Veza sa psihopatom

 

 

 

 Kada čujemo reč psihopata prvo što nam padne na pamet jeste slika osobe sa kriminalnim dosijeom, neki siledžija u zatvoru, ubica, monstrum, lik iz filma poput Hanibala Lektora. Međutim, u stvarnom životu psihopata ne mora da bude ništa od ovog pobrojanog. To može da bude osoba koju srećemo svakodnevno u društvu, neko ko ima i neku respektabilnu društvenu funkciju. On može na prvi pogled da ima neke osobine koje su jako privlačne ženama. Često je to muškarac koji zna šta hoće, koji ume da zavede i obori s nogu. Ne deluje ni nasilno a ni ludo. Deluje uravnoteženo, stabilno, pouzdano, šarmantno i nekako neodoljivo. Prava osoba na koju se žena može osloniti i koja obasipa ljubavlju. Početak veze sa njim može biti vrlo uzbudljiv i vrtoglav, sve je idealno, magično i fatalno. Uglađen, milozvučan, slatkorečiv, samouveren, tajanstven i bistar. On čini sve da vas usreći odajući sliku najromantičnijeg čoveka na svetu bez obzira što pomalo ume da bude i agresivan. Ta agresivnost ide, naravno, u prilog njegovoj muževnosti. Na interpersonalnom planu njega može da karakteriše grandiozan osećaj vlastite vrednosti i dominantnosti, što ženi prija. Nakon što prođe početni zanos i takozvana faza medenog meseca, na svetlost izlaze njegova prava priroda i ponašanja koja su vrlo često prožeta ljutnjom, probojima besa, napadima iz sasvim nepoznatih razloga. Ovakva nagla promena partnerovog ponašanja, od skidanja zvezde s neba do neobjašnjive agresivnosti, za ženu je vrlo zbunjujuća. Izlive nežnosti i ljubavi smenjuju vika, svađa, pretnje, ignorisanje, ćutanje, ponižavanje. Na scenu polako stupa njegova arogancija i verovanje da je superiorno ljudsko biće koje ima prava na sve. Počinje kontrola svih aspekata ženinog ponašanja, posesivnost, ljubomora, neprestana kritika za sve i svašta. Ispod zavodljivosti i šarma polako kreće da izvire njegova patologija, u početku vešto skrivana a sada opasna po ženinu socijalnu, psihološku i emocionalnu dobrobit. Psihopata je sklon grubom ponašanju, počinje da eksploatiše žrtvu nemilosrdno i bezosećajno, bez ikakvih obzira za njena osećanja i patnju. Za svoje ponašanje uvek ima dobro opravdanje.
 Sa velikom sposobnošću manipulacije i ubedljivim argumentima, uvek uspe da žrtvi nametne osećaj krivice, da je situacija prosto bila takva i da nije imao izbora da drugačije reaguje. Njegovo dominantno osećanje je bes. Uporno ispravlja greške svoje partnerke, koriguje njeno ponašanje, ponižava je, uništava njeno samopouzdanje a sebe veliča, uveravajući je da je on najbolja stvar koja joj se dogodila. Njega želi puno žena a baš njoj se posrećilo da ga osovoji i treba da je zahvalna zbog toga. Ovako tretirana, žena i sama počinje da sumnja u sebe, svoje sposobnosti, vrednosti i potencijale, počinje da bude obazriva, da pazi šta radi i kako se ponaša. Kod njega se javljaju razne faze emocionalnog raspoloženja, koje idu od hladnoće, nepristupačnosti i odsutnosti, bez želje da komunicira bez ikakvog realnog razloga do faze kada je preterano pažljiv, nežan, prividno osećajan. Kada nastupi medeni momenti žena se opet ponada da je on raskrstio sa svojim lošim osobinama i da će se konačno promeniti, što je naravno samo uzaludno nadanje. Sa tendencijom ka ravnodušnosti i hladnokrvnosti i potpunim nedostatkom empatije, on ispoljava posesivno i kontrolišuće ponašanje. Zabranjuje izlaske, stalno proverava, zabranjuje komunikaciju sa drugim muškarcima, zahteva da odmah sazna razloge nejavljanja na telefon ako se žena ne javi. Proverava njene poruke, poštu, njenu torbu. Bolesnu ljubomoru ona može da tumači kao pokazatelj ljubavi. Tu međutim nema ljubavi ni u tragovima, sve su to sredstva kojima on postiže potpunu kontrolu nad njenim životom. Vrhunac te kontrole je potpuno ograničavanje njenog kretanja uz navođenje argumenata zašto ne sme da se izlazi. Na taj način on stiče slobodu da radi šta hoće i da nikada ne bude provaljen. Vrlo često ume da vara i to radi prilično vešto a ako bude uhvaćen on deluje kao da se suočava sa posledicama svog ponašanja, ume da plače i moli uz zaklinjanje i obećanja da se to nikada više neće ponoviti. Celokupno takvo teatralno ponašanje samo je još jedan vid manipulacije. Namajući sposobnost da uči iz iskustva, psihopata će nakon oproštaja opet ponoviti grešku. Ispoljava impulsivnost u ponašanju, nesposobnost odolevanja iskušenjima, nije u stanju da bude privržen bilo kome ili bilo čemu. Nikada ne preuzima odgovornost za svoje ponašanje. Ako prevari, nije on kriv već ta neka žena koja ga je zavela. Sklon je projekcijama i stalnom optuživanju drugih za svoje nevolje. Svoju partnerku pokušava da okrene protiv prijatelja i porodice jer pretpostavlja da bi oni mogli negativno da utiču na njeno mišljenje koje ona ima o njemu. Kreće sa ružnim pričama o njima i zameranjima. Uveren je da je uvek u pravu i da sve radi na najbolji način. Užasno se plaši raskida i mogućnosti da bude odbačen od strane partnerke. To je za njega neprihvatljivo i potrudiće se svim silama da to spreči ne libeći se da se sav slomi, rasplače, da moli i obećava da će se od ovog trenutka promeniti. Zove njene prijatelje, roditelje uveravajući ih i moleći da joj prenesu koliko je voli. Ukoliko uspe da je privoli da mu oprosti i primi ga natrag, lepo ponašanje prožeto prividom osećajnosti i ljubavi potrajaće veoma kratko a onda će njegova kontrola postati još veća.
 Za psihopate i nema nekog leka. Njihovo prevaspitavanje vašom dobrotom i ljubavlju je bezuspešno i tu se ne treba zavaravati. Psihopata ne ume da voli i ne reaguje na tuđe emocije. Egocentičan je i emotivno tup. Žena za njega nije zasebno biće sa svojim potrebama već isključivo sredstvo za zadovoljenje njegovih potreba. Nikada ne može da uspostavi istinski intiman odnos. Ponižavanjem i obezvređivanjem, ljubomorom, nasiljem, on od žene pravi inferiorno biće, domaćicu, majku, robinju. Žene trpe i psihičko i fizičko zlostavljanje, razvijajući često i dodatne simptome kao što je čir na želucu, gojaznost, migrene, poremećaj ishrane i spavanja, gastrointestinalne i endokrinološke poremečaje. Uprkos razornim posledicama po celokupno mentalno i fizičko zdravlje, mnoge žene ostaju u ovakvom odnosu i tvrde da je sa njihovim vezama sve u redu. S obzirom da se od psihopate ne može očekivati nikakvo dobro, potrebno je preuzeti određene mere zaštite koje moraju biti bazirane na znanju i razumevanju tog mentalnog poremećaja kao i celokupne problematike. Ovo je tema veoma važna za veliki broj svih onih žena kojima je potrebno pomoći da prepoznaju destruktivan odnos u kome se nalaze i da preduzmu korake u pronalaženju adekvatnih načina izlaska iz tog pakla, kao i pomoć u vidu psihoterapije koja će joj omogućiti povratak izgubljenog samovrednovanja i samopoštovanja.

 

Jelena Krstić, psiholog

Kontakt: nikolic.jeka@gmail.com