Život i stvaralaštvo psihoanaltičara Rodžera Moneja

 

 

 

Roger Ernle Money-Kirle (1898-1980) bio je poznati i uticajni psihoanalitičar širokog intelekta sa velikim iskustvom u filozofiji. Njegov rad karakterisao je njegov široki obim i kontinuitet sa prethodnim dostignućima u psihoanalizi. Njegovo pisanje je proizašlo iz njegovog dubokog razmišljanja o filozofiji, etici i politici, kao i iz njegove kliničke prakse. Radio je bogato psihoanalitičko istraživanje unutrašnjeg života pojedinca i načina na koji se pojedinačna psiha odnosi na širu sferu ljudskog društva. Među Money-Kirleovim analizama bila je i eminentna klajnijanska analitičarka Edna O'Shaughnessi, a uticala je i na mnoge druge velike mislioce, među kojima su Donald Meltzer i John Steiner. 

Money-Kirle rođen je u Hertfordshireu 31. januara 1898. godine, četvrto i poslednje dete majora Audlei Valter Monyi-Kirle i Florence Cecilie Smith-Bosankuet. Imao je dve starije sestre, kao i brata koji je umro od spine bifide sa četiri godine, pre nego što se Rodžer rodio. U skladu sa očekivanjima i  tradicijama porodice više klase, sa 10 godina je otpraćen u Eton. Iako je neko vreme bio bolestan pre polaska u školu, i tako zaostajao akademski, Monei-Kirle je bio upitan, inventivan, promišljen dečak, koji je voleo da gradi stvari i eksperimentiše sa materijalima. Upravo je u to vreme otkrio i brzo razvio duboko divljenje delu Alberta Ajnštajna. Dok je bio u Etonu, njegov otac je iznenada umro. Njegova se majka nikada nije ponovo udala. Godine 1916. u sred Prvog svetskog rata, Money-Kirle star svega 18 godina - prijavio se u Kraljevski leteći korpus. Tokom kursa motora u Okfordu on je prvi put upoznao svoju buduću suprugu, antropologa Helen Juliet Rachel Fok. Money-Kirle je ubrzo postavljen na Zapadni front, a 1917. godine njegov avion je oboren u severnoj Francuskoj. Sklonjen je od učešća u daljim akcijama do kraja rata 1918. godine.

Odmah nakon demobilizacije Money-Kirle je otišao na Triniti College u Cambridgeu da bi stekao zvanje iz matematike i fizike. Međutim, ubrzo je shvatio da njegov talenat za fiziku nije toliko velik koliko se nadao. Već ga je zanimala filozofija, pa je odlučio da je umesto fizike studira. Takođe ga je jako zaintrigirala još nova  disciplina koja se zove „psihoanaliza“. Money-Kirle je počeo da se viđa sa psihoterapeutom koji mu je preporučio jedan student, i napustio je Cambridge zbog Londona, oko 1919. godine, da bi krenuo na analizu sa Ernestom Jonsom. Bio je veoma tajnovit u vezi s tim i radio je u banci kako bi prikrio svoj pravi razlog napuštanja Cambridgea. Kratko se vratio na univerzitet da bi završio fakultet, pre nego što je posetio Beč gde je, po Jonesovom dogovoru, trebalo da nastavi analizu sa Sigmundom Frojdom. Godine 1922. pre nego što se zvanično preselio u Beč, Money-Kirle se ponovo sreo sa Helen Fok, i ubrzo su se i venčali. Rodzer i Helen preselili su se u Beč zajedno, gde su se lako uklopili i gde su ih okružili drugi Englezi koji su imali tajne analize. Par je tamo živeo tri godine, a za to vreme je Money-Kirle napisao doktorat pod nadzorom profesora filozofije Moritz Schlick-a. Svoju tezu nazvao je „Doprinos teoriji stvarnosti“ (1925), a kasnije je opisao kao psihoanalizu prerušenu u filozofiju. Dok su bili u Beču, Helen mu je rodila prvog sina. Njih troje su se vratili u Englesku 1925. godine, a Money-Kirle je odlučio da započne još jedne doktorske studije na Univerzitetu London, ovaj put na mnogo oštriju psihoanalitičku temu. 

Studirao je kod uticajnog psihologa i psihoanalitičara Dzona Karla Flugela, a njegova teza, završena 1928. godine, nazvana je „Značenje žrtve“. Zahvaljujući ovom prvom psihoanalitičkom radu, Money-Kirle je izabran za člana Kraljevskog antropološkog instituta i pridruženi član Britanskog psihoanalitičkog društva. Money-Kirle je proveo većinu svog vremena u porodičnoj kući u Calneu, Viltshir, ali sredinom 1930-ih Džon Rikman ga je nagovorio da započne analizu s Melani Klajn u Londonu. Analizu je nastavio tokom Drugog svetskog rata i pisao analitičke radove uporedo sa svojim radom za Ministarstvo vazduhoplovstva. Napisao je nekoliko knjiga i radova koji su povezivali psihoanalitičku teoriju sa širim društveno-političkim pitanjima, moralnim problemima i filozofskim idejama, a ovaj široki interdisciplinarni pristup okarakterisao je njegov rad analitičara. Postao je punopravni član BPAS-a 1945. godine.

 

Po završetku rata, 1946. godine, Money-Kirle je proveo šest meseci u Nemačkoj radeći za  Nemačku organizaciju za istraživanje kadrova, čija je svrha bila pronaći odgovarajuće ljude koji bi upravljali  Nemačkom nakon propasti Trećeg Rajha. Nekoliko godina kasnije napisao je rad zasnovan na ovom iskustvu, nazvan „Neki aspekti države i karaktera u Nemačkoj“ (1951), u kojem je razgraničio dva  različita karakterna tipa na koja je naišao: „autoritarni“ karakter, daleko najčešći, za koga je kruta poslušnost vladajućem režimu najvažnija, bez obzira na sredstva i ciljeve; i ređi 'humanistički' tip, koji zadržava daleko snažniji osećaj za moral i saosećanje i tako veće prepoznavanje zla tiranskog  društvenog poretka. Money-Kirle je opisao ove tipove pozivajući se na klajnijansku koncepciju dve različite vrste teskobe; „autoritari“ mnogo više pate od progoniteljske anksioznosti, a „humanisti“ od depresivne anksioznosti. Money-Kirle je proživeo dva katastrofalno destruktivna rata, a tokom svoje karijere napisao je brojne radove o sukobu, političkoj moći i ljudskom nagonu za nasiljem. U godinama koje su prethodile Drugom svetskom ratu, Money-Kirle je napisao esej „Psihološka analiza uzroka rata“, objavljen u The Listener 1934.godine. U ovom radu istražio je korene sukoba u neurozama i psihopatologiji pojedinaca. Pretpostavljajući da je previše svestan implikacija sve većeg ekstremizma u Evropi, napisao je: „Proučavanje slučajeva melanholije, paranoje i ubojitih manija pomaže nam da prepoznamo psihološke mehanizme koji su, donekle, prisutni u svima nama. Ovi mehanizmi možda ne utiču mnogo na nas kao pojedince, ali ponekad imaju veliki uticaj na nas kao članove neke države. " Kao analitičar, prijatelj i sledbenik Melani Klajn, Money-Kirle je uredio specijalno izdanje Međunarodnog časopisa za psihoanalizu proslavivši njen sedamdeseti rođendan 1952. godine. Takođe je zajedno sa Melani i Polom Hejmanom, ko-uredio New Directions in Psichoanalisis. Umro je 29. jula 1980. Njegovu arhivu čuva biblioteka Wellcome u Londonu.

 

Natalija Stanković, psiholog

Literatura:
Money-Kyrle, Roger E. (1930). The meaning of sacrifice. London: L. & V. Woolf and the Institute of
Psycho-Analysis.
Money-Kyrle, Roger E. (1937). The development of war. British Journal of Medical Psychology, 17, 219-236.
Money-Kyrle, Roger E. (1951). Psychoanalysis and politics: A contribution to the psychology of politics and morals. London: G. Duckworth.
Money-Kyrle, Roger E. (1961). Man's picture of his world. New York: International Universities Press..
(1978a). The collected papers of Roger Money-Kyrle. Perthshire, UK: Clunie Press.
Money-Kyrle, Roger E. (1978b). A psychological analysis of the causes of war. In The collected papers
of Roger Money-Kyrle. Perth-shire, UK: Clunie Press. (Origianlly published 1934).