Porodica u kriznim situacijama

Trenutni događaj u svetu i našoj zemlji-pandemija virusa predstavlja novu komponentu uticaja na celokupno funkcionisanje svakog pojedinca, ali pre svega porodice i dece. Novonastala situacija zahteva aktiviranje individualnih, ali i grupnih psiholoških resursa kako bi se prevazišle moguće posledice. U situacijama pojačanog stresa, napetosti kao primarni postulat izdvaja se sposobnost pojedinca da se prilagodi nepovoljnim životnim okolnostima, novim uslovima života koji u velikom broju slučajeva odstupaju od uobičajenih formi funkcionisanja. Upravo izmena stila života, odstupanje od rutinskih aktivnosti izaziva niz negativnih osećanja koja proklamuju širok dijapazon negativnih oblika ponašanja, kako kod odraslih tako i kod dece. Porodice imaju različite načine i kapacitete prilagođavanja, ali svakako postoji zajednička nit, a to je da većinu svog vremena sada članovi porodice provode zajedno, bez odlazaka u školu /posao čime se menja porodična dinamika. Uz izmenjenu porodičnu dinamiku svakako se može pokrenuti lavina osećanja koja iziskuju individualno delovanje. Na visini zadatka pre svega bi trebali biti roditelji koji pokazuju strpljenje i viši prag tolerancije u odnosu na decu, ali i na partnere, uz uvažavanje individualnih potreba. Pored toga što ćemo imati više strpljenja, potrebno je da shvatimo da svako od nas ima svoj način kojim odgovara na stres, i da to može biti strah, panika, anksioznost. U takvoj situaciji osuda se ne pokazuje kao efikasna, ona stvara još veći naboj i prtisak u interpersonalnim odnosima. Struktuirana empatija, razumevanje i uvažavanje tudjih osećanja predstavlja protektivni faktor delovanja svakog pojedica u ovakvim situacijama.

Deca, kao najmlađi članovi porodice zahtevaju poseban nivo pažnje i podrške. Kao i u svakodnevnim situacijama prate vaše ponašanje, načine ispoljavanja osećanja tako da istovremeno modeluju svoje. Osluškuju vaše razgovore i prate načine komunikacije, iako se igraju u drugom delu sobe, time zadobijaju nivo poverenja/nepoverenja, sigurnosti ili nesigurnosti . U tom smislu važno je da sa njima podelite informacije koje su u skladu sa njihovim uzrastom i da odgovorite na pitanja načinom koji za njih nije konfuzan. Kontola sopstvenih reakcija i osećanja kod odraslih mora biti na visokom nivou. Većina nas se pita kako da provodi dane, sada kada su uobičajene aktivnosti izmenjene. Jedna od osnovnih formi protekcije jeste rutina koju ćete razviti u skladu sa novim okolnostima. Zajedničkim dogovorom sa detetom i partnerom napravite plan i raspored aktivnosti, obaveza ali načina relaksacije (društvene igre, crtanje) jer se time stvara osećaj sigurnosti u okviru porodice. Učestvujte u istim aktivnostima ( vežbanje, izrada zadataka) time pružate podršku detetu. Budite nežni i kroz svaki fizički kontakt ( zagrljaj, poljubac) povećajte bezbrižnost deteta. Roditelji budite primer svojoj deci da nauče kako mogu da se nose sa neprijatnim situacijama, osećanjima i kako zapravo naše funkcionisenje zavisi od nas samih. Mentalni sklop pojedinca određuje frekfencu nemira ili mira koji u datim okolnostima može biti situaciono nametnut, ali čiji intenzitet zavisi od psihološke aparature pojedinca.

Autor teksta:
Sanja Trajkov, Spec.pedagog-defektolog