Beti Džozef (7. mart 1917. - 4. april 2013.), bila je britanska psihoanalitičarka i pisac,
sledbenica Melanije Klajn. Rođena je 7. marta 1917. godine u Birmingamu, od oca
Henrija Josefa (1879-1941), inženjera elektrotehnike, i njegove supruge Neni Josef,
(1883-1966). Oba njena roditelja bili su iz anglo-jevrejskih porodica koje su u Veliku
Britaniju došle iz Alzasa početkom osamnaestog veka.
sledbenica Melanije Klajn. Rođena je 7. marta 1917. godine u Birmingamu, od oca
Henrija Josefa (1879-1941), inženjera elektrotehnike, i njegove supruge Neni Josef,
(1883-1966). Oba njena roditelja bili su iz anglo-jevrejskih porodica koje su u Veliku
Britaniju došle iz Alzasa početkom osamnaestog veka.
Obrazovala se na Volverhamptonskoj visokoj školi, nakon čega je usledila obuka iz
socijalnog rada na Birmingamskom Univerzitetu i Londonskoj ekonomskoj školi.
Za vreme Drugog svetskog rata, Beti je radila u civilnoj odbrani, čak je bila i vozač
kamiona i radila sa evakuisanim bebama, često traumatizovanim. Išla je na psihoanalizu
kod Majka Balinta, a kasnije kod Paula Hehjmana.
empirijskom i naučnom pristupu tom pitanju. Smatrala je da je za analitičara važno da
se fokusira na ono što pacijent radi tokom sesija analize, a ne samo na ono što im
govori, pokušavajući da se domogne osnovne psihičke stvarnosti.
Ono što je njeno delo posebno odlikovalo bila je njena posvećenost tehnici. Ona je
verovala da samo obraćanjem najstrože pažnje na ono što pacijent ne samo govori
nego i radi u analitičkoj sesiji, zajedno sa sopstvenim kontra-transferom, može dovesti
do psihičke stvarnosti. Ovaj zadatak je izuzetno težak zbog načina na koji će
pacijentova struktura i odbrana povući analitičara na nešto što je podnošljivije, zato što
psihička promena i novi uvid uvek izazivaju uznemirenost i stvaraju snažnu tendenciju
da se vrate u staru ravnotežu.
Polazna tačka za dobru tehniku zahteva analitičara apsolutne lične iskrenosti, ne samo
zato što analitičari žele da veruju da im ide dobro i možda bi bili u iskušenju da prihvate
svoj umirujući pristanak pacijenta sa njihovim interpretacijama, već zbog načina na koji
su pod uticajem moćnih i delimično nesvesnih pritisaka pacijenta da se uklope sa njima i
održavaju status kvo. Ovaj kontratransfer treba strogo pregledati, koliko god da je to
neugodno.
Njen rad postao je neizostavan deo analitičkog obrazovanja. Opisana kao "analitičar
analitičara", bila je presudna u širenju Klajnove misli i tehnike skeptičnim kolegama.
Dobila je mnoga priznanja, uključujući nagradu Međunarodnog psihoanalitičkog
udruženja i ugledno stipendiranje Britanskog psihoanalitičkog društva.
Godine 1989.objavila je izbor svojih radova Psihička ravnoteža i psihička promena.
Nikada se nije udavala. Umrla je 4. aprila 2013. od bolesti srca u svojoj kući u Londonu.
Zorica Nikolić
This comment has been removed by a blog administrator.
ReplyDeleteZdravo zelim da pohvalim vidovitu ruzu koja mi je pomogla u vezi mog deteta koje je imalo urok na sebi jos od malena..niko nije godinama mogao da mi pomogne u vezi toga sa cerkom. Muz me je ostavio samu sa detetom. I onda sam preko preporuke nasla majku Ruzu koja je jedina uspela da skine urok sa mog deteta i uspela je da mi vrati mog muza samo zahvaljujuci njoj imamo sada prelep zivot. Ako imate slicnih problema javite se njoj
ReplyDelete+381 61 10 14 283 VIBER
Zdravo zelim da pohvalim vidovitu ruzu koja mi je pomogla u vezi mog deteta koje je imalo urok na sebi jos od malena..niko nije godinama mogao da mi pomogne u vezi toga sa cerkom. Muz me je ostavio samu sa detetom. I onda sam preko preporuke nasla majku Ruzu koja je jedina uspela da skine urok sa mog deteta i uspela je da mi vrati mog muza samo zahvaljujuci njoj imamo sada prelep zivot. Ako imate slicnih problema javite se njoj
ReplyDelete+381 61 10 14 283 VIBER