutinskim, uobičajenim situacijama. Umeju da budu netolerantne ili frustrirane situacijama koje uključuju odlaganje zadovoljstva i njihovi postupci su često usmereni ka dobijanju trenutnog zadovoljstva. Iako su vrlo često sklone pokretanju posla ili projekata sa velikim entuzijazmom, njihovo interesovanje može brzo splasnuti. Dugoročni benefiti se mogu zanemraiti radi dobijanja trenutnih uzbuđenja. Pokazuju trenutnu emocionalnost i imaju tendenciju da stvari posmatraju na dosta emocionalan način. Dobro se snalaze u poslovima koji vrednuju i zahtevaju maštu i kreativnost ali verovatno će imati problem sa zadacima koji zahtevaju logičko ili analitičko razmišljanje.

Uprkos svom spoljašnjem sjaju osobe sa histrioničnim poremećajem ličnosti su veoma nesigurne i ta nesigurnost ih ostavlja frustrirane i jadne sa osećajem lične nekompetentnosti i neadekvatnosti. Sklone su laganju, ponašaju se teatralno kao da nastupaju pred publikom.  Nekada u tome mogu otići toliko daleko da prete suicidom ili pokušavaju samoubistvo sve u cilju privlačenja pažnje. Preterano su osetljive na kritiku i neodobravanje. Retko pokazuju pravu i istinsku brigu za druge zbog svoje egocentičnosti. Pokazuju manjak strpljenja koji je praćen detinjastim reakcijama kao i nedostatak empatije i sposobnost da očitaju tuđe emocije ili pravilno interpretiraju tuđe reči i postupke.

Kako nastaje histrionični poremećaj ličnosti?

Seme histrioničnog poremećaja ličnosti najverovatnije je zasejano u detinjstvu ali njegovi simptomi nisu obično vidljivi do kasne adolescencije. Težina stanja može eskalirati tokom rane odrasle dobi i od tog trenutka postati dominantan faktor. Tačan uzrok ovog poremećaja ličnosti nije poznat ali mnogi stručnjaci za mentalno zdravlje veruju da i naučeni i nasledni faktori igraju ulogu u njegovom razvoju. Na primer tendencija nastanka histrioničnog poremećaja ličnosti u porodicama nagoveštava da bi genetska osetljivost na poremećaj mogla biti nasleđena ali dete roditelja sa ovim pormećajem možda jednostavno ponavlja naučeno ponašanje. Ostali faktori koji bi mogli uticati uključuju nedostatak kritike ili kazne kod deteta, pozitivno potkrepljenje koje se daje tek kada dete ispuni određena odobrena ponašanja, nepredvidiva pažnja koju detetu daju roditelji, zbrka oko toga koje vrste ponašanja zaslužuju roditeljsko odobrenje. Poremećaji ličnosti se mogu razviti u odnosu na individualni temperament i psihološke stilove i načine na koji ljudi uče da se nose sa stresom tokom odrastanja. Jedna od hipoteza je da se ovaj poremećaj ličnosti može razviti ka rezultat trauma doživljene u detinjstvu.


 

Deca mogu da pretrpe svoju trauma suočavajući se sa okolinom na načine koji mogu na kraju da dovedu do poremećaja ličnosti. Stilovi roditeljstva takođe mogu uticati na verovatnoću razvoja histrioničnog poremećaja. Roditeljstvo kome nedostaju granice i preterano je popustljivo ili nedosledno može predisponirati decu da razviju ovaj poremećaj. Neka osnovna poruka koju su ovakve osobe dobijale od svojih roditelja mogla bi se sažetu u rečenicu “Dobićeš pažnju, ljubav, nagradu kada i ako radiš onako kako ja kao roditelj hoću”. Takođe roditelji osoba sa ovim problemom nisu bili spsoobni za pokazivanje dubljih emocija i adekvatno i dosledno iskazivanje ljubavi. Najčešće postoji neadekvatan odnos sa roditeljem istog pola a često su dobijale neadekvatnu pažnju od roditelja suprotnog pola. Kasnije, tokom adolescencije ulaziće u igre moći sa osobama istog pola a trudiće se da zavode osobe suprotnog pola. Zavodljivost im služi za kompenzaciju osećaja lične neadekvatnosti i seksualne uloge. Zbog kompetitivnog odnosa sa roditeljem istog pola i nemogućnosti identifikacije s njim, nisu uspele da razviju stabilan identitet.

Kao i većina poremećaja ličnosti, histrionični poremeaj ličnosti obično će opadati intenzitetom s godinama.

 

Kako se leči histrionični poremećaj ličnosti?

Generalno, ljudi sa histrioničnim poremećajem ličnosti ne veruju da im je potrebna terapija. Imaju tendenciju da preuveličavaju svoja osećanja i ne vole rutinu, što otežava plan lečenja. Međutim, oni mogu potražiti pomoć ako se kod njih javi depresija, najčešće povezana sa gubitkom ili neuspešnom vezom ili neki drugi problem izazvan njihovim postupcima.

Psihoterapija je tretman izbor za ovaj poremećaj ličnosti. Cilj lečenja je da pomogne pojedincu da otkrije motivaciju kao i strahove povezane sa svojim mislima i ponašanjima i pomogne sebi da nauči da se odnosi prema drugima na pozitivniji način.  Ako su oni koji imaju ovaj poremećaj ličnosti odlučni da promene svoje emocionalne i psihološke reakcije, poremećaji ličnosti podležu lečenju, ne u potpunosti ali se vremenom njihov kapacitet za kontrolu emocionalnih reakcija može poboljšati do nivoa upravljanja. 

 


Lekovi se ponekad mogu koristiti kao lečenje za druga stanja koja mogu biti prisutna i sa ovim poremećajem kao što su depresija i anksioznost.

Neke od terapija koje su se pokazale efikasnim za ovo stanje uključuju:

Psihodinamska psihoterapija. Cilj ove psihoterapije je smanjenje emocionalne reaktivnosti identifikovanjem i demistifikacijom osnovnih razloga za razvoj svog stanja.

Kognitivno-bihejvioralna psihoterapija. Kroz ovu terapiju osobe mogu početi da razmišljaju i da se ponašaju smirenije, s više promišljenosti a ujedno je dobra i efikasna u borbi protiv depresije i anksioznih poremećaja koji se mogu javiti zajedno sa histrioničnim poremećajem.

Grupna psihoterapija. Učešćem u grupnim diskusijama sa vršnjacima može uticati na poboljšanje društvenog ponašanja i međuljudskih odnosa osoba koji pate od histrioničnog poremećaja.

Porodična psihoterapija. Na sve porodične odnose unutra porodice utiče histrionični poremećaj ličnosti a sva pitanja i problem koji nastaju kao rezultat ovog poremećaja mogu se rešavati u kooperativnom okruženju orijentisanom na rešenja tokom terapije čitave porodice ili parova. 

 

Jelena Krstić, psiholog 

 

Korišćeni izvori:

https://www.webmd.com/mental-health/histrionic-personality-disorder#2

https://www.msdmanuals.com/professional/psychiatric-disorders/personality-disorders/histrionic-personality-disorder-hpd

https://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/NBK542325/

https://www.bridgestorecovery.com/personality-disorders/histrionic-personality-disorder/

Histrionic personality disorder. (n.d.). Retrieved from https://www.bridgestorecovery.com/personality-disorders/histrionic-personality-disorder