Funkcionalna depresija; skrivena patnja koja krade radost

 

Funkcionalna depresija je šire poznata kao nasmejana depresija. To nije formalna klinička dijagnoza niti se kao takva može naći u Dijagnostičkom priručniku za mentalne poremećaje ali stručnjaci koriste ove termine kako bi opisali blage do umerene forme depresivnih raspoloženja koje vrlo često ostaju neprepoznate kao takve od strane onih koji ih doživljavaju i koji ne shvataju da zapravo imaju problem. Kao što i samo ime kaže, ljudi sa funkcionalnom depresijom mogu da funkcionišu sasvim dobro u svakodnevnim aktivnostima. Ustaju normlano svakog dana, spremaju se, odlaze na posao, komuniciraju sa drugima, šale se, viđaju se sa poznanicima, prijateljima, zanemraujući pri tom  jednu jako bitnu stvar-kako se osećaju iznutra. Oni u stvari vrlo često nisu svesni i ne znaju da sve ono što doživljavaju i osećaju unutar sebe ustvari mogu pripisati depresiji. To je depresija koja se na neki način pažljivo skriva od drugih. Teško ju je otkriti spolja jer se čini da je čovek zadovoljan, bez briga. Ali iza nasmejane fasade ta osoba se može boriti sa širokim spektrom vrlo neprijatnih simptoma depresije. Kod nje izostaje uobičajena klinička slika bezvoljne i pasivne osobe sa depresivnim poremećajem koja po ceo dan ostaje u krevetu sa navučenim roletnama. Ove osobe mogu biti vrlo aktivne, odgovorno rade svoj posao, brinu o svojim porodicama, deci i partnerima, posećuju rođake, osmehuju se, smeju se ili održavaju smisao za humor. Pretopstavka da mora da se osećaju dobro ukoliko se ne uklapaju u sterotipnu sliku mentalnih bolesti, mogla bi dugoročno da nanese mnogo štete zdravlju i blagostanju osoba koje imaju ovaj poremećaj. 

Kako da neko zna da li ima nasmejanu depresiju?

Kod ove forme depresije najteže je da ljudi sami sa sobom shvate da nešto nije u redu, da se nešto promenilo u njihovom unutrašnjem doživljavanju sebe i sveta oko sebe. Ne postoje jednostavni odgovori kako biti siguran da je to to ali ima dosta znakova i simptoma na koje treba obratiti pažnju. Ako se na kraju svakog dana osećate iscrpljeno a ne znate zbog čega, možda izvršavate mnogo zadataka u koje se emocionalno investirate i angažujete kako biste se izborili sa depresijom. Prema Mekenziju postoje nekoliko parametara koji mogu da ukažu na funkcionalnu depresivnost:

Potrebni su vam ozbiljni napori da ustanete ujutro, uredite kosu i očešljate se, našminkate i krenete na posao. Kad stignete tamo možete igrati ulogu srećno zaposlenog, razgovarati sa kolegama najnormlanije o svakodnevnim stvarima, planovima za vikend, prihvatati pozive za kafu ili ručak ali tokom tog učestvovanja u konverzaciji osećaćete se isprazno, nepovezano, emocionalni isključeno, mehanički.

Borite se da zadržite fokus dok obavljate sve dnevne obaveze kroz svoj radni dan. Kada se konačno vratite kući, toliko se osećate iscrpljeno da zanemarite sve svoje lične obaveze i jedna čekate krevet, ili zaspite na kauču pre večere.

Proživljavate ciklus negativnih emocija, bilo da osećate krivicu ili sram zbog osećaja neraspoloženja ili prebacujete sebi zbog lenjosti kad ne možete da probudite energiju da nešto uradite. Pored negativnog raspoloženja može da se javi i osećaj krivice, bezvrednosti, bespomoćnosti, neadekvatnosti, nedovoljne uspešnosti.

Prisutan je gubitak interesa ili zadovoljstva za aktivnosti u kojima se nekad više uživalo. Može da se javi i promena težine, smetnje apetita, poteškoće sa spavanjem, osećaj hroničnog umora ili smanjena energija, loša koncentracija, teškoće u donošenju odluka, periodična razdražljivost.

 

Ko je sve u riziku?

Često je teško na prvi pogled primetiti koji to ljudi pate od funkcionalne depresije. Svako može biti u opasnosti. U većini slučajeva osoba sa nasmejanom depresijom može da bude neko ko:

- je visokofunkcionalna osoba, 

- igra ulogu uspešnog i zadovoljnog čoveka/žene,

- ima stabilan, dobro plaćen posao, porodicu, dobre odnose, atraktivan društveni život,

- ima velike planove, perfekcionističke težnje, nade i ambicije, uvek teži sve višim i višim ciljevima ali i sa njihovim ostvarenjem ne postiže se zadovoljstvo i unutrašnja harmonija, ne uživa u postignutim rezultatima nego se odmah prebacuje na neki sledeći cilj,

- konstantno je u trci s vremenom, veruje da ne stiže, da nema vremena, ima utisak da ima još toliko toga da obavi za danas, slabo stoji sa vremenskom organizacijom, takmiči se s vremenom,

- stalno kritikuje sebe, ima osećaj da šta god i kako da radi nije dovoljno dobro, nije zadovoljan ni sa 100% nego zahteva od sebe i više od toga, ne ume sebi da dopusti ili oprosti greške, 

- emocionalno ne ume da proradi svoja unutrašnja doživljavanja, ne ume ili ne može da izdrži mnoga teška, bolna i neprijatna osećanja, ne ume da umiri sebe, ne otvara se po pitanju svojih osećanja, plaši se ili stidi reakcije i odbacivanja okoline, nije u stanju da podeli svoju osećajnu trpnju makar i po ceni narušavanja ili gubitka mentalnog zdravlja,

- previše razmišlja, veći deo dana je u glavi a menje u telu, akcenat je na mislima a manje obraća pažnju na ono što oseća,

- osmehuje se kada se pozdravite, deluje optimistično,vedrog duha,

- nastavlja sa svojim svakodnevnim zadacima i rutinama,

-kad ostane sam sa sobom ne oseća se  najbolje,

-svaki dan odlazi u svet igrica, mobilnih telefona, filmova i serija, slobodno vreme se konstantno provodi uz neki monitor, isključuje se iz spoljašnjeg sveta. 

 

Iako sve spolja deluje kao da je u savršenom redu, iako se možda smeju, razgovaraju i druže sa prijateljima, članovima porodice ili kolegama, takve osobe se duboko, na emotivnom nivou mogu osećati nepovezano, prazno iznutra, suštinski neuključeno. Razlozi zbog kojih ovakvi ljudi kriju svoja osećanja i drže ih u tajnosti mogu da budu različiti i variraju od osobe do osobe. Nekada su okupirani time šta bi drugi mogli da misle o njima, brine ih generalno percepcija drugih ljudi o nekome ko je depresivan. Mogu da se osećaju krivim jer nemaju objektivnih razloga da se osećaju tako kako se osećaju. Izbegavaju da opterećuju prijatelje ili ljude oko sebe, posebno one koji već imaju neke svoje probleme. Razmišljaju o mentalnoj bolesti kao o ličnoj slabosti. Stide se svojih osećanja, boje se diskriminacije na random mestu ili gubitka posla. Osećaju strah ili stid zbog traženja pomoći i lečenja. Izbegavaju da budu označeni kao podnosioci žalbe i etiketirani nekom psihijatrijskom dijagnozom.

Ljudi vrlo često i ne prepoznaju svoje simptome kao depresiju ili mogu verovati da to uopšte nije neki veliki problem. Nekad misle da je način na koji se osećaju privremen i da će nestati sam od sebe protokom vremena ili pak odlaskom u teretanu, šetnjom, čitanjem, gledanjem zanimljivog filma. Traže nešto spolja što bi im omogućilo da se iznutra osete zadovoljno ili im skrenulo pažnju sa problema ali efekti toga su kratkotrajni.

 

Šta da radi soba koja misli da ima funkcionalnu depresiju?

Neophodno je odbaciti sve misli o sramoti, krivici ili krivici povezanoj sa idejom depresije. Ne postoji nijedan razlog da se neko oseća neugodno zato što mu je potrebna pomoć. U konsultaciji sa psihologom može se odraditi psihološko testiranje za procenu aktualnog stanja, ukoliko je primećeno da određeni simptomi traju veći deo dana najmanje dve nedelje unazad. Da bi se pravilno krenulo sa tretmanom i psihoterapijom, važno je i da se zvanično potvrdi i dijagnostikuje depresija i odredi kategorija. Treći korak je lečenje koje uključuje medikamentoznu terapiju, psihoterapiju ili kombinaciju i jedne i druge. Bez obzira za koji tretman se odluče pojedinci najbitnije je potražiti pomoć, kako profesionalnu tako i od pouzdanih prijatelja ili članova porodice. Kao i za bilo koje drugo zdravstveno stanje, trebaće vremena da se neko oseti bolje ali olakšanje se svakako može naći. “Raditi svakodnevno na razvijanju samosaosećanja važan je korak ka boljem osećaju” ističe McKenzie i dodaje da se dato stanje sporo leči i da je s toga neophodno preduzeti neophodne korake na vreme. Uspeh u izlečenju zavisi od samog pojedinca kao i od prirode i težine simptoma. Priznanje da nešto postoji i da je to jako važno je prvi korak na putu lečenja. Tek kada prihvatimo da su naši problemi dovoljno ozbiljni možemo ih rešavati. Otvaranje i deljenje svojih osećanja presudno je u suočavanju sa depresijom. Svi ljudi zaslužuju da se i iznutra osećaju jednako srećno kao što možda deluju spolja, dobro u svojoj koži, neučaureno, da žive kvalitetnije, ispunjenije i zadovoljnije sobom, da se izistinski raduju novom danu, prvoj jutranjoj kafi, zagrljaju dece, partnera, izlasku iz kuće, pročitanoj knjizi, susretu sa dragim ljudima... i svi oni sami treba da smatraju da sve ovo zaslužuju.

Jelena Krstić, psiholog

Kontakt: nikolic.jeka@gmail.com

 

Korišćeni izvori: 

https://www.healthline.com/health/smiling-depression

https://www.medicalnewstoday.com/articles/smiling-depression