Seksualnost i izbor intimnog partnera

Bazična postavka psihodinamskih teorija jeste da čovekom upravljaju biološki nagoni i potrebe. U bazične potrebe, za decu vrlo važne, spadaju hrana, zaštita i emocionalna bliskost i stabilnost. Frojd je prvi uveo u psihologiju pojam dečje seksualnosti i smatrao je da se ona budi i aktivira kao moćna potreba dok je dete još malo. Ovkva smela izjava u vreme kada je izrečena izazvala je burna reagovanja i velika neslaganja ali danas niko je ne poriče. Senzualnost i seksualnost oblikuju suštinu i prirodu dečjih odnosa sa odraslima, naročito odnos sa majkom. Iz tog razdoblja ostaju rudimenti uspomena, uspomene a ne traume. Pošto deca nisu svesna toga, njihova seksualnost je predistorija seksualnosti odraslih. Zajednička odlika i jedne i druge je tajanstvenost i duboka intimnost. Izgradnja i osvajanje seksualnosti uvek je sasvim ličan put, jedinstven i neodvojiv od pojma lične slobode.

 

Nakon rođenja dete je bespomoćno, nezaštićeno i potpuno zavisno od svojih roditelja. Frustracija zbog nezadovoljenja određenih potreba je neminovna što kod deteta izaziva loša osećanja od kojih se ono brani mehanizmima cepanja i potiskivanja i držanjem van svesti dva aspekta osobe koja pruža pomoć i zadovoljava potrebe (ta osoba koja brine o detetu je najčešće majka). Postoje dva aspekta odnosa sa roditeljima koja se drže van svesti a to su frustrirajući aspekat lišavanja i aspekt pobuđivanja potrebe. U svesti dete zadržava sliku idealizovane majke koja ni previše frustrira ni previše pobuđuje. Smatra se da će intenzivni afekti iz ovog perioda, kao što su frustracije, želje, gnev i nepodnošljiva žudnja, isplivati na površinu u odraslim intimnim odnosima (Scharff 1982). Kako su takvi afekti uglavno nesvesni, osoba neće moći da razume zašto doživljava takva intenzivna i ekstremna osećanja i biće joj teško da shvati šta je uzrok tome, šta se stvarno dešava.

Seksualnost nije samo fizička nego sadrži i simbolički deo a seksualna intimnost može da probudi ponovo potisnute objektne odnose vezane za oba roditelja (Schrarff 1982). Ona u simboličkom smislu predstvlja borbu da osoba zadrži sećanja na roditelje kao kompetentne, dobre, negujuće i pune ljubavi nasuprot slici roditelja koji su lišavajući, restriktivni i frustrirajući. Ako seksualni odnos između partnera funkcioniše skladno i zadovoljavajući je, to znači da se unutrašnji objektni svet doživljava kao integrisan i ispunjen pozitivnim osećanjima. Uspešni seksualni odnosi nose osećanja „dobrog“ sebe, „dobrog“ drugog i „dobrog“ međusobnog odnosa, a takođe oslikavaju nadmoć dobrog iskustva nad lošim. Ukoliko su seksualni odnosi nezadovoljavajući i neuspešni, mogu ukazivati na to da loši spolašnji i unutrašnji objekti i loša osećanja dominiraju, imaju prevagu nad dobrim. Takva situacija evocira infantilno iskustvo i budi anksioznost iz ranog perioda života kada je osoba osećala da su sopstvo i drugi nadmoćni, uskraćujući, nepodržavajući, loši i nedostojni poverenja.

Seksualno funkcionisanje u zavisnosti od faze razvoja

Od prirode ranih objektnih odnosa tj. ranih vezanosti za primarne figure odrastanja kao i načina na koji smo se borili sa različitim emocijama i anksioznostima u tom periodu, zavisi naš kasniji izbor partnera. Partneri mogu često biti izabrani iz nesvesnih razloga. Neki od tih razloga mogu biti na primer slična rana iskustva. Oba partnera mogu poticati iz porodica gde su postojale teškoće u izražavanju emocija, naklonosti, besa ili ljubomore ili gde im nisu bile zadovoljene slične bazične potrebe. Oni mogu da izaberu jedno drugo i zato što negde očekuju da će im taj drugi omogućiti tj. dopustiti da se zadrže dotadašnji mehanizmi odbrane, da im se neće ponuditi nikakav novi izazov ili pak zato što osećaju da će drugi provocirati njihove odbrane. Biramo ono što na nesvesnom nivou prepoznajemo kao poznato. Partnera možemo izabrati i zato što negde u njemu nesvesno vidimo i prepoznajemo neke otcepljene delove nas samih, duboko potisnute ili zato što nas nesvesno podseća na jednog od roditelja. Mi smo nesvesni da se prema svom partneru na neki način ponašamo „kao da“ je on-ona naš otac ili majka. Izabrani partner može predstavljati i idealizovani aspekt sebe tj. naše viđenje idealnog sebe u drugome. On ima ono što mi priželjkujemo, nešto što vidimo i procenjujemo kao dobru i cenjenu osobinu, nešto što nemamo a visoko vrednujemo i želeli bismo da imamo. Svaki stadijum tj. faza razvoja ima različite uticaje na oblikovanje odnosa ljudi a samim tim i na seksualnost.

U oralnoj fazi postoje različita iskustva vezana za ishranu, unošenje hrane i mleka na usta. Centralna tema ovog stadijuma je zavisnost. Dete otkriva da je zavisno i ranjivo. Tada se javlja strah od gubitka, strah da će ga osoba od koje zavisi napustiti. Kako bi se zaštitilo od takvih bolnih osećanja, dete razvija kontrolu kojom primorava druge da ispune njegove potrebe. Kontrolisani objekat je objekat od koga se zavisi a može se javiti i osećanje prezira prema objektu. Preziranjem mu se poriče vrednost i na taj način se umanjuje strah od njegovog gubitka. Svi postupci iz ove faze poput sisanja i griženja, grade oralnu seksualnost i predstavljaju osnov suštinskog zadovoljstva koje se traži tokom života. Većina ljudi se uglavnom seća svog prvog poljupca koji simbolički predstavlja prelazak u seksualnost odraslih i gde se nesvesno pronalaze sva ona zadovoljstva iz ove faze najranijeg detinjstva. Poljubac budi senzualnost i vodi ka intimnom činu prepuštanja drugom, telesnoj ljubavi i stapanju s drugim telom od kog smo dotad strahovali.

Ukoliko oba partnera imaju nerešene probleme i konflikte iz oralnog razvojnog stadijuma, njihov odnos biće preterano zavisan. Partneri će biti čvrsto vezani jedno za drugo što će im omogućavati da poriču svoj strah od nezavisnosti i separacije. Oni mogu neprestano da pokušavaju da kontrolišu jedno drugo i da se pri tome stalno osećaju pod pritiskom i kao da guše jedno drugo ali i uplašeno ukoliko krenu da rade nešto odvojeno. Što se seksualnog funkcionisanja tiče, nijedno neće biti u stanju da inicira seksualnost. Oboje mogu da čekaju da se onaj drugi prvi pokrene i preuzme inicijativu. Moguće je i da oboje poriču svoje potrebe za zavisnošću i da imaju hladan i distanciran odnos. Seksualnost može da postane izvor problema, budući da nijedan partner ne može da prizna da mu treba onaj drugi. To može rezultovati hladnim i mehaničkim odnosom kada emocije i zavisnost ostaju sakrivene.

Može se desiti i da jedan partner bude zavisan a drugi nezavisan. Oni se međusobno privlače zato što svaki dozvoljava onom drugom da zadrži svoju fasadu i odbranu. Jedan ne mora da se suoči sa svojim strahovima od nezavisnosti i odvojenosti, a drugi ne mora da prizna svoje potrebe za zavisnošću. Partner koji je manifestno zavistan je ujedno i ranjiviji, nemoćniji i otvoreniji za zlostavljanje, naročito ako ga kažnjava drugi partner zbog zavisnosti usled svojih projekcija. Primer ovakve veze je tradicionalni model braka gde je žena naizgled zavisna, a muškarac naizgled moćan i nezavistan. U takvom braku žena može biti seksualno pasivna i zavisna od muškarca a on je taj koji je inicira seks. Kod ovakve žene može se javiti i anorgazmija usled njenog osećanja nesposobnosti i neadekvatnosti da svoje seksualne potrebe izrazi direktno. S druge strane, u ovakvom odnosu muškarac može da se oseti napeto i anksiozno usled prinude da konstantno on preuzima odgovornost. Može biti i uvređen jer naizgled ona ne misli o njegovim potrebama. Usled ovakvih unutarpsihičkih pritisaka on može razviti impotenciju ili prevremenu ejakulaciju.

U analnoj fazi dete stiče nezavisnost i autonomiju, ono može da posluša ili da ne posluša ono što se od njega traži i to ga vodi u borbu moći sa roditeljima. Ako su roditelji previše rigidni i neflesibilni u svojim zahtevima, kontrolišući, dete može postati stidljivo i zastrašeno izbegavajući upuštanje u rizik ili pak može razviti otpor, bunt i tvrdoglavost. Ako roditelji odu u drugu krajnost pa imaju suviše popustljiv stav, dete može postati samoživo, egocentrično, usmereno samo na sopstvene potrebe. Teškoće koje potiču iz ove razvojne faze ogledaju se u nespsobnosti da se razumeju drugi, nemogućnosti da se grade kompromisi, buntovništvu prema potrebama i željama partnera kao i strahu da se preuzimaju rizični poduhvati. Otvorenom pobunom, suprotstavljanjem i odbijanjem da se izvršavaju tuđi zahtevi, zadobija se moć. To se isto može postići i pasivnom tvrdoglavošću.

U odnosu na seksualnost, može se javiti osećanje da su telesne funkcije prljave, da ih se treba stideti i odreći. Mogu postojati strahovi od prepuštanja, strah od preuzimanja rizika u seksualnom pogledu. Takođe mogu postojati i strahovi da osoba ne postane nimfomanka ili zavisnik od seksa usled čega postoji preterana kontrola seksualnosti, čak i na nivou želje i osećanja uzbuđenosti. Moguća je i obrnuta situacija kada osoba izbegava da je kontroliše neko drugi a to vodi pokušaju da se kontroliše seksualna situacija. Nadmoć i dominacija mogu postati preokupacija partnera, bilo u otvorenoj formi bilo s naglaskom na odbrambenim aspektima, pri čemu se oseća strah od predavanja tela drugome i izbegavanja da se to čini (Skiner 1976).

Najvažnija odlika falusne tj. edipalne faze razvoja je javljanje seksualne želje prema roditelju suprotnog pola. To dovodi do rivalstva i konflikta sa roditeljem istog pola i to potencijalno rezultira emocionalnim konfliktima kod deteta odnosno do pojave straha od kastracije (Scharff 1982). Kroz proces identifikacije dolazi do razrešenja konflikta. Dečak se poistovećuje sa ocem nadajući se da će majka i njega voleti ako je nalik ocu a kod devojčica je obrnuto.

Tokom ove faze dete ima nekoliko potreba. Po Skinerovom mišljenju potrebno mu je da bude u stanju da izrazi svoja osećanja bez straha od odmazde, odbacivanja, kažnjavanja ili gubitka ljubavi bilo kog roditelja. Dete ima potrebu da „vidi“ seksualni odnos bez stida između svojih roditelja. Takođe mu je potrebno da bude neuspešno u „zavođenju“ roditelja suprotnog pola kako ne bi izgubilo ljubav drugog roditelja (Skynner 1976).

U falusnoj fazi može postojati strah od uspeha, prožet strahom od gubitka ljubavi jednog roditelja. To vodi ka tome da se kasnije u životu uvek biraju nedostupni partneri (na primer zaljubljivanje u osobe koje su već u braku). Ako dođe do uspeha u zavođenju takvog zauzetog partnera, raniji strahovi od gubitka ljubavi mogu da se aktiviraju i takav odnos se napušta samo da bi se opet prešlo na drugu nedostupnu osobu. Generalno, mogu postojati problemi sa suprotnim polom. Ukoliko dođe do prevelikog približavanja bude se strahovi od odmazde. U heteroseksualnim odnosima može postojati mogućnost da se partner doživljava kao roditelj suprotnog pola a to aktivira ponašanja i reagovanja prema partneru na sličan način kako se činilo prema roditelju. Osoba može reagovati i na isti način kao što je istopolni roditelj reagovao nekada prema svom partneru.

Za ljude koji se bave istorijom i proučavaju je prošlost je jako bitna jer znajući prošlost možemo da gradimo drugačiju, bolju budućnost. Međutim, Marsel Rifo, profesor i dečji psihijatar iz Marselja, ističe, da kada je u pitanju dečja seksualnost tu bi važilo obrnuto pravilo odnosno ko želi mirnu budućnost ne bi smeo da se priseća prošlosti. U oblasti seksualnosti i intimnosti, odraslima je najbolje da potisnu i zaborave dečju seksualnost. Onda ni ne čudi što se deca ne sećaju prvih, formativnih godina života. Svi događaji iz prvih pet godina života uglavnom se potiskuju u nesvesno. Takvi događaji koji su protkani seksualnošću nikada ne postaju sećanje ali se mogu javiti tokom života kao san ili noćna mora, omaška u govoru ili simptom tj. sve ono što je pod uplivom nesvesnog što je i suština psihoanalize. Ono što preti da naruši naš psihički integiritet, naš sistem stabilnosti i ravnoteže, sve ono ugrožavajuće, kompromitujuće, neprihvatljivo i zastrašujuće, biva sakriveno u našem nesvesnom . To nam omogućava lakše i bezbrižnije odrastanje bez osećanja krivice. Potiskivanje i zaboravljanje nas štite od infantilnih seksualnih doživljaja kako bi kasnije tokom života mogli da prihvatimo ljubav, a seksualnost, kako kaže Marsel Rifo, treba slobodno da živi i da u svakom životnom dobu, u svakoj fazi razvoja, ostane jedno osvajanje i jedna intimna priča.

Jelena Krstić, psiholog

Kontakt: nikolic.jeka@gmail.com

Izvori:  

Scharff, D. E.  (1982) The sexual Relationships. Boston, MA: Routledge and Kegan Paul

Skynner, R. (1976) Ont Flesh: Separate persons. London: Constable

Seks i moć; Sali Dalos i Rudi Dalos 

Sve ono što nikada ne bi trebalo da znate o seksualnosti vaše dece; Marsel Rifo