Život i rad psihoanalitičarke Ester Bik

Ester Bik (1901 - 1983) rođena je u Poljskoj, u mestu blizu Krakova. Bila je najstarija ćerka siromašne jevrejske porodice. Malo se zna o njenom ranom životu. Zbog nemogućnosti sticanja medicinskog obrazovanja u nacionalističkoj Poljskoj, ona se preselila u Beč, gde je radila sa profesorom Charlotte Buehler i doktorirala dečiju psihologiju 1935. godine. Rad je zasnovan na eksperimentalnom posmatranju dece (blizanaca) i bio je osnova za njeno kasnije psihoanalitičko istraživanje. E. Bik je razvila i dopunila korišćenu tehniku posmatranja, uključujući sposobnost da se uzme u obzir detetovo subjektivno i emocionalno okruženje, kao i rezultate koje je posmatrač dobio.

Nakon aneksije Austrije od strane Nemačke 1938. godine, Ester Bik, bežeći od fašizma, otišla je sa suprugom u Švajcarsku, a potom sama u Englesku. Njen brat i ostali članovi porodice umrli su u koncentracionim logorima, samo jedna od njenih nećaka nije ubijena (što je E. Bik saznala tek 1950. godine). Za vreme Drugog svetskog rata (1942-1945), Bik je radila u vrtiću u Mančesteru i bila  analizirana od strane M. Balinta. Godine 1947. preselila se u London i nastavila psihoanalitičko obrazovanje postajući studentkonja Melani Klajn i supervizora J. Strečeja. 

Godine 1949. ušla je u kliniku Tavistok, gde je na zahtev J. Bolbija razvila kurs za obuku za buduće analitičare. Kreirala je sopstvenu metodu posmatranja novorođenčadi tokom perioda ranog razvoja, čiji je cilj bilo dubinsko razumevanje emocionalnog života dece u prve dve godine života. Metoda E.  Bik za posmatranje beba postala je deo obuke dečijih analitičara, a u velikom broju zemalja - i odraslih (Velika Britanija, Belgija, Italija). Neke primene njene metode razvijene su ne samo za trening, već i u terapeutske svrhe. U isto vreme, ona je bila podvrgnuta svojoj drugoj analizi sa Melani Klajn. Godine 1953. E. Bik postaje punopravni član BPAS-a.

Ester Bik bila je veoma kritična prema svojim rezultatima i malo je toga napisala, međutim, neka od njenih dela zauzela su važno mesto u Klajnovoj i postklajnskoj psihoanalizi, kako u Engleskoj i  Izraelu (u kojoj je radila), tako i u mnogim drugim zemljama. Njena inovacija u psihoanalizi povezana je sa najranijim fazama detetovog mentalnog razvoja. Koža je za bebu granica koja drži zajedno sve delove. Ova funkcija obuzdavanja uvodi se spoljnim objektom za koji se smatra da ima mogućnost obavljanja te funkcije. U infantilnoj neintegrisanoj celini, potreba za primanjem takvog predmeta nastaje usled jezive želje da se kroz njega, za kratko vreme, oseti integritet. Takav predmet za novorođenčad je bradavica u ustima, zajedno s majkom koja drži mirno, govorljivo i poznato miriše. „Ovaj kontejnerski predmet doživljava se kao koža. Disfunkcija primarne kože može dovesti do stvaranja "druge kože", pri čemu se zavisnost o objektu zamenjuje pseudo-nezavisnošću, neprimerenim korišćenjem određenih mentalnih funkcija ili, možda, urođenom talentom da se stvori zamena za ovu funkciju kožnog spremnika. " Zajedno sa D. Melcerom, E. Bik je otkrila primitivni oblik projektivne identifikacije koji se zove ‘lepak’.

Strogost Bikove metodologije, njeno suptilno razumevanje etičkih principa i duboke ideje imalo je ozbiljan uticaj na dečije psihologe i psihoanalitičare. Ester Bik je živela dug život, od čega je većinu posvetila psihoanalizi, radeći kao kliničar, učitelj i supervizor u Engleskoj i Izraelu. Kliničku praksu je završila 1980. godine.

Natalija Stanković, psiholog

REFERENCE:

Bick, Esther Anxieties underlaying phobia of sexual intercourse in woman (1953). Brit J

Psychother 18 (1),

Bick, Esther Child analysis today. IJP 43, 1962,

Bick, E. (1964). Notes on infant observation in psychoanalytic training. InternationaJournal

of Psychoanalysis, 45, 558_566.

Bick, E. (1968). The experience of the skin in early object relations. International Journal

of Psychoanalysis, 49, 484.

Harris, Martha. (1983). Esther Bick, 1901-1983. Journal of Child Psychotherapy, 9, 101-102