Život i rad psihoanalitičarke Margaret Rustin

 

Margaret Rustin je dečiji, adolescentni psihoterapeut, i psihoterapeut za odrasle, saradnica  Britanskog psihoanalitičkog društva. Rođena je u Keteringu, gradu koji je tada bio poznat po osećaju zajednice, koji je prožimao njeno rano detinjstvo. Kada joj je bilo sedam godina, njena porodica se preselila u Leeds, gde je stekla izvrsno obrazovanje u Leeds Girls High School i stekla stipendiju za Somerville, Oksford, da čita klasike. Ova putanja pokazuje blisku identifikaciju sa oba roditelja: majkom koja je otišla u Somerville i ocem, baptističkim ministrom koji je postao značajan propovednik i govornik na radiju.

Napustivši Oksford da bi se udala za Michaela Rustina, Margaret se preselila na University College London, gde je studirala filozofiju kod Bernarda Villiamsa, Teda Hondericha i Richarda Vollheim-a. Njeno verovanje u obrazovanje, posvećenost javnim službama i podrška državnom blagostanju do tada su bili čvrsto ukorenjeni.

Prateći stope Esther Bick i Marthe Harris, Rustin se školovala kao dečiji i adolescentni psihoterapeut na klinici Tavistock u Londonu. Harris, tada šef dečije psihoterapije u Tavistocku, imao je dubok uticaj na nju i njeno razmišljanje, posebno kroz njenu posvećenost procesima učenja i podučavanja. Rustin je 1985. godine efikasno preuzela plašt sadašnjeg i budućeg usavršavaoca u profesiji dečije psihoterapije, kada je postala šef obuke za psihoterapiju dece u Tavistocku. Takođe je bila centralna ličnost u životu te institucije u celini i, između 1987. i 2009. godine, zauzimala je različite značajne funkcije, uključujući funkciju: prodekana, glavne na odeljenju za decu i porodicu; dekana postdiplomskih studija;  predsednika stručnog odbora; i od 2003-5. izvršnog direktora. U novije vreme postala je počasna saradnica Britanskog psihoanalitičkog društva, budući da je godinama bila uključena u mnoge njegove aktivnosti.

Rustin je u ranoj karijeri u Tavistocku uzela godinu dana odsustva na Institutu za napredne studije,  Princeton (1984-5). U to vreme bila je duboko uključena u odgajanje svoje male dece i zauzeta pisanjem. Ovaj period se dogodio u koautorstvu sa njenim suprugom Majklom kada je napisala narative o ljubavi i gubicima: studije moderne dečije fantastike, prvi put objavljenih 1987. godine i nedavno ponovo objavljenih, uključujući poglavlje o „Unutrašnjem svetu Harija Potera“. U ovoj knjizi je već jasna njena sposobnost  da prenese stvarnost dečje mašte i kreativnosti. Dalje zajedničke publikacije Rustinovih uključuju delo o psihoanalizi i drami, Ogledalo prirodi: drama, psihoanaliza i društvo i, nedavno, Reading Klein, trijumf učenosti i jasnog razmišljanja. Rustin je oduvek bila plodan i velikodušan pisac, pokrećući i deleći s drugima nekoliko knjiga, koje uključuju zajedničko uredništvo i saradnike: Izbliza posmatrane dojenčadi; Procena iz dečije psihoterapije; Radna diskusija; Učenje iz reflektivne prakse u radu sa decom i porodicama; Posmatranje mladog deteta: razvoj teorije i metoda posmatranja  dojenčadi; Psihotična stanja kod dece, a nedavno i kratkotrajna psihoanalitička psihoterapija. Oduvek je imala duboko interesovanje za posmatračke korene dečije psihoterapije.

Tokom godina Rustin je bila inspirativni stvaralac u pogledu mnogih objavljenih članaka i posvećenosti predavanjima u Velikoj Britaniji i širom sveta. Poseban aspekt ovog rada je njena sposobnost da istovremeno razmišlja o unutrašnjem i spoljnom svetu. Izuzetan primer takvog razmišljanja je uticajan članak koji je 2005. godine napisala „Konceptualna analiza kritičnih trenutaka u životu Viktorije  Klimbi“. Oslanjajući se na izveštaj o ispitivanju Viktorije Klimbi, rad prenosi duboko razumevanje stanja uma  progonjene dece i nudi razmišljanja o tome zašto su umešani profesionalci bili u tolikoj nemogućnosti da vide šta se dešava, uprkos tome što su imali dostupne dokaze. Kako kaže Rustin: „Analiziraju se i Viktorijina stanja uma i profesionalaca koja su s njom stupili u kontakt“, u ovom radu „u smislu odbrane od ekstremnog bola“. Od velikog značaja su njeni komentari o važnosti odgovarajuće vrste obuke i organizacione podrške dostupne dečjoj zaštiti i medicinskom osoblju. Snaga i uvid u njenu posvećenost podučavanju i učenju proteže se od najdubljeg psihološkog rada srca i umova najproblematičnije dece i njihovih porodica, do najudaljenijih društvenih i političkih uslova i konteksta njihove pojedinačne patnje.

Zorica Nikolić, med.sestra

Literatura:
1987 Rustin, M.E. & Rustin, M.J. Narratives of Love and Loss: Studies in Modern
Children’s Fiction. Karnac.
1989 Rustin, M.E. (co-ed and contrib.). Closely Observed Infants. Duckworth.
1997 Rustin, M.E. (co-ed and contrib.). Psychotic States in Children. Karnac.
2000 Rustin, M.E. (co-ed and contrib.). Assessment in Child Psychotherapy. Karnac.
2002 Rustin, M.E. & Rustin, M.J. Mirror to Nature: Drama, Psychoanalysis and
Society. Karnac.
2005 Rustin, M.E. ‘Conceptual analysis of critical moments in Victoria Climbié’s
life’. Child & Family Social Work, 10: 11–19.
2008 Rustin, M.E. (co-ed and contrib.). Work Discussion: Learning from Reflective
Practice in Work with Children and Families. Karnac.
2013 Rustin, M.E. (co-ed and contrib.). Young Child Observation: A Development in
the Theory and Method of Infant Observation. Karnac.
2016 Rustin, M.E. (co-ed and contrib.). Short-term Psychoanalytic Psychotherapy for
Adolescents with Depression: A Treatment Manual. Karnac.
2016 Rustin, M.E. & M.J. Reading Klein. Routledge