Rođen u Torontu u državi Ontario, Jaques se školovao na Univerzitetu u Torontu i studirao medicinu na Univerzitetu Johns Hopkins. Doktorirao je društvene odnose na Univerzitetu Harvard i stekao kvalifikaciju psihoanalitičara u britanskom psihoanalitičkom društvu. Bio je osnivač Kraljevskog koledža psihijatara u Britaniji i bio je gostujući profesor na Univerzitetu Džordž Vašington u Vašingtonu i počasni profesor Univerziteta u Buenos Airesu.
Tokom Drugog svetskog rata, Jaques je služio kao major u kanadskoj vojsci, gde je u saradnji sa Henrijem Murraiem sa Univerziteta Harvard, koristeći svoje obrazovanje i obuku, osnovao kanadsku komisiju za izbor ratnih veterana. Nakon toga je otišao na odeljenje za psihijatriju u britansku vojsku.
Posle rata Jaques je ostao u Engleskoj i kvalifikovao se za austrijsko-britanskog psihoanalitičara kod Melanie Klein. Klein je izuzetno cenila njegovu pomoć u pripremi njene knjige „Pripovest o analizi deteta“ (1961). Jaques je takođe pomogao Klein u uređivanju rukopisa „Zavist i zahvalnost“ (1957). Prema dokazima upravo Jaques je bio taj koji je predložio da reč „zahvalnost“ bude uključena u naslov knjige.
Godine 1946. Jaques je bio osnivač Tavistock instituta za ljudske odnose. 1964. godine osnovao je Školu društvenih nauka na Univerzitetu Brunel u Londonu i bio je profesor i direktor škole.
Dr Jaques se preselio iz Londona u Gloucester, Massachusetts 1991. godine. Postao je profesor istraživanja na Univerzitetu George Vashington. 1999. godine je osnovao Međunarodni institut Requisite Organization, koji deluje kao obrazovna i istraživačka grupa.
Kao rezultat svog rada sa različitim korporacijama, vladama i američkom vojskom, Jaques je razvio naučni proces koji omogućava procenu potencijalne sposobnosti pojedinaca u kontekstu vremenskog raspona diskrecije, instrument koji meri složenost rada u svakoj ulozi u okviru organizacije. Ovaj pristup koristile su američke oružane službe i velike javne i privatne organizacije širom sveta.
Dr Jaques je objavio esej o obrascima rada kreativnih genija u kojem je skovao frazu „kriza srednjih godina“. Jaques je dobio zaslugu za uvođenje pojma „kriza srednjih godina“, koji je sada uveliko ugrađen u psihodinamičku teoriju. Ovaj pojam je prvi put izašao u članku iz 1965. godine pod naslovom „Smrt i kriza srednjih godina“ (napisanom za International Journal of Psichoanalisis).
Njegov razvojni pristup organizacionom razvoju čini ga jednim od ranih učesnika u pozitivnom razvoju odraslih.
Umro je u Gloucesteru, Massachusetts, 2003. godine.
Radni angažman
Glacier Projekt, 1952–1977
Poreklo teorija dr. Jaquesa može se pratiti od 1952. godine, kada ga je britanska kompanija Glacier Metal Compani zamolila da pomogne u izradi plana učešća radnika. U jednom trenutku, Jaquesa su pitali da li je bilo važno da se zarada radnika nižeg nivoa procenjuje na satu, dnevno ili nedeljno, dok je plata rukovodilaca opisana kao godišnji iznos. Prema Jaques-u je to pitanje bilo najlepši poklon koji je ikada dobio, jer tada je počeo da ispituje značaj vremena. Njegov rad u kompaniji Glacier Metal Compani u Londonu nastavio se kroz 1977. godinu i u velikoj meri je uticao na teoriju upravljanja.
Teorija stratifikovanih sistema potrebne organizacije, 1977.–1999.
Dr Jakues je svoja otkrića tokom „istraživanja glečera“ pripojio u ono što je prvo bilo poznato kao „teorija stratifikovanih sistema“ u „potrebne organizacije“. Ova glavna otkrića poslužila su kasnije kao veza između socijalne teorije i teorije organizacija.
Ljudska sposobnost i njeno sazrevanje
Jaques je nastavio svoj razvoj teorije osnovne prirode ljudskih sposobnosti, što je rezultiralo otkrićem (sa Kathrin Cason) metode za procenu potencijalnih individualnih sposobnosti u okviru procene složenosti obrada informacija.
Kao rezultat istraživanja sprovedenog za Institut za istraživanje ponašanja i društvenih nauka američke vojske i američke i australijske kompanije o proučavanju mentalne složenosti, utvrđeno je da pojedinci obrađuju informacije na poslu na četiri načina: deklarativni, kumulativni, serijski i paralelno. Ova studija je pokazala međusobnu zavisnost slojeva menadžerske hijerarhije i svaki odvojeni korak u složenosti mentalne obrade. Iz ovog rada zaključeno je da organizacioni život isprekidanih koraka u prirodi ljudskih sposobnosti, reflektuje se u suštinu upravljačke hijerarhijske strukture (Jakues, 1994).
Vremenski raspon diskrecije
Kao rezultat otkrića i upotrebe Vremenskog raspona, odvijao se rad na Teoriji prirode vremena. To je dovelo do još jednog velikog doprinosa dr. Jaquesa, razvoju instrumenta Vremenski raspon diskrecije, koji meri odnose za konstrukt u društvenim naukama i koji procenjuje složenost rada u svakoj ulozi u organizaciji. Procena kolika je odgovornost zaposlenog, je koncept po kome je Jaques nadaleko poznat.
Kriza srednje dobi
Kriza srednje dobi, koju je prvi imenovao psiholog Eliot Jaques 1965.godine nije službena medeicinska dijagnoza, ali je često praćena depresijom i anksioznošću. Ovo stanje zahvata deo populacije između 40 i 65 godina. Može biti podstaknuto samim starenjem, slabljenjem i pogoršanjem zdravlja, kao i nepovoljnim okolnostima te opterećenjem brojnim društvenim ulogama. Tipičan je okidač jedan ili više stresnih događaja, koji često vode do depresije i anksioznosti. U srednjoj dobi susrećemo se s brojnim prelomnim događajima kao što su odlazak dece iz doma, razvod, smrt roditelja, neugodna medicinska dijagnoza te okrugli 40. ili 50. rođendan. U ekonomski teškim vremenima povećani su izgledi za gubitak radnog mesta u dobi kada je prekasno za prekvalifikaciju i novo zaposlenje, a prerano za umirovljenje. Neželjene promene i gubici teraju ljude na aljenje zbog propuštenih prilika, bojazan zbog nadolazeće starosti te bolno uviđanje vlastite smrtnosti. Iako postoji puno faktora koji stvaraju različita iskustva za svaku osobu, glavni simptomi uključuju:
- opštu nesreću zbog života koji je nekada zadovoljavao;
- neobjašnjivi osećaj letargije, dosade ili depresije, nedostatakmotivacije da se slede ciljevi (drugim rečima vatra je nestala);
- poteškoće u donošenju odluka o životnom smeru;
- podsećanja na dobra stara vremena, proveravanja davno izgubljenih prijatelja i bivših momaka ili devojaka;
- preispitivanja prošlih odluka;
- opsednutost mladolikošću ili vežbanjem;
- stalno upoređivanje s prijateljima;
- misli o smrti i umiranju.
Prema Jaques-u ključ za izlazak iz krize srednjih godina je razumevanje onoga što ona zapravo jeste, potraga za više smisla i svrhe života. Da kriza nije jedan događaj, već vreme tranzicije i rasta. Da je poželjno da se fokus života prebaci sa brige o drugima na hranjenje duše i buđenja kreativnih želja stavljenih na čekanje. I da zapravo "te muke nemira" mogu da pomognu da se razume ko smo zapravo.
Međunarodni institut potrebne organizacije (1999)
Godine 1999. suosnivači Elliott Jaques i Kathrin Cason osnovali su Međunarodni institut The Requisite Organization. Institut deluje kao istraživački i obrazovni centar koji pruža podršku i savete u primeni principa neophodnih organizacijama širom sveta.
Jaquesove ideje su i dalje veoma uticajne u praktičnom proučavanju organizacije i optimizaciji struktura i sistema koji podržavaju produktivan rad za postizanje svrhe organizacije. Jaques je tvrdio da je na što višoj poziciji osoba bila postavljena u hijerarhiji pod pretpostavkom da pojedinac poseduje odgovarajući nivo kognitivne sposobnosti, stečenih veština i znanja (stečenih iskustvom) i pretpostavljajući da ta osoba vrednuje posao koji je dobila] to je duže mogla raditi na izvršenju zadatka bez nadzora.
Vremenski raspon izvršnog direktora velike institucije može biti 15–20 godina. Ovaj koncept mu je omogućio da opiše „neophodnu organizaciju“ kao onu u kojoj je svaki nivo u hijerarhiji imao svoj karakterističan vremenski raspon. Ako je organizacija imala previše nivoa, onda su se njihovi vremenski rasponi preklapali. Ako bi menadžer na višem nivou bio loše opremljen u pogledu njegove urođene sposobnosti mentalne obrade ili mu nedostajale potrebne veštine i znanja, rizik je da bi se mešao u rad menadžera na nižem nivou koji je generalno pokrenut sopstvenom anksioznošću i nesigurnost. Proces delegiranja bio bi potcenjen što bi dovelo do organizacione disfunkcije.
Sa razumevanjem sposobnosti mentalne obrade i hijerarhije koja podržava stručnost rada u organizaciji, Jaques je pružio uvid u efikasne upravljačke prakse koje imaju za cilj oslobađanje ljudskog potencijala u organizaciji. Na primer, Jaques zagovara važnost efikasnog dodeljivanja zadataka pojedincima u organizaciji koji se isporučuju kontekstualizacijom značaja zadataka u svrhu organizacije u smislu uključujući jasne rezultate u pogledu količine, kvaliteta i vremena za isporuku. Štaviše, menadžer ima obavezu da podučava svoje podređene i on je u stvari odgovoran za rezultate svojih podređenih.
Deo dobijene nagrade
Zahvalnica za izuzetan doprinos na polju teorije i uputstava vojnog vođstva svim uslužnim odeljenjima Sjedinjenih Država.
Nagrada za izvanredna postignuća u razvoju novih i inovativnih pristupa za postizanje kadrovskih ekonomija i prestrojavanje po političkim i operativnim linijama.
· Nagrada Harri Levinson Američke psihološke fondacije, za celokupan naučni doprinos.
Deo publikacije
• Promena kulture fabrike: studija autoriteta i učešće u industrijskom okruženju (London: Tavistock, 1951)
• Merenje odgovornosti: Studija rada, plaćanja i individualnog kapaciteta (Tavistock, 1956), ISBN 0-415-26443-Ks
• Pravično plaćanje: opšta teorija rada, diferencijalno plaćanje i individualni napredak (London: Heinemann, 1961)
• Priručnik o vremenskom rasponu: Korišćenje vremenskog raspona diskrecije za merenje nivoa rada u ulogama u zapošljavanju i za uređivanje pravične strukture plaćanja (London, Heinemann, 1964)
• Cene za analizu proizvoda: Metoda za postavljanje politika za delegiranje odluka o cenama i kontrolu troškova i rentabilnosti (Carbondale, Southern Illinois Universiti Press, 1964) [sa Vilfred Brovn]
• „Smrt i kriza srednjih godina“, Međunarodni časopis za psihoanalizu, 1965.
• Rad, kreativnost i socijalna pravda (London: Heinemann Educational, 1970) ISBN 0-435-85479-8
• Opšta teorija birokratije (London: Heinemann Educational, 1976) ISBN 0-435-82473-2
• Zdravstvene usluge (London: Heinemann Educational, 1978) ISBN 0-435-82474-0
• Nivoi apstrakcije u logici i ljudskom delovanju: teorija diskontinuiteta u strukturi matematičke logike, psihološkog ponašanja i društvene organizacije. (London: Heinemann Educational, 1978) sa R.O. Gibson i D.J. Isaac [Urednici]
• Izvršno rukovodstvo: Praktični vodič za upravljanje složenošću (Okford: Blackvell Publishing, 1994) ISBN 0-631-19313-8 [sa Stephen D. Clement i Ronnie Lessem]
• Ljudske sposobnosti: proučavanje individualnog potencijala i njegova primena (London: Gover, 1994) ISBN 0-566-07652-7 [sa Kathrin Cason]
• Potrebna organizacija: Ukupan sistem za efikasnu menadžersku organizaciju i menadžersko vođstvo za 21. vek (London: Gover, 1997) ISBN 0-566-07940-2
• Društvena moć i izvršni direktor: Liderstvo i poverenje u održivi sistem slobodnih preduzeća (Greenvood, 2002) ISBN 1-56720-551-8
• Život i ponašanje živih organizama: opšta teorija (Greenvood, 2002) ISBN 0-275-97501-0
Elena Jovančić, psiholog
Kontakt: elistojkova@yahoo.com
Korišćena literatura:
https://medium.com/swlh/maneuvering-the-midlife-crisis-171f92f890f4, (01.11.2020)
Elliott Jaques - Requisite Organization International Institute". requisite.org. Retrieved 26 February 2018.
Rasky, Susan F. (1985-02-17). "Corporate Psychologist: Elliott Jaques; His Ideas on Work Take Hold". The New York Times. ISSN 0362-4331. Retrieved 2018-02-02.
Jaques, Elliott; Cason, Kathryn (1994). Human capability: a study of individual potential and its application. Falls Church, VA: Cason Hall & Co. ISBN 978-0962107078.
"Requisite Organization International Institute - ROII - About Us". Requisite Organization International Institute. Retrieved 2018-02-08.
No comments:
Post a Comment
Note: Only a member of this blog may post a comment.