“Ako
ikada posumnjaš u to da li možeš da letiš, više nikada nećeš moći to da
uradiš.”
Petar Pan
Svima nama je poznata
bajka o Petru Panu, dečaku u zelenoj odeći koji živi u zemlji Nedođiji, ume da
leti i nikad ne ostari. “Sva deca, osim
jednog, odrastaju” napisao je Dž. M. Barrie u svom romanu. To je zaista
lepa priča. Međutim priča o Petru Panu je samo to, bajka i fikcija namenjena
deci. U stvarnom životu moramo odrasti koliko god to neprivlačno bilo. Iako ne
postoji magija koja sprečava decu da odrastu, neki odrasli sami sebe sprečavaju držeći se grčevito bezbrižnih dana mladosti, odbacujući preuzimanje odgovornosti kao imprativ zrelosti. Sindrom Petra pana prvi put se pojavljuje u knjizi dr Dana
Kileija iz 1983. godine “Petar Pan sindrom: Muškarci koji nikada nisu odrasli”.
Kilei je radio sa problematičnim tinejdžerima i otkrio da su mnogi od njih
izrastali u muškarce koji su imali problem da prihvate odgovornost odraslih
ljudi. Ovaj sindrom nije zvanična klinička dijagnoza i nema propisane simptome
ali ovakav obrazac ponašanja svakako utiče na kvalitet života i
kvalitet ostvarenih emotivnih veza. Ako živite sa filozofijom “Ne mogu danas da odrastem” možda patite
od ovog sindroma. Sindrom Petra Pana je psihološki termin koji se odnosi na
nekog, obično muškarca, koji ne želi da odraste a ogleda se u njegovom ličnom
stavu i odnosu prema odgovornosti i obavezama na poslu, prema partnerki, sebi i društvu u celini. To su
muškarci sa telom odrasle osobe ali dušom dečaka koji ne žele prestati da budu
deca, ne žele da rade, ali žele da svi oko njih podržavaju njihov životni stil. Može se primeniti na širok
spektar ljudi, na tridesetogodišnjaka koji ima decu ali im ne pruža nikakvu
podršku do pedesetogodišnjaka koji je odlučio da ne radi i umesto toga živi sa
majkom koja ga izdržava.
Kako prepoznati Petra
Pana u svakodnevnom životu
Ima teškoće u donošenju
odluka. Dok zreli muškarci nemaju dilemu i problem da odluče šta treba da urade
kako bi postali bolji i uspešniji, kod muškaraca koji ispoljavaju odlike Petra Pana to još uvek nije moguće. Oni dozvoljavaju mamama da donose odluke umesto njih, kao da su još uvek
petogodišnjaci. Ovo ne znači da je nužno loše i pogrešno konsultovati nekada
majku za savet ali kao odrasla osoba, muškarac treba da zna da njihove mame
nemaju poslednju reč.
Ima problem sa
plaćanjem računa. Muškarci sa ovim sindromom su toliko nehajni i nezreli da ne plaćaju
račune već stalno čekaju da neko umesto njih plati (majka, partnerka).
Posledice ovakvih njegovih postupaka su najčešće loši finansijski rezultati.
Nema osećaja hitnosti i odgovornosti jer on živi u Neverlandu, zemlji dece gde
nema finansijskih obaveza. S ovakvim čovekom treba biti obazriv, jer neće biti
drugačiji ni prema vama. Način na koji ignoriše da plati svoje dugove biće onaj
isti način na koji će ignorisati svoje navodne obaveze prema vama. Često se
može desiti da tera partnerku da plati račun kada recimo izađu u restoran na
večeru. Njegov izgovor može biti da je zaboravio novčanik i osloniti se na nju i finansijski.
Ne može da živi sam.
Čak i kad je već odrasla osoba, još uvek živi u kući svojih roditelja. I dalje
mu je tu serviran obrok, veš opran, skupljen i opeglan, on ne mora ništa da
radi za sebe. Baš kao i Petar Pan više se bavi svojim “avanturama” nego
odrastanjem.
Ne može podneti da ima
obaveze, ne može podneti da se posveti ni maloj obavezi. Sve što želi je da
živi život iz svoje fantazije koju mu čak i partnerka ne može oduzeti. Moglo bi
se pomisliti da će on, ako shvati da je neka prava žena za njega, promeniti.
Međutim, nije odgovornost na partnerki da ga menja i popravlja jer na kraju
krajeva on nju vidi kao svoju “avanturu”.
Ne može da zadrži
posao, hronično je nezaposlen i nespreman da radi, bez motivacije da
profesionalno napreduje. Iako je poslovno sposoban odbija da traži posao. Često menja poslove, skače sa jednog radnog
mesta na drugo, koristeći se izgovorima da je to posao ispod njegovog nivoa, da
mu se ne sviđa pozicija u kompaniji. Često se dešava i da dobije otkaz zbog
izostanaka, neispunjavanja radnih obaveza ili lošeg ponašanja. Voljan je da
radi samo ukoliko mu se posao svidi. Pokazuje nespremnost da ostane
koncentrisan i uporan da postane dovoljno stručan za bilo šta. Koji god razlog da
je u pitanju to samo pokazuje koliko je neozbiljan u izgradnji svoje budućnosti
i koliko veruje u produktivnost kao osnovu kvalitetnog života.
Traži svoju “Vendi” ali
to nije devojka sa kojom će ostati, on namerava samo da pluta u njenom životu.
Kao što vam je poznato, cela priča Petra Pana vrti se oko Vendi koja želi da se
oslobodi svog realnog i zagušljivog postojanja i evo letećeg dečaka koji živi i
odiše avanturom. Ali, u tužnom preokretu događaja, on se nikada nije vezao za
nju niti obavezao na nešto više. Vratio ju je u stvarnost i vratio se u svoju
zemlju uz obećanje da će se jednog dana možda pojaviti opet.
On je lukav i šarmantan
i možda je njegova zabavna i svesna ličnost ono što vas je zainteresovalo.
Ima harizmu koja obmanjuje i slobodnjački duh koji privlači. Sa njim je sve
uzbudljivo u početnoj fazi veze, mogu vas oduševiti njegovi poduhvati i
probuditi i vaš smisao za avanturizam. Baš kao što Petar Pan odvodi Vendi iz
njenog jednoličnog sveta, takav momak za vas može biti kao dah svežeg vetra. On
vam može pomoći da se oslobodite, barem na kratko, svih ozbiljnih stresova za odrasle
ali kada dođu na red važna životna pitanja on će sve to odbaciti, insistirajući
na tome da te stvari i nisu tako važne. Umesto da vam pomogne oko rešavanja
problema on će se radije vratiti u stanje emocionalne adolescencije. Vremenom
shvatićete da živi nezrelo i pored njega ćete pre ili kasnije potražiti
neupadljivijeg momka koji je oslobođen želje da zauvek mora zadržati duh
mladalaštva. Njegovi prijatelji takođe mogu biti gomila dečaka, nezrelih
muškaraca, koji ne žele da odrastu.
Ne može se nositi sa
konfliktnim situacijama i beži pri pojavi prvih znakova sukoba. Na primer u konfliktnoj situaciji on će
teatralno izaći iz kuće, besno zalupiti vrata, zaključati se u sobi ili plakati
poput mališana nekoliko sati. Ukoliko mu ovakvi manevri ne urode plodom sklon
je i osvetničkom ponašanju. Nema prave prioritete,
prioriteti su mu iskrivljeni. Na primer vreme će radije provoditi ispred
televizora gledajući omiljenu seriju ili igrajući igricu umesto da ide u
potragu za poslom. Ili će se žaliti što je morao da ide do prodavnice da bi
kupio deterdžent jer mu to oduzima vreme ali mu neće biti problem da
koristi ceo dan za stvari koje mu prijaju i u kojima uživa.
Nemogućnost
uspostavljanja dubokih emocionalnih veza čini da ovakav muškarac stalo traži,
po njegovom mišljenju, “idealnu ženu”. Oko ovakvog “večnog dečaka” uvek ima
mnogo žena. On kaže “Pođi sa mnom tamo
gde se rađaju snovi a vreme nikad nije isplanirano” pleneći svojom
duhovitošću i komunikativnošću, čineći da ga žene lako zavole ali da teško
ostanu s njim na duže staze. Čak i ako ima ženu, ni to ništa bitno ne menja.
Ako se fizička prevara i ne dogodi, emocionalno može biti i sa drugom ženom.
Između rešavanja bitnih porodičnih pitanja i koketiranja sa atraktivnom
prijateljicom, on će sigurno odabrati drugu opciju. Na najmanju sumnju
partnerke, on će se povući u svoju školjku ili će lagati patološki,
izmišljajući izgovore u hodu, čineći pri tom da žena posumnja u sebe i oseti
krivicu. Žena Petra Pana samo je resurs za zadovoljenje njegovih potreba. Takav
odnos deluje povređujuće na ženu. U nekim slučajevima žena može razviti i
depresiju. Žena je u stanju da shvati totalni apsurd celokupne situacije ali
tek nakon godina provedenih sa njim. Fizički on može biti sa ženom ali
emocionalno on je daleko u svojim snovima ili u “paralelnom univerzumu”
prepuštajući sve obaveze i odgovornost za porodično materijalno blagostanje
ženi. Petar Pan će dane provoditi zabavljajući se, dok njegova supruga ostaje
sama sa bebom, provodiće beskrajne sate surfujući na internet ne obazirući se
na slavinu koja curi već par meseci unazad, voziće svoje prijatelje kućama do
ponoći dok će ga supruga čekati. Sve važne porodične stvari odložiće za kasnije
što uglavnom znači nikada. Infantilnost ga vodi ka postavljanju pogrešnih
životnih prioriteta. U stvarnom životu njemu je dosadno, odgovornost ga čini
očajnim, neprestano nezadovljnim i razočaranim. Duša tinejdžera zatvorena u
odraslom telu, stalno zahteva zabavu i zabavu. Svoje emocije ne izražava onako
kako ih oseća već se te emocije pojavljuju u ekstremnijem intenzitetu, ljutnja
kao bes, radost kao histerija a razočaranje kao samosažaljenje što vodi ka
gubitku kontakta sa svojim osećanjima i nemogućnošću prepoznavanja. Mogu imati problem sa seksualnošću jer ih infantilizam sprečava da pronađu partnerku, skrivaju svoju nesigurnost kao i strah od odbacivanja.
Ne zna kako da obavlja
kućne poslove, teško mu padaju porodične obaveze. Oslanjaće se na partnerku
zbog svega, finansijski, emotivno. Ako ne na partnerku, oslanjaće se na svoje
roditelje. Nepouzdan je. Ostavlja
vas samu kada ste mu najpotrebniji jer mu i niste toliko važni. Sve što je
važno i njemu bitno jesu njegove želje. Čak i kao mu jasno stavite do znanja da
vam je određeni događaj važan, ne možete računati na njega da će vam izaći u
susret. Odugovlačiće i nalaziti izgovore za sve ono što ne želi i ne može.
Sebičan je i egocentričan. Ako njemu nešto nije važno onda to uopšte nije
važno. Okrenut je sebi, sve se okreće oko njega, njegove potrebe su važne i to
može da pokazuje na drag, zanesen ili ohol način. Nesposoban je da izrazi
zahvalnost, netolrantan na kritiku.
Psiholog Humbelina
Robles Ortega, sa Univerziteta u Granadi, ističe da se ljudi sa sindromom Petra
Pana mogu bojati usamljenosti. Iz tog razloga neprestano traže ljude koji se
brinu o njima, uglavnom romantične partnerke koje vrlo često preuzimaju ulogu
majke. Ovakvi ljudi imaju strah od posvećenosti i imaju obrazac nestabilnih
odnosa. Mogu ući u vezu ili brak sa mlađim partnerkama za koje pretpostavljaju
da će imati manje planova za budućnost i da će im sa njima trebati manje
ulaganja. Takvo ponašanje nema veze sa inteligencijom već sa emotivnom
zrelošću. Oni svet odraslih vide kao pun problema i teškoća te stoga veličaju tinejdžersko doba, želeći da zauvek ostanu u tom privilegovanom stanju.
Neka istraživanja
pokazuju da muškarci sa sindromom Petra Pana mogu da imaju poremećaj ličnosti.
Na primer, studija iz 1982. godine tvrdi da je ovaj sindrom deo složenog
porodičnog sistema u kome muški partner ima narcističku ličnost i voli da mu se
dive a ženski partner pati od depresivnih smetnji.
Kako nastaje sindrom
Petra Pana
Ovaj sindrom nastaje kao
rezultat delovanja više faktora. Svakako da iskustva iz detinjstva igraju
značajnu ulogu. Određeni stilovi roditeljstva dovode do formiranja određenog
tipa ličnosti pa je tako i u slučaju Petra Pana. Permisivni roditelji
svojim vaspitanjem i ponašanjem utiču na formiranje ovog sindroma. Previše popustljivi
roditelji ne postavljaju mnoge granice svom detetu ili ih uopšte ne
postavljaju. Oni su uvereni da je u redu dopustiti detetu da radi šta želi.
Takva deca usmerena su na sopstvene prohteve, želje i osećanja, hedonizam i
slobodu. Suviše popustljivi roditelji koji imaju problem da svom detetu kažu ne
stvaraju problem na duže staze. Takva deca postaju razmažena jer su se
roditelji uzdržavali od discipline, ne podučavajući ih osnovnim životnim
veštinama a bave se njime i njihovim problemima čak i kad su deca uveliko
odrasla. Deca imaju pravo na srećno detinjstvo ali previše popustljivosti vodi
u razmaženost i neodgovornost, nesposobnost da se uhvate u koštac sa životom. Deca
koja ni za šta nisu morala naporno da rade ostala su uskraćena za mogućnost da
nauče da se ponose svojim postignućem. Ostavši ujedno na taj način i bez
samopouzdanja koje produktivan i samostalan rad donosi, takva deca postaju
ranjivija i na pritisak vršnjaka. Roditelji bi trebalo, postepeno od malih
nogu, da uvode koncepte odraslih kod svog deteta kako bi ga učili da vežba
veštine odraslih.
Zaštitnički nastrojeni
roditelji tzv. helikopter roditelji su se trudili da sve urade umesto svoje
dece,da ih zaštite od obaveza, pada, greški i krivice takođe utiču na formiranje karakternih crta Petra Pana. Takva deca nisu uspela
da shvate da određeni postupci i ponašanja imaju određene posledice i da
razviju osnovne veštine neophodne za odraslo doba. Te veštine se odnose na
uobičajene, svakodnevne kao što su pranje posuđa, veša ili pospremanje svoje
sobe pa do onih složenijih koje uključuju sposobnost nošenja sa emocijama i preuzimanje odgovornosti za svoje postupke. Ako su se roditelji
potrudili da u ranoj odrasloj dobi svog deteta i dalje zadovoljavaju sve njegove
finansijske potrebe i pri tom nikada nisu iskazali očekivanje da dete radi i na
neki način zaradi za stvari koje želi, takvo dete a danas “odrasli” Petar Pan
ne može da shvati zašto bi sada bilo drugačije. Prema svojoj majci može osećati
ljutnju i krivicu. Ljut je zato što je zavisan od nje i u pokušaju da se
oslobodi njenog uticaja oseća krivicu koja ga vraća na početak. Nekada pokušava
da dobije ono što želi izazivanjem sažaljenja. Atmosfera može da rezultira
svađom u kojoj se on uvek izvinjava zbog krivice jer je povredio svoju majku. Ima
snažnu želju da bude blizak sa ocem ali i bojazan i uverenje da neće steći
njegovu naklonost i podršku.
Neki traumtaski
doživljaj iz detinjstva takođe može da utiče na javljanje ovog sindroma. Neko
ko je zlostavljan kao dete, nije imao srećno detinjstvo i smatra da su mu mnoge
stvari iz tog perioda uskraćene, kada odraste može se osećati zarobljeno u
svetu odraslih i poželeti da se vrati detetu. Ekonomska situacija u društvu takođe mogu uticati na razvoj ovih karakteristika ličnosti.
Deca koja odrastaju uz roditelje koji veći deo vremena provode na poslu a koji
je često i vrlo malo plaćen stiču utisak da je biti odrastao teško, mukotrpno i
naporno i da se nikako ne isplati ići stopama svojih roditelja.
Kakve žene se
zaljubljuju u večitog dečaka
Muškarcu sa sindromom
Petra Pana potrebna je partnerka koju može da koristi emocionalno, finansijski
i mentalno, brižna majka koja je dovoljno odgovorna da uspe da se izbori sa
njegovim problemima. Sa njim u vezu ulaze žene koje su naizgled nezavisne, jake
i dovoljne same sebi. Žene koje uživaju da budu dominantne, glavne i kontrolišuće
sa tendencijom da se staraju o nekome. Prema njemu se ponašaju zaštitnički,
majčinski posesivno i spremne su da umesto njega donose sve važne životne
odluke. Preuzimajući odgovornost na sebe one doprinose održavanju nepouzdanosti
svog partnera. Zadovoljavajući potrebe svog infantilnog partnera, one zapravo
zadovoljavaju i neke svoje nesvesne potrebe. Vrlo često to su žene koje su
potisnule svoju detinjastu stranu. Tokom detinjstva su morale da budu odrasl i odgovorne, trudeći
se da zadovolje svoje suviše zahtevne, kritikujuće, narcisoidne roditelje. U tom trudu zanemarile
su svoje potrebe i želje i izgubile slobodu da budu u kontaktu sa svojim
unutrašnjim detetom. Uz večitog dečaka kao partnera pokušavaju da nadomeste spontanost koja
im nedostaje, maštovitost i kreativnost.
U principu to su nesigurne žene uprkos
možda drugačijem utisku koji stvaraju i vrlo često ne mogu da se nose s
ljutnjom, ni svojom a ni tuđom. Iz nesvesnog straha da će postati
samozadovoljne, zaboravljaju sebe jer im je lakše da brinu o drugima. Preuzimanje
tereta odgovornosti veze/braka kao i odgovornosti svog partnera, je samo iskrivljeni način traženja naklonosti i prihvatanja. Za njih
pridobiti ljubav znači žrtvovati se. Mnoge od njih misle da će se Petar Pan
promeniti kada zasnuje brak ili dobije dete, da će vezu podići na jedan viši
nivo ali to se na žalost ne događa jer promena je stvar naše volje a ne tuđe. Uprkos
svoj svojoj strpljivosti koju mogu da pokaže, ovakve žene, kada shvate da su njihove
potrebe zanemarene a one se osete iscrpljeno, odustaju od pokušaja da stvore
stabilnu vezu i odlučuju se na odlazak.
Jungova senka i Petar
Pan
Pre Dana Kileija,
proučavanjem ove vrste ličnosti bavio se i Karl Gustav Jung. Jung je o ovom
tipu karaktera pisao pod naslovom puer aeternus, opisujući čoveka koji se
identifikuje sa psihološkim profilom adolescenta odnosno odlikama ličnosti koje
su svojstvene mladićima od osamnaest godina. Oslanjajući se na Jungov rad,
sindrom Petra Pana možemo povezati sa poricanjem senke. Sindrom Petra Pana se
može shvatiti kao neuspeh integracije senke. U crtanom filmu senka Petra Pana
je odvojena od njega. Izazov stvarnog života Petra Pana je kako da razume,
prihvati i integriše senku kao deo svoje ličnosti.
Svi mi se nalazimo u
iskušenju da vidimo samo one delove sebe koje želimo da vidimo, one koji nam prijaju.
Senka predstavlja inferiorne, mračne, nepoželjne i otcepljene aspekte naše ličnosti.
Taj deo nas je odvojen od naše svesti, teško ga je videti, manje je definisan,
zamračen je. Ali ono što može da bude od presudnog značaja za naš psihološki
razvoj jeste bavljenje tim zasenčenim delovima sebe jer kada osvetlimo ono što
je bilo u senci razvijamo se, sazrevamo, postajemo duhovno i emocionalno
bogatiji.
Psihoterapija
Kao što možemo videti,
mnogo je faktora koji mogu doprineti razvoju ovog sindroma ali je mnogo manje načina
da se on koriguje. Sindrom Petra Pana nije bajka, u to nas uverava svakodnevna praksa a najučinkovitiji način
oslobađanja jeste psihoterapija. Lečenje ovog sindroma uključuje porodičnu i
individualnu psihoterapiju kao i savetovanje za parove. Porodica bi trebalo da
radi na razvoju zdravijih i uravnoteženijih odnosa gde roditelji treba da
stimulišu decu od malih nogu ka postepenom osamostaljivanju u svakom pogledu a
ne da ih drže u zavisnom položaju plaćajući im stan, račune uprkos tome što ta deca imaju
preko trideset, četrdeset ili pedeset godina.
Sama osoba treba da
pokuša da shvati i razume svoju nevoljnost da odraste i da radi na razvoju
odgovornog ponašanja koje je svojstveno odrasloj, zreloj osobi. Pronalaženje
posla, uspostavljanje bliskih partnerskih odnosa, razvijanje samostalnosti može
delovati kao ogromni zadatak ali dobar terapeut može taj zadatak raščlaniti na
manje delove, pomažući osobi da korak po korak poboljšava svoj život. Neuspeh
pojedinca da odraste šteti ljudima oko njega. Partner ovakve osobe se često
oseća preplavljeno i iscrpljeno preuzevši svu odgovornost na sebe. Roditelji
mogu odvajati novac od svojih ionako skomnih penzija za nastavak pružanja
materijalne podrške. Osobe sa sindromom Petra Pana svoje simptome često ne vide
kao problematične. Mnogi traže pomoć samo onda kada izgube izvor podrške ili
kada njihovo ponašanje preti da ugrozi vezu, brak ili porodicu. Psihoterapija
nudi jedinstveno mesto na kome se može raditi na otkrivanju senki naše ličnosti
i integrisanju naših tamnih i nesvesnih aspekata. Takođe može pomoći ljudima koji se osećaju
nelagodno u odrastanju da razumeju suštinu svojih teškoća. Uz strpljenje i
naporan rad, oni mogu izrasti u zadovoljnu odraslu osobu i uspostaviti stabilne i
trajne veze. Prepoznavanje da možda imate Petar Pan sindrom može postati
početak rada na sebi i uspostavljanju stalne i zrele veze sa sobom.
Na psihotrapiju treba
da dolaze i žene koje biraju ovakve muškarce kako bi osvestile uzroke svojih
izbora i pogrešna uverenja koja stoje u pozadini istih jer to je jedini način
da se isti izbori ne bi ponavljali i u budućnosti. Dobro je postaviti sebi
pitanje “Zašto sam se zaljubila baš u ovakvog partnera?” i naravno, potražiti
odgovor.
Vedar duh i razigranost
mogu pomoći u smanjenju stresa i poboljšanju dugoročnog emocionalnog zdravlja.
Imati znatiželjnu ličnost poput deteta poseduje svoju dobru stranu. Takve osobe umeju živeti
spontanije, bezbrižnije i podstaći i druge oko sebe da uživaju u malim stvarima
u životu. Mogu imati ljupku, slatku ličnost. Sa njim je izvesna dobra zabava.
Međutim, Petar Pan sindrom nadilazi svakodnevnu razigranost i uključuje
izbegavanje odgovornosti a kada ovo pređe na sve životne aspekte, nastaje
problem.
“Koliko
god se trudili da budemo zreli, uvek ćemo biti deca kada nas povrede i kada
plačemo.”
Citat
iz knjige o Petru Panu
Jelena Krstić, psiholog
Kontakt: nikolic.jeka@gmail.com
Arterburn S., Rink M.
(2007). Kako da izbegnete gospodina pogrešnog i šta da uradite ako u tome niste
uspeli. Kairos, Sremski Karlovci
Quadrio, C. (1982). The
Peter Pan and Wendy syndrome: A marital dynamic. Australian&New
Zealand Journal of Psychiatry.
https://www.healthline.com/health/peter-pan-syndrome
https://www.tandfonline.com/doi/abs/10.3109/00048678209161187?journalCode=ianp20
No comments:
Post a Comment
Note: Only a member of this blog may post a comment.