Intelektualci i kvaziintelektualci

Bog, Priroda... ili kako god nazvali silu koja je sve stvorila, stvorila je i fantastične psihičke mehanizme koji upravljaju našim ponašanjem.

Jedan broj visoko obrazovanih ljudi (svih struka, a među njima i doktora nauka…), sa zasluženim ocenama i pošteno stečenim diplomama, daju sebi za pravo da iznose čvrste stavove, mišljenja, da daju sudove i čak izvode teorije o ponašanju i pojedinaca i celog društva... i to često zasnovano na ličnim predrasudama, kompleksima, frustracijama, neznanju... želji za pametovanjem i iskazivanjem moći. I koliko sami insistiraju na poštovanju znanja i metoda iz njihovih struka, toliko na fantastične psihološke mehanizme gledaju kao na nešto proizvoljno i zavisno od ličnog racionalnog mišljenja.

Ovo ponašanje je često praćeno vrlo jakim racionalnim objašnjenjima gde bukvalno prave ceo jedan sistem. U okviru tog racionalnog sistema, ogoljenog od emocija, pod jakim mehanizmima racionalizacija i intelektualizacija, njihovi stavovi, mišljenja… postaju čak i logični, normalno, zbog potpuno pogrešnih pretpostavki.

Mogu se prepoznati po jakoj potrebi:

·        za kontriranjem i davanjem ličnog mišljenja za nešto što je činjenica, ali činjenica u oblastima koju oni uopšte ne poznaju,

·         da traže suvoparno racionalno objašnjenje i za ono što jednostavno potiče od našeg emotivnog dela.

U organizacijama, bilo preduzećima bilo neprofitnim organizacijama, mogu se često naći u srednjem menadžmentu. Sa svojom strukturom, insistiranjem samo na racionalnom i „suvim“ činjenicama stvore kratkoročne uspehe, ali dugoročno, ubijaju preduzetnički* duh u „nižim“ hijerarhijskim strukturama i onemogućavaju suštinsku integraciju* ljudi sa organizacijom. 

Normalno, i racionalnost i činjenice su jako bitni, ali kad se izdvoje od zdravog emotivnog dela, na dugoročnom planu mogu da izazovu samo štetu.

I da to rade za svoje lične potrebe i da time ne utiču ni na koga, to bi bila njihova stvar.       
Kako predrasude stvaraju jednu matricu ponašanja (kroz proces fokus-koncept-matrica**), često tim svojim ponašanjem negativno utiču na sve oko sebe, oduzimajući energiju i stvarajući lošu atmosferu. I još burno reaguju kada im se ukaže na nakaradije koje čine.

S druge strane, treba istaći, da ima ljudi vrlo malo formalno obrazovanih, starijih ljudi sa sela, ljudi zrelih, zdravorazumskih, koji često imaju zdravije stavove i ponašanje od ovih visoko obrazovanih.

Psihički mehanizmi su takvi kakvi su, stvoreni kao što je gore rečeno od „više“ sile, kao što su i mehanizmi fizičkog funkcionisanja čoveka. Kao što je Karl Jung pokazao, proučavajući plemena u Africi, dublji kolektivni nivo psihe se ne razlikuje mnogo kod ljudi u razvijenim zemljama i ljudi u afričkim plemenima.        

 
Ovi mehanizmi mogu da se posmatraju i proučavaju kroz ponašanje i pojedinaca i društva. Stečena znanja o tome mogu da se koriste za psihološku pomoć, bilo kod problema bilo kod želje za razvojem i nikako ne zavise od nečijeg ličnog mišljenja a posebno se ne mogu tumačiti kroz mišljenja koja u pozadini imaju nerešene lične frustracije.

Zbog toga, za jedno zdravije društvo, kvaziintelektualci treba itekako da porazmisle o onome što čine, pogotovu što "običan svet" gledajući njih, stvara lošu sliku i o pravim intelektualcima, a onda su razumljivi i svi dalji izbori koji proističu iz toga i koji su nam očigledni.

*Ovde se pod preduzetništvom i integracijom podrazumevaju ovi pojmovi iz Adižes metodologije

**Model fokus-koncept-matrica potiče od Ivajla Ilijeva, psihijatra i psihoterapeuta

Goran Ljubisavljević