Marta Haris; psihoanalitičarka koja je tražila da dohvati mesec

“Ona je jedan od najboljih ljudi koje sam ikad poznavala a koji su se bavili psihoanalizom dece. Sa njom je svaka rasprava o materijalu sesija autentičan dijalog. I ona ima sopstveni um.”

(Melani Klajn o Marti Haris)

 

Marta Haris (1920-1986) bila je britanski psihoanalitičar dece i odraslih, klajnijanske orijentacije, poznata po svojoj kliničkoj suptilnosti i analitičkoj mašti i po izuzetnim pedagoškim sposobnostima. Njeno centralno dostignuće ogledalo se u razvoju dečje psihoterapije u Velikoj Britaniji i šire, kao i u njenom razrađivanju potencijala posmatranja novorođenčadi, u postavljanju kamena temeljca psihoanalitičkog obrazovanja i kao i osvetljavanju ranog razvoja uma i razumevanju primarnih odnosa. Rođena je kao Marta Gemel Danlop 13. aprila 1919. na farmi svojih roditelja, u Beithu, Škotska.  Bila je prvo dete Gabriela Danlopa, poljoprivrednika i Margaret McLure, krojačice. Oni su imali još troje dece, dve devojčice i dečaka: Agnes (Nanci), Margaret (Pegi) i Džona (Džek). Margaret McLure bila je peto dete od ukupno deset u porodici. Deset meseci nakon braka svojih roditelja, Marta se - uvek poznata kao Mattie - rodila, i pokazala je da dete kojim nije lako upravljati. Noću je odbijala da zaspi, pa joj je otac pričvršćivao uzicu za kolevku kako bi je mogao otkotrljati iz kreveta kada se ona probudi. Martinu posebnu karakternu osobinu ilustruje jedan incident koji je cela porodica smatrala karakterističnim, i koji se dogodio kada je imala godinu i po (otprilike u vreme kad joj se rodila sestra Nansi). Otac je Martu izveo napolje da pogleda mesec. Kada je otkrila da ga ne može imati, počela je neumoljivo da plače. Prijateljica njenih roditelja, slušajući ih iz kuće, rekla je: “Zašto jednostavno niste dali Marti ono što ona želi? “, na šta su oni odgovorili: ”Ne možemo - ona ​​traži mesec!” Svoje prve godine provela je na škotskoj farmi, a prelepi mekani škotski glas i ljubav prema bojama ovog pejzaža iz detinjstva i škotskom plesu ostali su sa njom ceo život. Kada joj je bilo osam godina, njena porodica se preselila u Susek. Nakon mučnog tugovanja za prvim domom, nastavila  je da uživa u svojim školskim godinama, nižući uspehe u školskim, sportskim, dramskim i akademskim aktivnostima.

Na Univerzitetskom koledžu u Londonu studirala je englesku književnost, a potom psihologiju na Oksfordu. Njena ljubav prema književnosti i njeno široko poznavanje ostala je glavni izvor kreativnosti i inspiracije tokom čitavog njenog života. Iako se kasnije odlučila za  psihologiju, osećala je da je upravo njeno studiranje književnosti bilo najdragocenije u kasnijoj karijeri dečijeg psihoterapeuta i psihoanalitičara, obogaćujući joj pristup emocionalnom iskustvu i nesvesnom. Nekoliko godina je radila kao učiteljica istorije i predavala na Učiteljskom fakultetu. Udala se za Harija Tompsona, ekologa Komisije za šumarstvo, 1941. Godine a razveli su se 1949. Usavršavala se kao psiholog u bolnici Gui, kao dečji psihoterapeut na Klinici Tavistok i kao psihoanalitičar u Britanskom institutu za psihoanalizu, gde je bila analitičar za obuku. Njeni vlastiti supervizori bili su Melani Klajn i Vilfred Bion, i njen lični analitičar Herbert Rosenfeld. Dugo godina bila je odgovorna za obuku dečije psihoterapije na Odeljenju za decu i porodice na Klinici Tavistock, koju je nasledila 1960. godine od Ester Bik U modelu treninga koji je Ester plasirala, posmatranje novorođenčadi imalo je centralnu ulogu. Istražujući implikacije metode rada sa decom po Melani Klajn, Marta Haris je dalje razvijala dati model, proširujući ga kako bi povezala druge obrazovne i zdravstvene profesije. Ova obuka (poznata kao „Tavi model“), koja je obuhvatala kurs o razvoju ličnosti i uspostavljanju radno-diskusijskih grupa između klinika, dovela je do privlačenja međunarodnih kandidata. Radovi Harisove i Bik sakupljeni su u modelu “Tavistok.”

Zajedno sa suprugom Rolandom Harisom, 1968. godine pokrenula je pionirsku službu za savetovanje škola Tavistok i dodatno savetovala o načinima pružanja neformalnog „posebnog vremena“ za pojedinačnu decu. Sa Donaldom Melcerom, za koga se udala nakon Harisove smrti 1969, ona je predavala u Evropi, Severnoj i Južnoj Americi i Indiji. Njihova putovanja i podučavanje pomogli su uspostavljanju Klajn-Bik opservacijske metode psihoanalitičke psihoterapije u svim glavnim italijanskim gradovima, a potom i u drugim zemljama (Bik je sama predavala u Italiji, Argentini i Urugvaju). Neki od njihovih zajedničkih supervizorskih poslova dokumentovani su u Priči o razvoju dece (Romana Negri, 2007) i Adolescencija (2011). Psihoanalitički model deteta u porodici u zajednici, zasnovan na Bionovom opisu „učenja iz iskustva“, OECD je naručio i napisao sa Melerom 1976. za multidisciplinarnu upotrebu u školama i terapijskim jedinicama.

Marta Haris napisala je mnoge radove o psihoanalitičkom treningu, kliničkom radu i razvoju deteta, koji su prvi put prikupljeni 1987. u Zbornicima Marte Haris i Ester Bik (novo izdanje  Tavistoc Model). Napisala je novinske članke o razvoju dece i porodici (za Novo društvo) i  koordinirala niz mini knjiga za roditelje (O vašem detetu), koje su uglavnom napisali terapeuti Tavistk-a. Njena najpopularnija knjiga, Razmišljanje o odojčadi i maloj deci, objavljena je na mnogim jezicima. Nakon njene smrti, Giana Polaco Villiams osnovala je centar za obrazovanje dečjih psihoterapeuta „Centri Studi Martha Harris“, prvobitno u Italiji, a zatim i u drugim zemljama.

Marta Haris bila je jedna od prvih učenica Ester Bik, kad je 1948. u klinici u Tavistoku pokrenuta obuka za dečiju psihoterapiju. Džon Bolbi, u to vreme direktor te prestižne institucije, zamolio je Ester Bik da preuzme taj zadatak. Marta Haris preuzela je od gospođe Bik 1960. Da vodi program te obuke, koji je kao obavezan predmet uključivao praćenje dece (danas u prvoj i drugoj godini programa). To je bila Martina sjajna ideja o proširenju posmatranja odojčadi na profesije koje nisu psihoterapeuti; bila je uverena da će svako ko se profesionalno bavi decom - učitelji, sestre u vrtiću, radnici sa posebnim potrebama, pedijatri itd. - moći da imaju koristi od ovog posebnog načina učenja. Njeno uverenje o važnosti Esterinog briljantnog pronalaska metode naturalističkog posmatranja beba u njihovim domovima ubrzo ju je dovelo do ideje da pomogne radnicima sa decom u različitim kontekstima da detaljno posmatraju i zabeleže njihove interakcije na poslu, a samim tim i uspostavljanje seminara o radnim diskusijama kao sastavnog dela u obuci kliničara i šire stručne zajednice koja radi sa decom. Bila je izvanredna analitičarka za decu i adolescente. O tome svedoče mnogobrojni radovi koje je napisala. 

Nakon tragične rane smrti svog supruga Rolanda, sa kojim je imala dve ćerke, udala se za Donalda Melcera i imali su izvanredno lično i radno partnerstvo. Ona je uživala u njihovim dugim putovanjima i predavanjima u inostranstvu. U tom smislu, njen naglasak bio je na važnosti rane interakcije majke i deteta a njena pažnja usmerena na posmatranje detalja.

 

Jelena Krstić, psiholog

Korišćeni izvori:

https://melanie-klein-trust.org.uk/writers/martha-harris/

http://www.artlit.info/pdfs/MHbiography.pdf