Kratko podsećanje na Junga

 

Karl Gustav Jung (1875-1961), jedan od najvećih i najbrilijantnijih umova XX veka, švajcarski lekar i profesor Univerziteta u Cirihu. Posle završenih studija medicine u Bazelu u 25. godini kreće sa specijalizacijom psihijatrije, te postaje asistent svetski poznatog psihijatra Eugena Brojlera, na njegovoj Klinici za mentalne bolesti u Cirihu. Doktorira u 27. godini, a 1903. ženi se Emom Raušenbah, koja će mu roditi petoro dece i istovremeno biti saradnik do kraja života. Jung je u Bazelu iniciran u ložu Zur Freundschaft und Bestangdigkeit. Postaće kasnije Veliki Majstor, Velike Švajcarske Lože Alpina. Jung će celog života biti vrlo posvećen mason. Iza njega će ostati brilijantna dela koja danas dobijaju sve više na značaju i otvaraju prostore ne samo psihologije i mentalnog u čoveku, već imaju mnogo širi i sveobuhvatniji značaj u poimanju društvenih zakonitosti. Osim epohalnih otkrića u oblasti psihologije ( kolektivno nesvesno, arhetipovi, teorija sinhronicitet), teorije snova, bavio se i proučavanjem alhemije i Kraljevskom umetnošću.

Pomenućemo samo neka od značajnijih dela ovog erudite: Sećanja, snovi, razmišljanja, Simboli preobražaja, Arhetipovi i razvoj ličnosti, Jungova mapa duše, Civilizacija na prelasku, Sinkronicitet i ljudska sudbina, Tumačenje snova, Sedam propovedi o mrtvima, Psihologija i alhemija, Psihološki tipovi, Arhetipovi i kolektivno nesvesno…

 

ARHETIP

Jung je arhetipove proučavao sa stanovišta dugogodišnjeg proučavanja snova, izučavanjem brojnih mitologija, religije, simbola. Upoznavajući slike i sadržaje iz materijala sa svojim pacijentima, spoznavao je osnovne obrasce i strukture, koje je označavao kao arhetipove. Postoje i univerzalne arhetipske slike oslanjajuće na globalne kulturološke, ali i subkulturološke obrasce ( pr. arhetip oca, majke, deteta, slika Boga, Otadžbine, Animusa, Anime… )

Arhetipovi koristeći elemente referencijalne simbolike direktno koketiraju sa instinktima, kao tipičnim formama reagovanja i ponašanja. Dok su instinkti osnovne forme ponašanja, dotle su arhetipovi na neki način osnovni oblici viđenja stvari. Jung kaže : „ Arhetipske praslike se mogu označiti kao shvatanje instinkta o sebi samome ili samoodslikavanje instinkta“. Ne samo za psihoterapiju, već i za ocelotvorenje, individuaciju i samoostvarenje svakog čoveka arhetipske slike su od velikog značaja, jer one uređuju duševna doživljanja,a psihičke procese usmeravaju ka centru i ka samom cilju.

Termin arhetip je reč grčkog porekla i predstavlja prauzrok,prasliku,prapismo. Jung pod arhetipom podrazumeva urođene, ali i univerzalne obrasce ponašanja i mišljenja, koje predstavljaju osnovne strukture i dinamičke elemente tzv. kolektivnog nesvesnog.

Ljudska psiha sačinjena je iz dve sfere, sfere svesnog i one dominantne sfere nesvesnog. U tom ogromnom okeanu svesno Ja je samo ostrvce, ali istovremeno kroz njega prođu sva iskustva iz spoljašnjeg i unutrašnjeg sveta. Naša svest može da u jednom trenutku opazi samo određen broj ovih sadržaja, dok ostali bivaju potisnuti u određene slojeve našeg nesvesnog i mogu se u određenom trenutku aktivirati. Ova oblast potisnutog sadržaja čini naše individualno ili lično nesvesno. Ovi sadržaji su dostignuća individualnog života.

Nasuprot ovom sloju nesvesnog još dublje postoji i drugi skriveniji i prostraniji sloj nazvan kolektivno nesvesno. Dostignuća kolektivnog nesvesnog su tzv. ARHETIPOVI. Među njima najkarakterističniji su oni koji utiču i remete JA, a to su SENKA, ANIMA i ANIMUS.

 

SENKA

Iako nevidljiva, nerazdvojivi je deo nas i našeg JA. Ona je naša druga strana ili „ tamni brat u nama“. To je naša druga strana iz moralnih, estetskih i drugih razloga odbačena od nas, kao neprihvatljiva jer se suprotstavlja svesnim principima. U drugoj polovini života postaje sve gušća i teskobnija i predstavlja sve težu prepreku u životu našeg Ja. „ Svako je progonjen od svoje senke , i što je ona manje otelotvorena u svesnom životu, utoliko je crnja i gušća“- kaže Jung. Senka sama po sebi nije apriori nešto negativno, već često predstavlja i antipod krutim principima realnosti. Određeni aspekti senke koji sami po sebi čine one niže, defektnije delove, koji se ponekad mogu projektovati spolja. S toga je osvešćenje senka i povlačenje tih projekcija ozbiljan zadatak. Pored individualne i lične Senke, postoji još i arhetipska i transpersonalna Senka. Slike i primeri za to su Mefisto, Senka Geteovog Fausta ili Satana, kao i senka Hrista. Setimo se sjajne metafore o dr Džekilu i Mr Hajdu.

Postoje tamne strane u čoveku, koje nisu samo u sitnim manjkavostima, nego su upravo demonske dinamike, nešto saom po sebi strašno. Ako ta naivna bića postanu masa, onda će iz nje nastati čudovište u delirijumu. Kolektivno ujedinjenje sa tom Senkom znači povinovanje nagonu i poslušnost prema čudovišnoj dinamici koja preti iz pozadine ( pr. Treći rajh). Od toga nas štiti moralni aspekat hrišćanstva, ali i ono što Jung vidi u zidanju uređenog slobodnog sveta lišenog odsustva načela i vrednosti. Suočiti se sa senkom znači bespoštedno i kritički postati svestan svog individualnog i kolektivnog bića.

 

ANIMA I ANIMUS

Duševne slike Animusa i Anime posreduju uzmeđu Ja i unutrašnjeg sveta. Svaki čovek osciluje između ženskih i muških principa u sebi. Ovo je kompleksan konglomerat podeljen u dva aspekta. Prvi je čisto unutrašnji i sačinjen od fantazama, vizija, snova i podređen je harmonizovanju unutrašnjeg prostora. Drugi je pak u vidu pronalaženja seksualnog partnera, u kome se zapravo projektuje onaj drugi pol u nama, koji nam dolazi u susret kao dopuna u traganju za vlastitom celovitošću.

 

Dr Ivajlo Ilijev; psihijatar, psihoterapeut