Tuesday, June 11, 2019

Kontroverzan test mrlja Hermana Roršaha




Herman Roršah je bio ugledni švajcarski psihijatar i psihoanalitičar koji je postao poznat zahvaljujući kreiranju čuvenog projektivnog testa poznatog kao Roršahov test mrlja. Rođen je 8. novembra 1884. godine u Cirihu. Veći deo detinjstva i mladosti proveo je u severnoj Švajcarskoj. Poticao je iz umetničke porodice što je dosta uticalo na njegovo umetničko vaspitanje i razvoj vizuelnog uma bez koga možda ne bi ni bilo najpoznatijeg dijagnostičkog sredstva za merenje različitih nesvesnih delova ličnosti. Imao je mlađeg brata Pola i sestru Anu. Njegov otac bio je profesor likovne umetnosti i dosta ga podsticao da razvija kreativnost kroz slikanje i crtanje. Roršah je još kao dečak voleo da stvara razne slike i mrlje pomoću mastila. 

Kada je bio pri kraju srednje škole bio je u nedoumici oko izbora budućeg poziva i zanimanja. Umetnost i nauka bile su mu jednako privlačne. Ambivalentnost je razrešio tako što je napisao pismo čuvenom nemačkom biologu Ernstu Hakelu, tražeći savet od njega. Glavni činilac koji je doveo do toga da Herman ne izabere umetnost kao zanimanje, bio je smrt oca dok je još pokušavao da odluči čime će se baviti. Ernst Hakel mu je savetovao da odabere nauku i tako je mladi Roršah upisao medicinski fakultet u Cirihu. Za vreme studiranja učio je ruski jezik i putovao u Rusiju gde je i upoznao svoju buduću ženu Olgu. Putovanja su bila žnačajan deo njegovog života, na njih je gledao kao na avanture koje ga mogu odvesti do novih mogućnosti. Diplomirao je 1909. godine a krajem 1913. oženio se Olgom i zajedno se preselili u Rusiju. U braku je imao dvoje dece, sina Urliha i ćerku Elizabetu. 

Pre preseljenja radio je u kantonskoj bolnici za mentalne poremećaje u Cirihu. Dok je radio završio je ujedno i svoju doktorsku disertaciju kod Eugena Blojlera. Dešavanja i novosti u intelektualnim krugovima toga doba koji su se bavili psihoanalizom, podsećale su ga na njegove mrlje od mastila iz detinjstva. Veoma ga je interesovalo da sazna zbog čega različiti ljudi u istim mrljama od mastila vide različite stvari. Još kao student medicine počeo je da pokazuje mrlje školskoj deci i da tumači i analizira njihove odgovore. Njegova doktorska disertacija sadržala je poreklo njegovog eksperimeta s mrljama matila.

Život u Rusiji mu je prijao, bio je fasciniran ruskom kulturom, tu se bavio proučavanjem savremene psihijatrijske metode. Međutim, 1914. vratio se u Švajcarsku i počeo sa radom u Univerzitetskoj bolnici Valdau u Bernu. Posle toga, 1915. preuzeo je funkciju pomoćnika direktora u regionalnoj psihijatrijskoj bolnici u Herisau. Nakon što je proučio 300 mentalnih pacijenata i 100 kontrolnih subjekata, Roršah je 1921. napisao je knjigu Psihodijagnostika koja je trebala biti osnova njegovog testa. Iako je bio potpredsednik švajcarskog psihoanalitičkog društva, imao je poteškoće sa objavljivanjem knjige i privukao je malo pažnje kada se knjiga prvi put pojavila. 

Roršah nikada nije nameravao da svoj test koristi kao opšti test ličnosti već kao sredstvo za dijagnostiku shizofrenije. Tek 1939. test je prvi put upotrebljen kao projektivni test ličnosti.

Godinu dana nakon pisanja Psihodijagnostike, Roršah je umro od peritonitisa za koji se smatra da je nastao kao posledica rupture slepog creva. Bio je još uvek pomoćnik direktora bolnice kada je preminuo 1. aprila 1922. u 38-oj godini života. Njegov sin i ćerka nisu imali dece tako da danas nema Roršahovih potomaka.


Kontroverzni test

Roršahov test je psihološki test u kome se percepcija subjekata o mrljama snima i analizira psihološkim interpretacijama ili složenim algoritmima ili kombinacijom i jednog i drugog. Neki psiholozi koriste ovaj test kako bi ispitali osobine ličnosti i emocionalno funkcionisanje. Upotrebljava se za otkrivanje poremećaja razmišljanja, posebno u slučajevima kada pacijent nerado opisuje svoje procese razmišljanja otvoreno. Šezdesetih godina prošlog veka Roršah je bio najčešće korišćen projektivni test. Na internetu često možemo naći informaciju da je ovaj test nastao slučajno. Roršah je navodno na listu papira prolio mastilo i preklopio ga stvarajući na taj način simetrične polovine figure. Međutim istina je da je mrlje od mastila, koje deluju veoma efektivno, Roršah ručno nacrtao. Pretpostavlja se da je Roršahova upotreba mrlja mogla biti inspirisana radom nemačkog doktora Justina Kernera, koji je 1857. objavio popularnu knjigu pesama, od kojih je svaka inspirisana nasumičnim mrljama. Francuski psiholog Alfred Binet je takođe eksperimetisao s mrljama mastila i testovima kreativnosti koji su na neki način bili preteča proučavanja svesti i imaginacije.

Test sa mrljama od mastila, od svog nastanka do danas nailazio je na različite ocene i smatran jednim od najmističnijih testova ličnosti. Deset nejasnih slika nude odgovore na mnoga pitanja o tome kakvi smo mi kao ličnost i otkrivaju skrivene i nesvesne delove našeg uma. Pacijentu se daju kartice sa slikama jedna po jedna. Kartice su od kartona dimenzija 25cm puta 17cm. Slike su nejasne a ispitivač postavlja pitanje „Šta bi ovo moglo da bude?“ ili „Šta vidite?“ Pomoću njih se mogu proceniti i poremećaji ličnosti tj. dublja psihopatologija. Dugi niz godina ove slike držane su u tajnosti i smatralo se da se oslanjaju na procese u glavi osobe. Osnovna teorijska postavka od koje polazi ovaj test je da se pomoću nestrukturisanih draži-mrlja, može izazvati reakcija pojedinca u vidu priče. Horizontalno simetrični prizori olakšavaju ljudima prepoznavanje već poznatih oblika.



Šta nam slike mogu zaista reći i kako ovaj test funkcioniše? Neke odgovore na ova pitanja daje Dejmion Sirls, pisac knjige „Mrlje od mastila: Herman Roršah, njegov legendarni test i moć posmatranja“. Test se manje odnosi na konkretne stvari koje vidimo a više na naš opšti pristup opažanju. Kao umetnik, Herman je bio fasciniran time kako se vizuelno opažanje razlikuje od osobe do osobe. Nastavio je sa svojim interesovanjem u medicinskoj školi gde je učio da su sva naša čula duboko povezana. Proučavao je kako naš proces opažanja ne samo da registruje ulazne informacije iz čula već ih i menja. A kad je počeo da radi u mentalnoj bolnici počeo je da stvara čitav niz zagonetnih slika da bi stekao nove uvide u ovaj tajanstveni proces. Pomoću slika mrlja od mastila  Roršah je krenuo da ispituje stotine zdravih ispitanika i psihijatrijskih pacijenata postavljajući im pitanje "Šta bi ovo moglo biti"? Međutim, ono što su ispitanici videli nije bilo najvažnije za Rošaha, već kako bi pristupili zadatku. Na koje delove slika bi se fokusirali a koje delove slika bi ignorisali. Jesu li videli da se slika pomera? Da li im je boja na nekim mrljama pomogla da daju bolje odgovore ili bi ih ometala ili preplavljivala? Razvio je sistem za kodiranje odgovora ljudi smanjivši veliki opseg mogućih tumačenja na prikladan broj od njih nekoliko. Sada je imao emprijske mere da bi kvantifikovao raznorazne ispitanike: kreativne i maštovite, one koji su orjentisani na detalje i oni koji vide širu sliku kao i fleksibilne učesnike koji su mogli da prilagode pristup. Neki ljudi bi se zaglavili i davali isti odgovor na više mrlja. Drugi su davali neobične i divne opise. Odgovori su bili različiti kao i mrlje a nudili su i različite vrste opažajnih problema. 

Analiziranje opšteg pristupa ispitanika dalo je pravi uvid u njihovu psihologiju. Kako je Roršah testirao sve više ljudi, šabloni su počeli da se gomilaju. Zdravi ispitanici sa istim ličnostima često su imali iznenađujuće slične pristupe. Pacijenti koji su patili od istih mentalnih poremećaja takođe su često imali slične odgovore, čime je test postao dijagnostički pouzdan merni instrument. Čak je mogao da dijagnostikuje neka stanja koje je bilo teško otkriti drugim dostupnim metodama. Godine 1921. Roršah je objavio svoj sistem kodiranja zajedno sa deset mrlja za koje je smatrao da daju najdetaljniju sliku pristupa ljudi u opažanju. Tokom narednih nekoliko decenija test je postao veoma popularan širom sveta. Već 1960-ih zvanično je bio primenjen više miliona puta u SAD-u. Nažalost, manje od godinu dana od objavljivanja testa, Roršah je iznenada preminuo. 

U odsustvu stvaraoca koji ga je izumeo i koji bi ga kontrolisao, test za koji je on metodično prikupio toliko podataka da bi ga potkrepio, počeo je da se koristi na razne spekulativne načine. Istraživači su zadali test nacističkim ratnim kriminalcima u nadi da će razotkriti psihološke korene masovnih ubistava. Antropolozi su pokazivali slike u udaljenim zajednicama kao neku vrstu univerzalnog testa ličnosti. Poslodavci su donosili odluke o zapošljavanju sa predrasudama na osnovu pojednostavljenog ključa za dekodiranje. Kada je test izašao iz klinika i uključio se u popularnu kulturu, njegov ugled je opao među profesionalcima u medicini i mrlje su počele da ispadaju iz kliničke upotrebe. Danas je test i dalje kontroverzan i mnogi misle da je opovrgnut.  Ali 2013. je ogroman pregled svih postojećih Roršahovih istraživanja pokazao da, kada se pravilno primenjuje, test daje valjane rezultate koji mogu pomoći da se dijagnostikuje mentalni poremećaj ili da se napravi psihološki profil pacijenta. Njegov vizuelni pristup i odsustvo bilo kakvog pravog odgovora, nastavljaju da pomažu psiholozima da sačine jasniju sliku toga kako ljudi vide svet što nas vodi korak bliže  razumevanju šablona u osnovi naših opažaja.


Mrlje od mastila

Osnovna premisa testa je da se objektivno značenje može izdvojiti iz odgovora nakon posmatranja  mrlja koje su navodno besmislene. Pristalice ovog testa veruju da odgovor subjekta na dvosmislen i beznačajan podsticaj može dati uvid u njihove misaone procese, ali nije jasno kako se to događa. Pacijent obično odgovara na smislene i dvosmislene aspekte mrlja. Reber (1985) opisuje mrlje kao sredstvo za interakciju između klijenta i terapeuta. Ovim testom može se procenjivati ego snaga, ego odbrane, interpersonalna orijentacija, patološki obrasci, kognitivni stil.

U nastavku su 10 slika Roršahovog testa zajedno sa najčešćim odgovorima ispitanika, prema navodima različitih autora (Beck, Piotrowski, Dana).




1. Šišmiš, leptir, moljac: pruža informacije o tome kako se subjekti suočavaju sa novim i stresnim situacijama. 




2. Dva čoveka, četvoronožna životinja, pas, slon, medved: crveni detalji se najčešće vide kao krv, odgovori mogu da daju naznake kako se subjekti nose sa osećanjem ljutnje ili fizičke povrede.



3.  Ljudske figure, dva čoveka uključena u neku interakciju: može pružiti informaciju o socijalnim relacijama subjekata




4. Tepih od kože, koža neke životinje: može da se doživi kao velika i preteća figura. Utisak subjekata može da izražava stav prema autoritetima. Zbog svoje tamne boje i senčanja može stvarati poteškoće za depresivne subjekte. 




5. Leptir, šišmiš: ne doživljava se kao pretnja i pokreće promenu tempa u testu.



6. Životinjska koža, kožni tepih: često izaziva asocijaciju koja se odnosi na međuljudsku bliskost, uključuje i seksualnu percepciju. 






7. Ljudkse glave ili lica, glave žena ili dece: može se povezivati sa ženstvenošću i ženskom seksualnošću. Poteškoće u reagovanju mogu biti povezane sa zabrinutošću u vezi ženskih figura u životu subjekata i odnosa sa njima. 




8. Četvoronožna životinja: pomaže subjektima da se opuste i efikasno reaguju. I ona doprinosi promeni tempa ali uvodi i poteškoće u elaboraciji jer je kopleksna i prva kartica u boji u setu. 




9. Karakteristika ove kartice je difuzna i nejasna forma, prigušena hromatska svojstva stvaraju osećaj opšte nejasnoće. Problemi sa obradom ove kartice mogu ukazivati na probleme u radu sa nestrukturisanim podacima.




10. Rak, jastog, pauk: ovo je poslednja slika u nizu koja može pružiti subjektu priliku da se „odjavi“ tako što će pokazati kako se oseća. 

Jelena Nikolić, psiholog


Izvori: 


https://en.wikipedia.org/wiki/Rorschach_test

https://www.ted.com/talks/damion_searls_how_does_the_rorschach_inkblot_test_work/transcript?language=sr

No comments:

Post a Comment