Stiven Mičel; može li ljubav da traje?

 

 

Stiven Mičel bio je klinički psiholog i psihoanalitičar čije su knjige pomogle da se bolje shvate različite psihoanalitičke teorije. Jedno od najvažnijih njegovih postignuća je osnivanje međunarodnog psihoanalitičkog časopisa ,,Psychoanalytic Dialogues”. Njegova knjiga sa Džej Grinbergom (Jay Greenberg) ,,Object Relations in Psychoanalytic Theory (1983), postala je standardni udžbenik na fakultetima, pružajući jasno i sistematsko poređenje onoga što je dugo bilo vrlo složen i zbunjući skup različitih teorija. Nakon objavljivanja ove knjige, stekao je veliki ugled i predavao je svoje ideje širom Sjedinjenih Država, Evrope i Izraela.

Rođen je 23. jula 1946. godine u Menhetenu. Otprilike godinu dana kasnije, njegovi roditelji preselili su se u obližnji New Jeresy, gde je odrastao u Ridgefield-u a kasnije u Bergenfield-u. Potiče iz Jevrejske porodice, otac mu je po zanimanju bio računovođa a majka pravni sekretar. Stiv je bio izvanredan student, uspešan sportista (bio je izvanredan u tenisu) i vrsni pijanista. Sa 16 godina preselio se u srednju školu ,,Horace Mann” u Njujorku i uprkos stresnoj konkurenciji dobro se snašao, stekavši sebi upis na univerzitet u Jejlu. Stiv je vrlo brzo napredovao u dubokoumnoj i intelektualno stimulativnoj atmosferi na Jejlu. Privukla ga je psihologija kao oblast, ali mu je eksperimentalna psihologija bila dosadna, usled čega je odabrao da diplomira na jedinstvenom interdisciplinarnom i specijalnom programu, Istorija: Umetnosti i pisma. Ovaj program je bio usmeren na istraživanje intelektualnog i književnog razvoja od kraja srednjeg veka do dvadesetog veka. Ljubav prema znanju i širokom pogledu na svet je odlikovao sva njegova kasnija dela. Nakon što je diplomirao sa najboljim uspehom, Stiv nije bio odlučan u pogledu svog budućeg profesionalnog poziva. Njegova porodica, posebno deda po ocu, želeli su da postane advokat za građanska prava. 

Na Univerzitetu Jejl prijavio se na postdiplomske studije filozofije gde je bo prihvaćen ali je na kraju odlučio da postane klinički psiholog te se upisao na doktorski program njujorškog univerziteta, koji je tada ponudio široku psihoanalitičku orijentaciju pod vođstvom profesora Bernie Kalinkowitz. Nakon što je doktorirao kliničku psihologiju, Mičel je u periodu od 1972 do 1977 završio program psihoanalitičke obuke na Viliam Alanson Vajt Institutu (Wiliam Alanson White Institute), čiji su osnivači Salivan, Klara Tompson i Erih From.Stiven Mičel se smatra osnivačem relacione  (interpersonalne) psihoanalize u kojoj se naglašava to da ličnost pojedinca oblikuju kako stvarni tako i zamišljeni odnosi sa drugima i kako se ti obrasci odnosa dešavaju u interakcijama između analitičara i pacijenta. Osnovna jedinica proučavanja nije više pojedinac nego interakciono polje. Relacije postaju osnovna jedinica mentalnog života. Suštinsko za relacionu psihoanalizu je po Mičelu da ona stavlja akcenat na održavanju tenzija između suprotnosti, na neizvesnosti, dijalogu, dijalektici i paradoksu.

Primena relacione psihoanalize na ljubavnim vezama najbolje se može videti u njegovoj poslednjoj  knjizi koja je objavljena posthumno ,,Can love last?“ (2001) - ,,Može li ljubav da traje ? “. Mičel u ovoj knjizi govori da poverenje, udobnost i sigurnost mogu da postanu prepreka seksualnoj strasti u braku, a onda i da ga uruše. Seksualnost može, kako kaže on, da se sruši pod težinom bezbednosti veze, a ko može da tvrdi da je siguran partner zaista taj koji ostaje? Veruje da su sagledavanje ljubavi na drugačiji način, kao i vera u održivost ove forme u ljudskim životima, deo borbe za vitalnost i održivost ljudske vrste. Romansu tretira kao posebnu, izuzetno važnu i kreativnu formu ljubavi. ,,U svojoj uobičajenoj, svakodnevnoj upotrebi reč romansa označava jedno konkretno osećanje i odnos prema nekoj osobi koji stvaraju emocije, podstiču maštu i neguju odanost idealima. Romansa nastaje u vezi sa osećanjem ljubavi, posebne vrsti ljubavi koja sadrži snažna erotska svojstva. Romansa je zaljubljenost, pre nego ljubav” (Mičel, 2008). Pozivajući se na Frojda, Mičel naglašava da je romansa dragocena, jer spaja osećanje ljubavi i osećanje strastvene seksualne želje. Pored strastvene seksulanosti, romansu odlikuje i kapacitet osobe za idealizaciju i partnera i veze, ali odlikuju je i ranjivost i agresivnost, a usled jedinstvenosti odabrane osobe. Dakle, po Mičelu romansa nije rezervisana samo za one nedovoljno izgrađenog identiteta, i nije samo kratka predigra stabilnijeg fenomena ljubavi, već može biti održiva forma ljubavnog odnosa odraslih. Knjigu ,,Može li ljubav da traje?” možete naći i na našem jeziku u izdanju izdavačke kuće Clio. Pored svojih naučnih doprinosa, Mičel je bio i važna politička ličnost u psihoanalizi. Bio je od velike važnosti za razvoj brojnih psihoanalitičkih organizacija, uključujući  Odeljenje za psihoanalizu Američkog psihološkog udruženja. Preminuo je u 54. godini od zastoja srca.

 

Milan Mićović, psiholog

Izvori:
Mičel, S., (2008). Može li ljubav da traje, Biblioteka Imago, Clio,
Beograd.
https://www.tandfonline.com/doi/abs/10.1516/HLED-MA9K-43WB-R4V8?journalCode=ripa20
https://en.wikipedia.org/wiki/Stephen_A._Mitchell_(psychologist)
https://www.nytimes.com/2000/12/23/nyregion/dr-stephen-a-mitchell-a-theorist-in-psychoanalysis-
54.html