Samoispunjavajuće proročanstvo - Kako sami proizvedemo ishod od kog strahujemo?

„Bilo da misliš da možeš ili ne, u pravu si“. - Henri Ford.

          

     Kako očekivanja kreiraju našu socijalnu stvarnost i u kojoj meri ta očekivanja utiču na ono što nam se dešava? Merton (Merton, 1948) je tvorac termina samoispunjavajuće proročanstvo, što se odnosi na pojavu da najpre pogrešno socijalno uverenje dovodi do svog vlastitog ispunjenja. Socijalno uverenje podrazumeva očekivanja ljudi u odnosu na neku osobu ili više njih. Kada dođe do samoispunjavajućeg proročanstva, prvobitno pogrešno viđenje situacije postepeno vodi ka tome da situacija zaista postane takva. Mi se ponašamo na način da se naše predviđanje obistini, da bismo sebe uverili da smo ipak dobro predvideli. Nije reč o nekom magijskom ili mističnom činu, već naša očekivanja da će doći do određenog ishoda menjaju naše ponašanje, što oblikuje način na koji nas drugi vide. Zauzvrat, drugi nam pružaju povratne informacije za koje smo se pozicionirali, čime jačamo početno pogrešno, a kasnije ispunjeno uverenje.

Zamislimo hipotetičku situaciju u kojoj neka osoba dolazi na zabavu na kojoj ne poznaje puno ljudi. Ako ta osoba veruje da inače ne ostavlja dobar prvi utisak ili ako smatra da joj se niko neće obratiti, verovatnije je da će se ponašati sramežljivo, anksiozno i suzdržano. Primetivši to, verovatnije je da će se mnogi ljudi ovoj osobi obratiti sa manje entuzijazma ili da će je jednostavno ignorisati. Sve ovo samo pojačava njena uverenja da nije dobra s ljudima koje ne poznaje. 

            Sa druge strane, zamislimo da druga osoba dolazi na tu istu zabavu, uverena da je snalažljiva pri kontaktu sa nepoznatim ljudima i da očekuje da će upoznati nove prijatelje. Za nju je verovatnije da će se ponašati otvoreno, da će se aktivno uključiti u socijalne interakcije. Kao posledica toga, ljudi na zabavi će verovatno biti otvoreni za druženje sa takvom osobom i ona će se zaista uklopiti sa njima.

Engleski aforizam "Foliraj dok ne uspeš"

 

      Poznato je da je anksioznosti svojstvena negativna anticipacija budućnosti, strah od nečega što će se desiti. Naime, čovek zamišlja budućnost koja je nesigurna, neizvesna, nepredvidljiva, tako da se velike količine energije investiraju u zlokobna predviđanja. (Marić, 2005) Iako je doživljaj preteće opasnosti zapravo subjektivan, ove osobe karakterišu, između ostalog, teškoće u donošenju odluka, pridavanje ličnog značaja negativnim posledicama, izvođenje negativnih zaključaka na osnovu samo jednog elementa, prenaglašavanje značaja negativnih događaja i vlastitih negativnih postupaka, kao i nesposobnost planiranja svojih postupaka zbog nemogućnosti realne procene. (Golubović, 2004) Sve ovo može nekad rezultirati stvarnim nesupehom, kao samoispunjavajućim proročanstvom, što drži osobu u začaranom krugu stalne zebnje. Iako ishod nije uvek negativan, anksiozna osoba je sklona da minimizira pozitivne događaje, a da pridaje preveliki značaj onim negativnim, čime potkrepljuje svoja uverenja. Međutim, ohrabrujuće je što postoji visok procenat uspešnosti poboljšanja, pa i ozdravljenja kod osoba koje se bore sa anksioznošću. (Golubović, 2004)

Praksa pokazuje da na testovima inteligencije, anksiozni ispitanici pokazuju ispodprosečan učinak na subskali Ponavljanje brojeva. Slabije postignuće registrovano na ovom testu može biti deo anksioznog poremećaja ili pak anksioznost kao jedna od manifestacija nekog poremećaja. Anksiozni ispitanici neretko pristupaju testiranju sa stavom da će pogrešiti i da se neće dobro pokazati i snaći, ali je važno znati da njihovo postignuće ne mora nužno imati veze sa njihovim intelektualnim kapacitetom, već je nekad pokazatelj emocionalnog stanja. 

Neki roditelji, podižući dete, šalju verbalne i neverbalne poruke da je ono „nesposobno“,  „loše“, da „ne vredi“, da je „glupo“, što može dovesti do toga da se dete poistoveti sa ovim pogrdnim etiketama. Pogotovo na ranom uzrastu, može doći do nekritičkog usvajanja onoga što roditelji poručuju, tako da introjekcija ovih nepovoljnih obeležja, može opstati tokom čitavog života. Takve poruke često mogu pratiti negativna emocionalna stanja poput depresije, anksioznosti, osećanja krivice i stida. Pomenuta osećanja se zatim mogu ispoljiti kroz socijalnu fobiju, izbegavajuće ponašanje, teškoće u ostvarivanju zadovoljavajućih interpersonalnih odnosa, ali i kroz agresivnost, pa i zloupotrebu alkohola i droge, što su samo neke od nuspojava. Konačno, posledice naknadno pojačavaju početna uverenja.

Istraživanjem (Downey, Freitas, Michaelis, & Khouri, 1998) se pokazalo da uverenja ispitanica o svojim partnerima utiču na tok njihove emotivne veze i to značajno. Tokom svađa, ukoliko žena očekuje da će biti odbačena, ona će se ponašati na takav način da izazove reakcije kod svog partnera koje potvrđuju njeno očekivanje. Štaviše, kada se u istraživanju drže pod kontrolom partnerovo zadovoljstvo i posvećenost (kada se drže konstantnim, tako da se vidi čist uticaj nekog faktora), pokazalo se da osetljivost na odbacivanje predstavlja potencijalni prediktor za raskid veze. Tako da, sa nagomilavanjem konflikata, kod žena koje su povišeno osetljive na odbacivanje, može doći do približavanja onom ishodu od kog ona strahuje.

U jednom eksperimentu (Snyder, Tanke, & Berscheid, 1977) istraživači su naveli muške ispitanike da vode razgovor upoznavanja sa ženama za koje im je rečeno da su privlačne ili neprivlačne, iako se to nije poklapalo sa realnom slikom. Pod uticajem smernica dobijenih od strane eksperimentatora, žene za koje su verovali da su privlačne, kao posledica pozitivnog ponašanja muškarca, postale su prijateljskije i socijabilnije, dok su navodno fizički neprivlačne žene tokom razgovora postale hladne i rezervisane. 

            Uprkos tome što naša očekivanja jednim delom oblikuju našu stvarnost, ne treba to shvatiti kao dogmu i treba uvek imati u vidu da je sve što se dešava determinisano multiplim faktorima. Meta-analizom utvrđen je slab do umereni efekat samoispunjavajućeg proročanstva, što govori o tome da ono nije presudno po naše ishode, ali ima svoj udeo koji nije potpuno zanemarljiv. Stoga je važno imati širinu vidika i sagledati različite perspektive i uglove da bismo bolje razumeli ono što nam se dešava. Očekivanja i početna uverenja samo su delić složenog mozaika zbivanja u našem životu. 

Marija Stankov, psiholog 

LITERATURA

Downey, G., Freitas, A. L., Michaelis, B., & Khouri, H. (1998). The self-fulfilling prophecy in close relationships: Rejection sensitivity and rejection by romantic partners. Journal of personality and social psychology, 75(2), 545.

Golubović, G. (2014). Psihijatrija za praktičare. Bor: Građanska čitaonica Evropa

Marić, J. (2005). Klinička psihijatrija. Beograd: Megraf

Merton, R. K. (1948). The self-fulfilling prophecy. The antioch review, 8(2), 193-210.

Snyder, M., Tanke, E. D., & Berscheid, E. (1977). Social perception and interpersonal behavior: On the self-fulfilling nature of social stereotypes. Journal of Personality and social Psychology, 35(9), 656.