Odlike zavisnog poremećaja ličnosti

Osobe sa zavisnim poremećajem ličnosti su previše emocionalno zavisne od drugih ljudi, od mišljenja drugih ljudi, ulažući velike napore i pokušavajući da udovolje drugim ljudima. Pasivne su, manifestuju pasivno i privrženo ponašanje i imaju strah od razdvajanja.  Pokazuju nemogućnost donošenja odluka, čak i svakodnevnih poput onoga šta će se obući, bez saveta i konsultovanja drugih, prijatelja, porodice ili partnera. Imaju  umanjenu spremnost da se staraju o sebi sa naglašenom potrebom da se neko brine o njima i koriste pokornost kako bi pokušali da nateraju i privole druge da o njima brinu. Izbegavaju odgovornost ponašajući se pasivno i bespomoćno, pokorno, submisivno. Osećaju se nekompetentno podređujući lične potrebe potrebama onih od kojih zavise, preterano udovoljavaju tuđim željama. Nedostaje im inicijativa. U partnerskom odnosu preterano se vezuju za partnera i potreba za njegovom podrškom je prenaglašena. Od partnera mogu da očekuju i traže stalna uveravanja da ih voli, da vrede dovoljno, da neće biti napušteni, da neće sve morati sami.  Zahtevaju stalnu brigu i bliskost. Javljaju se stalne sumnje u svoju privlačnost, u svoja činjenja za partnera u smislu da li su dovoljna. Imaju intenzivan strah od napuštanja čak i kada nemaju objektivnih razloga za to kao i osećaj razaranja ili bespomoćnosti kada im se veze završe. Da bi izbegli mogućnost napuštanja stalno se trude da dobiju podršku svog romantičnog partnera. Na kraju mogu da ostanu sa osobom koja nije adekvatna za njih ili je toksična i iskorišćava ih jer jednostavno ne mogu da podnesu samoću. Zbog toga često prelaze u drugu vezu kada se jedna završi. Zbog straha od napuštanja skloni su potiskivanju svojih emocija.

Pesimistične su uz nedostatak samopouzdanja, sklone katastrofiziranju i očekivanju loših scenarija. Imaju uverenja da nisu u stanju da brinu o sebi. Izbegavaju iznošenje sopstvenog mišljenja i izbegavaju neslaganja s drugima zbog straha od  gubitka podrške, nedostatka odobrenja ili odbacivanja. Zbog niskog samopouzdanja i poverenja u sopstvene snage i kapacitete teško im je da se upuste u pokretanje nekog projekta, poslovnog poduhvata ili zadatka. Izbegavaju zadatke koji podrazumevaju preuzimanje odgovornosti. Kada imaju pored sebe kometentnu osobu koja ih nadgleda i uverava u ispravnost onoga što rade osećaju se bolje. Teško im je da budu sami, ne vole samoću, napeti su i nervozni kada su izolovani od drugih. Često su zbog svoje submisivnosti spremni na tolerisanje nepravednog ponašanja prema njima od strane drugih pa čak i zlostavljanja. Izvršavaju i neprijatne zadatke koje su im nametnuli drugi ili prihvataju nerazumne zahteve sa kojima se ne slažu sve iz bojazni od suprotstavljanja. Osetljivi su na kritiku i lako se osete povređenim kada im neko nešto ne odobrava. Svaku kritiku i neodobravanje uzimaju kao dokaz svoje nesposobnosti , što dodatno potkopava njihovo samovrednovanje. Čak i kada je njihova ljutnja opravdana ne ljute se i ne ulaze u konflikte iz straha da ne izgube podršku. Pokazuju težnju ka naivnosti i maštanju. Od detinjstva pokazuju sklonost ka oprezu i strah od novina, novih situacija i preuzimanja rizika. 

Kao mehanizme odbrane koriste pasivnu agresiju zbog straha od izražavanja ljutnje i somatizaciju. Vrlo često pate od anksioznih poremećaja, napada panike, depresije, agorafobije, somatoformnih poremećaja, neobjašnjivih fizičkih simptoma sa emocionalnom osnovom, hipohondrije, socijalne anksioznosti. Fizičke simptome mogu da koriste da bi privukli pažnju, brigu ili simpatije drugih osoba. Rizik od razvoja depresije je povećan ukoliko im nedostaju socijalne veštine potrebne za održavanje adekvatnih odnosa sa drugima.

Što se tiče izraženosti ovog poremećaja u odnosu na pol, istraživanja pokazuju da je poremećaj izraženiji kod žena. Postoje mišljenja da društvene uloge nametnute polovima objašnjavaju tu razliku odnosno da muškarci u društvu se ne podstiču da priznaju zavisnost. Međutim zavisnost kod muškaraca može imati manje očigledne odnosno skrivene oblike kao što je depresija, alkoholizam, ljubomora pa čak i nasilje. Zavisni muškarci su izloženi riziku da postanu nasilni kada postoji opasnost da ih partner napusti.

 

Uzroci

Informacije o uzrocima zavisnog poremećaja ličnosti su ograničene. Smatra se da kulturni faktori tj faktori sredine, negativna rana životna iskustva i biološka ranjivost povezana sa anksioznošću doprinose razvoju zavisnog poremećaja ličnosti.  Porodična sredina u kojoj se zahteva pokornost takođe može da utiče na formiranje zavisnih osobina ličnosti. Takođe ukoliko su roditelji suviše brižni, prezaštićujući sputavaju razvoj samostalnosti. U porodicama ovakvih osoba postoji velika stopa generalizovanog anksioznog poremećaja i fobija. Kognitivna psihologija smatra da zavisnost nastaje kao posledica načina na koji ljudi misle o sebi i o drugima. Zavisne osobe veruju da su nemoćne a da su drugi bolji, moćniji i efikasniji. Roditelji ovakvih osoba nesvesno ili vrlo suptilno mogu prenositi poruku deci da će biti napuštena ili nevoljena ukoliko se ne potčine. Psihodinamski teoretičari i terapeuti veruju da nesvesni emocionalni sukobi utiču na formiranje osobina osoba sa ovim poremećajem. Prema nekim shvatanjima ovakve osobe se brane od potisnute agresije koja je ispod površine a koja je prvobitno bila usmerena protiv roditelja pa se potčinjavaju drugima kao način izbegavanja, dolaženja u kontakt i pokazivanja sopstvenog besa. Teorija objektnih odnosa naglašava moć pounutrenih slika osoba koje su  važne tj. roditelja  uspostavljanje zdravih ranih razvojnih vezanosti i zadržavanje utešnih psiholoških slika relativno pouzdanih i negujućih roditelja pružaju solidnu osnovu za upuštanje u istraživanje sveta i postizanju balansa između nezavisnosti i bliskosti sa drugima. Ako roditelji nisu responzivni ili reaguju selektivno na potrebe deteta, ako su nasilni dete će razviti nesigurnost i strah u vezi koja se pounutruje i koristi kao model u svim budućim vezama.

 

Lečenje

Kao što je slučaj sa mnogim poremećajima ličnosti, ljudi sa zavisnim poremećajem ličnosti ne traže lečenje zbog same ličnosti odnosno samog poremećaja već uglavnom traže lečenje zbog problema koji se javljau u njihovim životima koji uglavnom nastaju kao rezultat njihovog ponašanja ili razmišljanja, zaključivanja povezanog sa poremećajem i kada ti problem postanu toliko intenzivni da ne mogu da se nose sa sobom. Ljudi sa zavisnim poremećajem ličnosti skloni su razvoju depresije ili anksioznosti čiji simptomi ih navode da traže pomoć ili traže pomoć kada ih napusti partner.

Psihoterapija je glavni metod lečenja ovog poremećaja. Cilj terapije je pomoći osobi da postabe aktivnija, odlučnija i nezavisnija, da nauči da formira zdrave interpersonalne odnose. Često je korisno da terapeut i klijent obrat epažnju na ulogu terapeuta kako bi prepoznali načine na koje klijent može da stvori istu vrstu pasivnog oslanjanja na odnos lečenja kao što čini i van terpijske seanse u svakodnevnom životu. Specifične strategije mogu uključivati trening asertivnosti kako bi se osobi pomoglo da razvije samopouzdanje i samopoštovanje. Za razvoj novih stavova, uverenja i perspektive o sebi u odnosu na druge ljude i sikustva poželjna je kognitivno-bihejvioralna psihoterapija. Značajnija promena u nečijoj strukturi ličnosti sprovodi se kroz dugotrajniju psihoanalitičku psihoterapiju, gde se preispituju rana razvojna iskustva koja mogu uticati na oblikovanje i formiranje odbrambenih mehanizama, stilova suočavanja i obrasce vezanosti i bliskosti u bliskim odnosima. Ovakve osobe mogu imati velike koristi od psihoterapije, kooperativne su i saradljive i otvorene za razgovor o svojim problemima, ne propuštaju seanse i retko prerano napuštaju terapiju. Dobro reaguju na terapeute i mogu potvrditi optimističa očekivanja terapeuta. Oni mogu voditi vrlo kvalitetne i ispunjene živote ako im se pomogne da razviju socijalne veštine, da razviju i neguju sposobnost da svoje potrebe iskažu na odgovarajuće načine umesto dotadašnjih pokornih.

 

Jelena Krstić, psiholog

Kontakt: nikolic.jeka@gmail.com

 

Izvori:

https://www.webmd.com/anxiety-panic/guide/dependent-personality-disorder

https://www.healthline.com/health/dependent-personality-disorder#causes-and-symptoms

Granična ličnost i njena različita lica; Mirjana Divac-Jovanović, Dragan Švrakić