Ejdžizam – diskriminacija na osnovu starosti

Marija Stankov, psiholog

Šta je to ejdžizam?

Erik Erikson smatra da je starost stadijum života u kom se sukobljavaju osećanje očaja i potraga za integritetom svog Ja. Ukoliko se ovaj sukob uspešno razreši, iz toga proizilazi mudrost, novostečena vrlina koja je najčešće povezana sa starošću. 

            Međutim, starost u svakodnevnom govoru mnogo češće ima negativnu konotaciju i biti star se ne smatra nečim što je za pohvalu. Borhes je rekao da je starost jedan vid samoće. Kada se osvrnemo oko sebe, vidimo million načina da ,,zaustavimo vreme“ odlažući starenje; na raspolaganju su programi vežbanja, estetska hirurgija, različiti saveti i načini kako da izmenimo prirodan tok života. Vidljivi znaci starenja su gotovo neoprostivi, tako da se ono izjednačava sa nečim zastrašujućim i dostojnim stida. Mladost, lepota i vitalnost su visoko cenjene vrednosti u gotovo svim modernim kulturama a proces starenja smatra se kontradiktornim ovim visoko vrednovanim atributima.

            Termin ejdžizam (ageism; age znači starost) prvi put je upotrebio gerontolog Robert Batler i odnosi se na starosne predrasude, stereotpipe i diskriminaciju ljudi koji se zasnivaju na njihovim godinama i široko su rasprostranjeni. On predstavlja svakodnevni izazov za starije ljude: marginalizuje ih i isključuje iz njihovih zajednica, te ih stereotipno prikazuje u medijima ograničavajući im time brojne mogućnosti. Ovo je sveprisutna pojava koja je socijalno ,,najnormalnija“ od svih predrasuda i ne odbacuje se tako lako kao što se odbacuju rasizam i seksizam. Ovakvi stavovi imaju negativne uticaje na zdravlje i blagostanje starijih osoba.

            Iako se ejdžizam može javiti u odnosu na različite uzrasne grupe, ovaj tekst predstavlja osvrt na diskriminaciju starijih lica, jer se smatra alarmantnim problemom u okviru ove vrste diskriminacije.

Šta dovodi do ejdžizma?

Prvi faktor koji doprinosi ejdžizmu predstavlja strah od smrti koji je u velikoj meri pristutan u zapadnim društvima. U zapadnoj civilizaciji smrt se doživljava kao nešto što je van životnog ciklusa čoveka, a ne kao prirodan i neizbežan deo životnog toka. Sa druge strane, u istočnoj filozofiji su život i smrt neraskidivo povezane. Da bi neko bio smatran osobom u zapadnom društvu, mora biti živ i sposoban da kontroliše događaje u svom životu, te zbog toga smrt plaši. U američkom društvu se smrt i starost poistovećuju i doživljavaju kao sinonimi. Kastenbaum iznosi pretpostavku da negativni stavovi i stereotpi o starosti služe da izoluju mlade i sredovečne osobe od ambivalentnih osećanja koja imaju prema starima. Ova ambivalencija proističe iz činjenice da se stariji vide kao personifikacija starenja i smrti. Batler navodi da ejdžizam predstavlja ,,duboko ukorenjenu neprijatnost koju osećaju mladi i sredovečni- lično gnušanje i odbojnost prema starima, bolesti, invalidnosti, kao i strah od nemoći, bekorisnosti i smrti“.

Prema Traksleru, drugi faktor koji doprinosi ejdžizmu je isticanje kulture mladosti u zapadnom društvu. U medijima se ističu mladost, fizička lepota i seksualnost, dok se stariji uglavnom ignorišu ili negativno prikazuju. Ovakvo naglašavanje mladosti utiče ne samo na sliku koju u društvu imamo o starima, već i na sliku koju stari imaju o sebi. One osobe koje svoj identitet grade na fizičkom izlgedu i mladosti najčešće gube samopoštovanje u starosti.

 

Treći faktor je isticanje produktivnosti u zapadnoj kulturi. Produktivnost je usko povezana sa ekonomskim potencijalom. Detinjstvo i starost kao dva kraja životnog ciklusa smatraju se neproduktivnim. Sredovečne osobe se doživljavaju kao nosioci tereta koji nameću ove dve grupe. Deca se međutim vide kao nosioci budućeg ekonomskog potencijala i na njih se na neki način način gleda kao na ekonomsku investiciju. Sa druge strane, stari ljudi se doživljavaju kao finansijska obaveza i potcenjuju pošto više nisu ekonomski produktivni. 

Četvrti faktor koji doprinosi ejdžizmu u zapadnom društvu jeste način na koji se starenje u početku istraživalo. Loše kontrolisana gerontološka istraživanja učvrstila su negativnu sliku koju društvo ima o starijim osobama. Na počecima istraživanja starosti, naučnici su odlazili u ustanove za brigu o starima gde su mogli da nađu dovoljno osoba za istraživanje. Međutim, tada se samo 5% starije populacije nalazilo u ustanovama, pa su se istraživanja tako zasnivala na posmatranju starih ljudi koji uglavnom nisu bili zdravi.  

Kratak istorijski osvrt na korene ejdžizma

Iako su stariji ljudi u savremenom svetu neretko marginalizovani i lišeni odgovornosti i moći, a time na neki način i dostojanstva, nije uvek bilo tako. U većini praistorijskih i agrarnih društava stariji ljudi su često bili poštovani, oni su bili uvaženi nastavnici, a zbog starosti i većeg iskustva smatrali su ih čuvarima tradicije i istorije svog naroda. U biblijska vremena, ako je neko živeo preko 50 godina, verovalo se da je izabran od Boga za božansku svrhu.

Međutim, stavovi prema starijim ljudima počeli su se dramatično menjati sa dva ključna događaja u civilizacija. Prvo, pojava štamparije bila je odgovorna za veliku promenu statusa starih . Kultura, istorija ili tradicija društva sada je mogla biti do detalja zabeležena u knjigama, pa su starešine koje su bile neka vrsta „seoskih istoričara“ imale manje značajnu ulogu ili su postale potpuno nevažne. 

Drugi veliki okidač za promenu stava prema starijima bila je industrijska revolucija. Ona je zahtevala veću mobilnost u porodicama, bilo je potrebno kretati se tamo gde ima posla. U svetlu ovih promena, proširene porodice sa bakama i dekama u domaćinstvu, nisu odgovarale aktuelnim zahtevima, s obzirom na to da stariji ljudi nisu bili tako pokretni kao mlađi. Poslovi su uglavnom podrazumevali dugotrajan, težak ručni rad za koji su mlađi radnici bili fizički spremniji. 

Stereotipi, zablude i nepravda prema starijim ljudima

Ejdžizam postaje ukorenjen u mnogim kulturama, prenoseći predsrasude sa roditelja na decu, što se ispoljava kroz brojne mitove, zablude, šale i komentare na račun starijih osoba.

Kada je reč o poslu, mlađi često smatraju da su stariji već imali svoju šansu i da bi trebalo da oslobode mesta mlađim generacijama, kao i da su stari manje produktivni, prilagodljivi i da su prilično rigidni. Pored toga, često je prisutan stereotip koji se tiče potrošnje, pri čemu mlađi smatraju da bi ograničene resurse trebalo trošiti na njih pre nego na starije osobe. Ipak, godinama sticano iskustvo i mudrost omogućavaju starijim radnicima da brže prepoznaju prioritete i gube manje vremena na suvišne aktivnosti. Pojedini poslodavci uporno percipiraju starije radnike kao otporne promeni, spore u učenju novih veština i nesnalažljive u susretu sa modernim tehnologijama. Istraživanja ipak uporno pokazuju da ne postoji korelacija između godina i učinka u poslu, uprkos uobičajenom stereotipu da produktivnost opada sa godinama.

Takođe, treba reći da postoje stereotipi o identitetu starijih osoba, odnosno da postoji verovanje da stariji treba da se ponašaju u skladu sa svojim godinama, bez da pokušavaju da ,,ukradu” identitete mlađih ljudi, uključujući način oblačenja i način govora. Postoji sklonost da se sve starije osobe stavljaju u isti koš, kao i da se veruje da svi oni imaju iste potrebe, iako, kao i na svim drugim uzrastima, postoje individualne razlike.

Ima primera u kojima se ponašanje starijih osoba osuđuje, dok se isto ponašanje mlađih osoba objašnjava bez prisustva stereotipa. Kada stariji ljudi zaborave nečije ime smatraju se senilnim, dok kada mlađe osobe ne uspeju da upamte nečije ime, za njih se kaže da imaju slabo pamćenje. Kada se starija osoba žali na život ili određenu teškoću ona se smatra džangrizavom i napornom, dok će se mlada osba u toj situaciji posmatrati kao racionalna i samosvesna. 

Neretko se smatra da stariji ljudi žele da žive u socijalnoj izolaciji iako je činjenica da intenzitet njihove želje za slobodnim aktivnostima nije manji od ostalih uzrasnih grupa. Kao što je to obično slučaj, stereotipi se kose sa činjenicama. Mnoge studije pokazuju da interesovanja, motivacija i veštine ne opadaju sa godinama. 

Postoje autori koji ističu mit o starosti kao o vrsti bolesti. Ono što opovrgava ovu ideju je da postoje starije osobe koje dožive duboku starost u dobrom zdravlju ostajući funkcionalno sposobne. Postoje mišljenja da se sa starenjem i produžetkom života povećava rizik od demencije, ali opšte je poznato da nisu sve starije osobe dementne, kao i verovanje da su starije osobe teško pokretljive, ali postoje i mnogi slučajevi koji ovakvu tvrdnju demantuju.

Prisutna je zabluda da su kreativnost i doprinos društvu obeležja mlađih osoba. Međutim, za kreativnost i talenat ne postoji granica u godinama na šta ukazuju brojna umetnička dela koja su umetnici stvorili u poznim godinama. Novija istraživanja pokazala su da plastičnost mozga ostaje očuvana posebno kada se radi o učenju vizuelnih informacija.

Neke od sfera u kojima se manifestuje ejdžizam

            Modna industrija poznata je po favorizovanju određene, često isključive vrste lepote. Ovi strogi i nedostižni standardi, koji štete konceptu ženstvenosti i lepote, praćeni su savremenim metodama iscrpljivanja zarad mladog i lepog izgleda, što dovodi do toga da se starije žene smatraju manje vrednim divljenja i promovisanja. Odabir mladih modela postao je toliko uobičajen da je prava senzacija kada se ,,stariji“ modeli poput Naomi Kempbel pojavljuju na pisti. Prisustvo modela u svojim 40-im na pistama često signalizira i izaziva nostalgična sećanja na to kako su oni izgledali u svojim ,,najboljim” izdanjima, a kako sada, u starosti. 

Lepota je blisko povezana sa mladošću. Danas, kada mlade devojke rastu, često su bombardovane reklamama koje promovišu kreme koje navodno pomažu u održavanju mladalačkog izgleda i počinju da koriste proizvode protiv starenja ranije nego prethodne generacije.  Strah od prikazivanja spoljašnjih znakova starenja duboko je ukorenjen u društvu.

Italijansko oktobarsko izdanje časopisa Vogue iz 2017. predstavlja značajan pomak, jer je na naslovnoj strani imalo 73  godina staru glumicu i modela Loren Haton.. Ona je izjavila: ,,Ovo je naslovnica koja može promeniti društvo jer pokazuje ženu koja je živahna, privlačna, koja se i dalje smeje i koja je po prvi put žena koja je mojih godina“. Takođe, naslovnicu istoimenog časopisa u britanskom aprilskom izdanju 2019. krasila je 81ogodišnja glumica, aktivistkinja, književnica i model Džejn Fonda i time dala svoj doprinos u borbi protiv ejdžizma. Ona je rekla: ,,Ako smo srećni, dočekaćemo starost. Starost je dar.“ Međutim, treba učiniti još dosta toga i ne zadržati se na naslovnoj strani časopisa.

Uprkos napretku u medicini, koja produžava ljudski životni vek, zdravstveni sistem može biti poprište predrasuda o starijim licima. Nedavna studija sprovedena u Sjedinjenim Državama pokazala je da 1 od 17 pacijenata (odrasli stariji od 50 godina) doživljava često diskriminaciju u zdravstvenoj zaštiti, a to je povezano sa novim ili pogoršanim invaliditetom tokom 4 godine. Primeri za diskriminaciju u ovoj sferi su recimo naručivanje manjeg broja dijagnostičkih testova za starije pacijente u poređenju sa mladim pacijentima i pretpostavljanje da je komunikacija sa starijim pacijentima vrlo frustrirajuća i otežana.

  Masovni mediji igraju moćnu ulogu u oblikovanju stavova javnog mnenja, potencirajući mladost, lepotu i seksualnu privlačnost. Prikaz starih ljudi u medijima može se razlikovati zavisno od cilja koji mediji nastoje da postignu. Na primer, kada se mediji usredsređuju na starije ljude kao potencijalne birače ili potrošače za određene proizvode, stariji ljudi mogu biti prikazani kao bogati, samopouzdani i politički uticajni. Kada se fokus prebaci na televizijsku programsku šemu ili filmove koji su namenjeni široj javnosti, slike starih ljudi se dramatično menjaju, oni se retko pojavljuju u emisijama, a u filmovima su obično predstavljeni kroz manje uloge i prikazani su kao bespomoćne žrtve.

Za kraj…

Međunarodni dan starijih osoba je 1. oktobar. Ovaj datum je izabran kao poseban dan sa ciljem da se skrene pažnja javnosti na postojanje predrasuda vezanih za starenje i starije osobe ali takođe i da se promoviše pozitivna slika starenja. Udeo osoba starijih od šezdeset godina je u porastu u svetskoj populaciji, a procenjuje se da će broj starih do 2050. godine taj broj znatno veći.

          Stereotipi mogu da spreče starije osobe da učestvuju u društvenim, političkim, ekonomskim, kulturnim, duhovnim, građanskim i drugim aktivnostima. Mlađi ljudi mogu doprineti ovome svojim stavovima prema starijim osobama kao i stvaranju barijera u vezi sa socijalnim uključivanjem starijih. 

          Ukoliko se starija osoba pravilno hrani, ukoliko je društveno i fizički aktivna može se očekivati da će njeno psihičko i fizičko zdravstveno stanje biti očuvano. Starije životno doba predstavlja mogućnost da se nadoknade propuštene potrebe u obrazovanju i kulturi kao i da se vreme kvalitetno ispuni slobodnim aktivnostima u skladu sa ličnim afinitetima. Nažalost, činjenica je da kako mladi, tako i stari ljudi imaju pogrešnu percepciju starenja, pa negativna slika o starijim osobama vodi ka starosnoj diskriminaciji a nekada i u nasilje nad starima.

Stari ljudi neretko usvajaju negativne stavove o sebi, konformiraju se sa društvom kome pripadaju, preuzimaju ulogu koju im je to isto društvo dodelilo. A to je uloga neaktivnih, pasivnih i zavisnih lica. Društvo ne očekuje da su stari fizički i seksualno aktivni, društveni, kreativni i produktivni. Konformiranjem sa ovakvim očekivanjima, stari ljudi izbegavaju aktivnosti u kojima bi bili suprotno od onoga što društvo očekuje (koliko puta ste čuli „Ne priliči njegovim godinama”). Neaktiviranjem na bilo koji način, sposobnost starih da budu aktivni, kreativni i produktivni opada. Usvojeni negativni stavovi o sebi zapravo vode bržem propadanju organizma. Neka istraživanja su čak pokazala da stari ljudi koji su usvojili negativne stavove o svojim sposobnostima u poznim godinama, kraće i žive.

Umesto zaključka, evo blagotvornih misli Jovana Dučića o starenju:

"U starosti se prokažu na licu karakter i duša čovekova, kao što se prokažu reljefi jednog brega tek u zimu kad izgubi šumu i potpuno ogoli. Ima lica koja sa starošću dobiju nešto svetiteljsko ili mudračko, druga mučeničko i bolesničko, a treća životinjsko i zversko. Znam rđavih ljudi i rđavih žena kojima se u mladosti nije raspoznavao na licu njihov karakter, jer je mladost svagda i u svemu jedna neizmerna lepota. Ali ta su ista lica dobila u starosti izgled odvratan i užasavajući, crte zločeste, pogled krvnički. Tako i ćud i sva osećanja dobiju u starosti samo njihov otvoren i očit izraz.

Umni i blagorodni ljudi postaju divni starci s kojima je radost dolaziti u dodir. Zato starost, kao ogledalo, prokaže šta je čovek bio unutrašnje celog svog veka, i onda dok je maska mladosti mogla još da prikriva svu nakaznost koja je stajala iza nje.

Starost, dakle, nije nesreća. Nesrećna je starost jedino kad čovek i samog sebe preživi; a to je kad više ne stvara, niti više učestvuje u životu."

Marija Stankov, psiholog

 

LITERATURA

Adler, T. (2013). Ageism: Alive and kicking. APS Observer, 26(7).

Branco, K. J., & Williamson, J. B. (1982). Stereotyping and the life cycle: Views of aging and the aged. In the eye of the beholder: Contemporary issues in stereotyping, 4(7), 364.

Ditterman, M. (2003). Fighting Ageism. Monitor on Psychology, 34(5), 50.

Dučić, J. (2018). Blago cara Radovana. Laguna: Beograd

Loretto, W., Duncan, C., & White, P.J. (2000). Ageism and employment: Controversies, ambiguities, and younger people’s perceptions. Ageing & Society, 20(3), 279-302.

Nelson, T. D. (2005). Ageism: Prejudice Against Our Feared Future Self. Journal of Social Issues, 61(2), 207–221.

Nelson, T. D. (2016). The age of ageism. Journal of social issues, 72(1), 191-198.

North, M. S., & Fiske, S. T. (2013). A prescriptive intergenerational-tension ageism scale: Succession, identity, and consumption. Psychological Assessment. Advance online publication.