ŽIVOT JE ČEPRKANJE PO TALOGU NERAZREŠENIH ODNOSA SA RODITELJIMA

Individualna neuroza trazi svoj put za razresenje.Staze su raznolike,krivudave i viseslojne.Jedna od putanja je razresenje kroz kolektivnu neurozu.Mada tu od razresenja vise dobijamo ventilaciju ili odlaganje,sto samo po sebi vise pojacava napon i tonus same neuroze i time je jos vise produbljuje,a nikako razresava.Ali stvara iluziju razresenja.
Kolektivne neuroze su najcesce vezane za struktuisanje revitalizacije oca,ovoga puta granndioznog i besmrtnog.Time se stitimo od esencijalnog straha,straha od gubitka primarnog objekta.Zato smo beskrajno odati Bogu,religiji,naciji,grupi,ocu nacije,velikom vodji.Zato su nam oni tako potrebni.Jer u kolektivnom protektoratu bezimo od individualnih neutoza. Tako nastaju arhetipovi homopoliticusa,homoreligicusa i svi izvedeni koncepti referencijalne simbolike.
Tako narodi slede svoje vodje,fanaticno se predaju svojim religioznim okvirima,bahatim navijackim gangovima.Bezeci od individualnih nerazresenja u kolektivne iracionalne konflikte. Time postaju sustinski pogodni za saucestvovanje u najkatastroficnijim projektima odredjenih grupacija i interesa.Istorija covecanstva je mozaik supstitucije individualnog u kolektivnog.Uvek pokrivenim grandioznim kolektivnim Nad Ja. Sto smo individualno neuroticniji,a cesto imamo fenomen indukovane neuroze onda je i odanost grandioznom ocu veca,a karakter i sadrzaj vodje bizarniji i destruktivniji,kako auto,zako i hetero.Sto smo vise ljuti na sopstvene primarne roditelje(oca i majku)iz ovih ili onih razloga to je nasa potreba za idealizacijom sledeceg nivoa veca i neophodnija,jer neko sledeci treba da nas preuzme ili ušuška(domovina,drzava,vera,kraljica-majka;Bog,kralj,vodja-otac). Sto smo manje gnevni na roditelje manje imamo potrebu za sekundarnim idealizacijama,manje smo skloni sklapanju neuroticnih "saveza",okrecemo se individualnom a imamo konstruktivniji i zreliji odnos prema kolektivnom. Ovom metodologijom mozemo da objasnimo i zasto i kako se opredeljujemo politicki,ideoloski ili religijski.Sve je samo nadkompenzacija .Sazrevanjem i separacijom mozemo da menjamo i nase ideoloske,duhovne matrice i daljim razresenjem individualnog konflikta pomeramo od svih nam dostupnih kolektivnih neuroza.
Cilj je zapravo covek lisen neuroze,koji bezeci od individualne,jezgrovne u jednom momentu zaglavljen u kolektivnu arhetipsku(najcesce izniklu iz mitova,epskih natkompenzacija ili narcistickih projekcija)kroz proces individuacije,toliko amplifikuje sebe i iznikne do krajnjeg ideala-individualne slobode.
U nekim zemljama kao sto je nasa cija etiogeneza i socijalno poreklo uglavnom je seosko postoji tkz.ruralni instikt proizisao iz patrijahalne frustracije sina pred dominantnim ocem,sto jos vise akcentuje Frojdovu pricu o "oceubistvu" i nadkompenzaciju kroz grandioznog vodju,zemaljskog ili apstraktnog.
Ovakvu matricu podsticale su i ideoloske i pseudointelektualne elite iz 80-ih godina proslog stoleca sirom bivse nam zemlje fokusirajuci se po inerciji i po principu spojenih sudova na akcentovanje ugrozenosti vlastitih etnickih sredina.Nalazeci siri front u odredjenim interesnim grupama,kontroverznim licnostima zatecenih ili dolazecih politicara, sa religijskim velikodostojnicima i "narodnim tribunima sa istovetnim ruralnim instiktom ali i nacionalistickom i nesto verske iskljucivosti i drugim entitetima slicnog sklopa,pretvarali su sadrzaj fokusa u koncept,a koncept u matricu.
Takvo pozicioniranje je imalo svoj krajni epilog u katastrofama devedesetih,ali i prolongiranju matrice do danasnjih dana uz krajnje poguban epilog.Svaki pokusaj repozicioniranja matrice imao je svoj tragican epilog(smrt Z.Djindjica).Neko ce reci a kakav je uticaj drugih,stranih faktora.Znacajan ali pre svega u kontekstu njihovih ciljeva u odnosu na matricu koju sami projektujemo.Kao i u individualnoj psihologiji.Sami se pozicioniramo i za dobro i za lose.Precizno i detetminisano. Bas taj instikt ruralnog bio je vodeci imput pominjanih pseudoelita proslog stoleca noseci u sebi miks frustracija razoranog seoskog ognjista,mitomanskog nasledja,epske retorike,sebicnog komesarskog uzleta akademika skolovanih u vecernjim posleratnim skolama sa lose usivenim sinjelima ,losih estetika iz boljsevickih pamfleta,palanacke etike nedovrsenih identiteta i disidentske slojevitosti uspokojene u vilama na Dedinju ili institutima za "odbacene",umesto gulaga.
Religija,nacija,ideologija,pokret,stranka,grupa ,medijsko zombiranje kao osnovni sadrzaji kolektivnih neuroza postajali su utociste duhovno,kultoroloski,socijalno,ekonomski i fizicki u ratovima,ekonomskim krizama obogaljenog i opustosenog pojedinca ,njegova uteha,njegov vapaj,njegovo survavanje i ponor.
Okretanje razresenju vlastitih individualnih neuroza bez bega u kolektivne je put ka razresenju. Mnogi narodi su prolazili kroz ovakve izazove.Neki su i uspevali da pronadju rebuse vlastitih zaglavljivanja.Zrelo i kroz postulate maturacije,individuacije i relaksiranja prethodno svojih osnovnih,bazicnih ljutnji ,onih prema primarnim objektima.Kazu da je zivot ceprkanje po talogu nerazresenih odnosa sa roditeljima.Ko zna,mozda tu negde nadjemo i sebe.Bez dodatnih potreba za idealizacijama.Dovoljan je samo respekt.