Terapija parova

 

“Ljudi biraju partnere sa sličnim teškoćama i stepenom individuacije”

Virdžinija Satir, porodični terapeut

 

Prvobitni bračni savetnici radili su sa “parovima pre venčanja, novovenčanima i partnerima u braku koji su tražili usmeravanje u vezi sa svakodnevnim aspektima bračnog i porodičnog života, te su na taj način bili prethodnica savremenog psihoedukativnog-preventivnog pokreta” (Broderick&Scharder, 1981). Terapija parova se razlikuje od individualne terapije po tome što je usmerena na odnos a ne na intrapsihičke sile unutar osobe. Od porodične terapije se razlikuje po tome što naglasak nije na celokupnoj porodici gde dete najčešće predstavlja problem. U terapiji parova terapeut intervjuiše par zajedno. Varijacije su brojne, neki terapeuti viđaju oba partnera zajedno, neki odvojeno, neki viđaju jednog a drugog povremeno pozivaju na intervju, a neki viđaju jednog partnera dok drugog upućuju drugom terapeutu sa kojim sarađuju. Postoje određene situacije kada se terapija parova ili bračna terapja naročito preporučuju:

- kada individualna psihoterapija ne postigne željeni uspeh. U takvim slučajevima vrlo često se pacijent nalazi u bračnom odnosu koji koči njegov napredak i održava problem do tačke kada metode individualne psihoterapije nisu dovoljne da bi se postigla željena promena. Džej Hejli u svojoj knjizi “Strategije psihoterapije” navodi primer žene koja se godinama lečila od anksioznosti i nesanice ali da individualna terapija nije dala adekvatan pomak uprkos detaljnom analiziranju njenog detinjstva. U terapiju je zatim uključen i njen suprug, za koga se ispostavilo da je neodgovoran, nepredvidiv, nepreduzimljiv, sklon pisanju čekova bez pokrića bez znanja supruge. Tokom zajedničkih seansi došlo se do saznanja da je ožena prvi napad anksioznosti doživela nakon njegovog neuspeha na poslu. Stalni sukobi između muža i žene zbog njegovog upornog odbijanja da preuzme odgovornost na poslu i u porodici rezultirali su ženinim učestalim napadima bespomoćne anksioznosti. To je bio njen način rešavanja konflikata i njen problem je pre bio partnerski/bračni nego individualni.

 - kada ne mogu da se koriste metode individualne psihoterapije, kada je klijent u otporu i neće ništa da ponudi terapeutu. Hejli navodi primer žene koja je imala strah da će joj srce stati i koja je prvobitno krenula na individualnu terapiju ali je tokom seansi  odgovarala šturo, konkretno i isključivo na postavljena pitanja teraputa na najkraći mogući način, ne nudeći nikakve asocijacije niti izjave o svojim osećanjima ili o svom životu uopšte. Kada je započela partnersku terapiju s mužem postala je pričljivija jer je imala tendenciju da konstantno ispravlja muža tokom razgovora dok je odgovarao na postavljena pitanja terapeuta. Nije želela da muževljev doživljaj njenih problema ostane važeći. Korigujući njegovu verziju priče i viđenje situacije, ona je morala da pruži sopstvenu i na taj način pokazala neka osećanja prema njemu čime je postavila osnovu za početak promene.

- kada se kod klijenta pojave simptomi koji se podudaraju sa bračnim konfliktom. Iako većina ljudi sa simptomima teži da minimalizuje ili negira svoje poteškoće u braku, očigledno je da je pojava simptoma način, nesvesni, da se porekne bračni problem. Hejli navodi primer čoveka koji je zapao u depresivno stanje koje ga je vrlo brzo vezalo za krevet te je uskoro ostao i bez posla. Taj slom se dogodio neposredno nakon toga što se njegova žena zaposlila iako se on oštro protivio tome.

- i naravno, ova vrsta terapije se preporučuje kada pomoć traži par koji je u konfliktu, pati i ne vidi izlaz i rešenje. Partnerski odnosi mogu biti teški, neuredni, haotični i to jeste istina ali to nije i jedina istina. I oni se mogu ispuniti radošću, lakoćom, romantikom, vedrinom, igrom, poverenjem. Stalni konflikti, sukobi u vezi i odnosu, osećaj nezadovoljstva, neispunjenosti, stalna borba, takmičenje sa partnerom jesu znakovi koji upućuju na to da treba potražiti pomoć za sebe, partnera, supružnika, muža, ženu, dečka ili devojku. Problemi seksualnog funkcionisanja, finansija, nasilja, poverenja, problem vezani za prevaru, vanbračnu vezu, gubitak strasti, dileme vezane za prekid ili nastavljanje veze, zatim  ukoliko postoji zavisnost od alkohola kod jednog partnera, droge, pornografije, kocke, psihološke smetnje, sve su to važne tačke partnerskog odnosa i zahtevaju obrađivanje. Korisnicima terapije parova, bez obzira da li dolaze sami ili u paru, potrebno je da bolje razumeju istoriju svoje veze i istraže razne mogućnosti u budućnosti. Često se dešava, mada nije pravilo, da jedan partner i to žena, traži savetovanje, terapiju dok drugi partner dolazi nevoljno. U takvim slučajevima potrebno je zahtevati da dođe i drugi partner mada obično na kraju dođu zajedno jer ako jedan partner u odnosu nije srećan i zadovoljan obično se slično oseća i drugi. Vrlo često partneri dođu na terapiju očekujući od terapeuta da presudi ko je od njih dvoje u pravu ko i krivu, što uopšte nije ni uloga ni funkcija terapeuta da to određuje niti je to svrha terapije parova. Bračna/partnerska terapija nudi kontekst u kome parovi mogu da nauče drugačije načine ponašanja napuštajući pri tom stare obrasce ponašanja koji su uzrokovali patnju, da pomogne da se shvati šta je u osnovi dinamike odnosa kao i koje su snage i slabosti para, usmeravajući par ka zdravoj interakciji.

"Sve postaje komplikovanije kada se jednom neminovno izađe iz faze zaljubljenosti, kada se postavljaju pred bračne drugove novi problemi i nove teškoće. Tek u zreloj fazi ljubavi, ukoliko je zaljubljenost, u srećnom sticaju okolnosti prerasla u ljubav, dolazi jasno do izražaja sa kakvim su rešenim ili češće nerešenim nesvesnim konfliktima dvoje ljudi ušli u zajednicu. Dok u zrelim brakovima otpočinje plodan proces međusobnog prilagođavanja, menjanja i dopunjavanja, u neurotičnim odnosima muškarca i žene primećujemo pojačanu težnju kod jednog partnera prema preterano progresivnom, a kod drugog preterano regresivnom stavu. Od partnera se traži ili preterana potčinjenost i ispunjavanje svih želja i zahteva ili postoji preterana želja partnera da se potčini drugome, patološki se sjedinjavajući s njim."

Vladeta Jerotić

 

Jelena Krstić, psiholog

kontakt: nikolic.jeka@gmail.com

 

Korišćeni izvori:

Sistemska porodična psihoterapija; Rudi Dalos&Ros Drejper,

Strategije psihoterapije; Džej Hejli

Neurotične pojave našeg vremena; Vladeta Jerotić