Monday, April 20, 2020

Iza maske psihopata




"Nemam problem sa osećanjem krivice i griže savesti. Za mene je kajanje nepoznanica. Posedujem sklonost ka obmanjivanju. Pod pritiskom odlično funkcionišem. Volim da zamišljam kako upropašćujem ljude ili zavodim nekog do mere da zauvek bude moj. Priroda me je poštedela vezujućih i iracionalnih emocija. Odlikujem se lukavstvom, taktom, samopouzdanjem i inteligencijom Ja mogu biti vuk u jagnjećoj koži."

Ko su psihopate?

Verujem da većina ljudi ima neku predstavu o tome kako izgleda psihopata i da većini na pamet padne kada čuje ovu reč neki serijski ubica, okoreli kriminalac, lopov, prestupnik, silovatelj, monstruozni zločinac kome je mesto iza rešetaka. I to je sve tačno, takve osobe  mogu da budu psihopate ali takođe ljudi sa psihopatskom strukturom ličnosti ne moraju da budu ništa od napred pobrojanog jer psihopatske tendencije ne znače nužno i nasilnu narav u tom pogledu.To mogu biti i osobe koje svakodnevno srećemo i poznajemo, naš komšija, naš šef, pa čak i drugarica ili roditelj. To mogu biti javne i poznate ličnosti, autoriteti, ljudi koji su na važnim i odgovornim funkcijama koji se na prvi pogled ne prepoznaju kao takvi. U današnjem društvu psihopate vrlo brzo napreduju do vodećih pozicija, mogu biti u svim sferama i u svim zanimanjima. Spolja mogu imati izgrađenu sliku uzornog, uspešnog građanina, filantropa, humaniste a u pravoj realnosti nemilosrdnu osobu. U ovom tekstu akcenat će biti stavljen na opis psihopatskih struktura koje smo u prilici da relativno često srećemo u užoj i široj društvenoj zajednici, onih koji funkcionišu u okvirima zakona delujući razarajuće interpersonalno.


Psihopatija je poremećaj ličnosti. Za razliku od psihotičnih osoba, čiji je doživljaj realnosti poremećen, psihopate su u tom pogledu potpuno zdravi. Imaju dobar osećaj za stvarnost i mogu delovati potpuno normalno. Psihopatski karakter  je lice koje ne poseduje samo psihopatsku crtu nego je psihopatijom zahvaćen čitav karakter. Njihova sirova, neobrađena agresija usmerena je na spoljašnji svet, skloni su zlostavljanju i racionalizaciji svojih  postupaka povređivanja. Ličnost koja poseduje psihopatsku crtu a naročito ona kod koje je zahvaćen ceo karakter neće biti sposobna za dobru sublimaciju svojih agresivnih nagona i takva osoba nikada neće biti sposobna da stvori neko umetničko ili naučno delo. Agresiju koriste za uspostavljanje superiornosti i u stalnoj potrazi  za trenucima zadovoljstva i osećaja moći. Takva osoba postaće manipulativna i neosećajna a njene nastranosti uvek svesne i voljne. Neuviđajni su, nemaju mogućnost uživljavanja u tuđe emocije usled nedostatka samih emocija. Pokazuju indiferentnost prema emocijama drugih. Nedostaje im sposobnost introspekcije. Iako na intelektualnom nivou mogu biti svesni da njihovo ponašanje i postupci mogu grubo prelaziti granice normalnih ljudskih postupaka, njima nedostaje emocionalno učešće s drugima koje bi delovalo kočeće na njihovo patološko laganje, kalkulisanje agresijom, zastrašivanje, emocionalnu manipulaciju.


Kako ističe Andrej Lobačevski, poljski psihijatar, oni se u svetu emocija snalaze poput daltonista u svetu boja koji se ceo život pretvaraju da vide boje a u realnosti, ne samo da ih ne vide, nego nemaju ni predstavu o tome šta su te boje o kojima drugi ljudi toliko pričaju. Psihopate funkcionišu na nivou osnovnih nagona za opstankom i dominacijom. Sve je podređeno njihovom primarnom nagonu. Ne osećaju potrebu da doprinose društvenom razvoju. Ljudskost drugih ljudi doživljavaju kao manu i slabost koje su oni pošteđeni. Svesno manipulišu drugim ljudima. Imaju masku odnosno lažnu ličnost koja im služi za kamufliranje među običnim ljudima i njih jednostavno nije briga za druge.

Karakteriše ih nepostojanje osećanja krivice, nemogućnost izazivanja takvog osećanja kod njih u čistom obliku a zakržljalo osećanje krivice u kombinovanim dijagnozama. Oni nemaju savest, ne mogu da se povežu sa drugima i iskuse sažaljenje. Za druge ljude misle da su opterećeni obzirima i zloupotrebljavaju ih. Za njih su drugi ljudi sinonim za objekte ili stvari koji će biti odbačeni čim više ne budu služili svrsi.

Kanadski naučnik Robert Her koji je proučavao psihopate, ističe da su glavne odlike psihopata agresivni narcizam i devijantan način života, uz nekoliko dodatnih obeležja. U agresivni narcizam spadaju površna šarmantnost, preuveličane zamisli o sopstvenoj vrednosti, patološko laganje, manipulativnost, plitka i sebična osećanja, nedostatak saosećanja, neprihvatanja odgovornosti za učinjeno. Pod devijantnost načina života Her podrazumeva zapadanje u dosadu, potreba za stimulacijom, parazitski suživot, slaba kontrola ponašanja, nedostatak realnih dugoročnih ciljeva, impulsivnost, neodgovornost, prestupništvo, problematično ponašanje, kršenje uslovne kazne. Her dodaje ovome i da su psihopate sklone promiskuitetu, nisu u stanju da održe vezu, ima ih u svim oblastima kriminala. Kod ovakvih osoba ukoliko postoji neki prekršaj ili zločin,  veoma je verovatan recidivizam usled nepostojanja mogućnosti unutrašnje korekcije.

Ne postoji veza između psihopatije i visoke inteligencije kao što je to pokazano u filmu “Kad jaganjci utihnu” u kom je glavni lik šarmantan i visokointeligentan serijski ubica Hanibal Lektor. što su potvrdila i neka empirijska istraživanja. Ono po čemu oni deluju genijalno jeste sposobnost da izgrade masku, sliku uzornog građanina, ispod koje slobodno živi sasvim otuđen, bezosećajan  čovek. Istraživanja su pokazala da psihopate u potpunosti zamenjuju emotivni sistem analitičkim, ne mogu da dobro razlikuju raspon osećanja kroz izraze lica, imaju teškoće u govoru, jer su im pojmovi koji nose značenje bliskosti strani te imaju usporene i odložene reakcije. Nedostaje im mogućnost spontanog emotivnog odziva. Um psihopate mora da proračuna tačan emotivni odgovor i da ga odglumi, jer su stečeni i urođeni mehanizmi oštećeni ili uništeni.


Loše reaguju na kažnjavanje, daleko bolje na nagrađivanje i trudiće se da produže ponašanje koje donosi ili je donosilo nagradu. Imaju neverovatnu moć da se usredsrede na predmet zanimanja ali su takođe i podložni rasipanju pažnje. Imaju veliku otpornost na jezive prizore, jer teško povezuju ono što opažaju sa odzivom osećanja. Karakterno su izvitopereni i predstavljaju razarajuću, destruktivnu silu svake zajednice.

Psihopata nikada ne smatra da s njegovom psihom nešto nije u redu te tako ne oseća ni potrebu da nešto promeni u svom ponašanju. Egocentrični su. Žrtvama manipuliše tako što se poziva i apeluje na njihovu savest. Ambiciozni su kada se radi o sticanju moći i dominaciji nad drugima.

Mogu da budu beskrupulozni, podmukli i osvetoljubivi borci. Ukoliko smatraju da ste ih u nečemu nadmašili oni će to pokušati da preokrenu u svoju korist ili da vam se osvete. Bitku ne smatraju završenom sve dok oni ne pobede. Za njih cilj je uvek opravdano sredstvo. Eksploatišu ljude s kojima su u vezi. Nisu u stanju da prevaziđu svoju sebičnost i egocentrizam. Ne mogu shvatiti da nemaju pravo na baš sve što žele. Nakon svake uspešne manipulacije drugih, njihov osećaj moći postaje veći. Pošto ne saosećaju i nemaju grižu savest i pri tom se ne boje kazne bilo koje vrste, njih nema šta da zaustavi. Njih ne zaustavlja čak ni zatvorsko iskustvo.

U poslovnom okruženju oni vladaju svojim uticajem i arogancijom. Podređeni se boje njihove naravi. Oni vladaju svojom gvozdenom rukom. Opsednuti su redom i kontrolom i stanju da radno okruženje kontrolišu do najmanjih detalja. Smatraju da su imperijalni, iznad svih. Ne žele da se gnjave i opterećuju “malim” ljudima. Bore se za put do vrha svim sredstvima, zapovedajući onima koje smatra beskorisnim a ulagujući se nadzornim organima. Hladnokrvni su pod pritiskom. Zakone i društvena pravila mogu videti kao nepotrebna ograničenja sopstvene slobode. Skloni su da kažnjavaju druge kada za to imaju prilike i to ponašanje za njih predstavlja jednu vrstu emocionalne gratifikacije odnosno uživaju u njemu.


U odnosu sa suprotnim polom mogu da budu veoma kulturni, atraktivni, šarmantni, dovodeći ove veštine do nivoa umetnosti. Samopouzdani su, zavodljivi, elokventni, vešto barataju rečima. Znaju tačno šta će vam reći kako biste zaboravili na onaj svoj osećaj u stomaku koji vam govori da im nipošto ne verujete. Mogu veoma uverljivo da iskazuju svoju zaljubljenost partnerima na najromantičniji način što vrlo brzo može da bude zamenjeno iskorišćavanjem i eksplotacijom partnera kao i dominacijom nad njim. Odaje sliku najromantičnijeg čoveka koji vremenom počinje da manifestuje i agresivnost ali suprotna strana to previđa jer agresivnost vidi kao nešto što ide u prilog njegovoj muževnosti. Izlive nežnosti počinju da smenjuju svađe, pretnje, ignorisanje, ćutanje i ponižavanje. Na scenu stupa njegova oholost, bahatost i uskogrudost koje idu uz verovanje da je posebno ljudsko biće koje ima pravo na sve.  Sa ovim kreće i kontrola svih aspekata partnerovog ponašanja, posesivnost, ljubomora, neprestana kritika i omalovažavanje. Vrlo rano nauče da oponašaju i kopiraju normalne ljuske reakcije kako bi delovalu uklopljeno. Mogu da nauče sve izraze lica, društvene znakove za emocije, kada je prikladno plakati, tugovati, pokazivati strah, krivicu, zabrinutost ili ljubav. Ispoljava impulsivnost u ponašanju, nesposobnost odolevanja iskušenjima, nije u stanju da bude privržen bilo kome ili bilo čemu. Istina je da su nesposobni za istinsko doživljavanje ovih emocija kao i ljubavi, ne vezuju se za druge, sami sebi su centar sopstvenog univerzuma. Vešti su u racionalizaciji svog ponašanja i vrlo često prebacuju krivicu i odgovornost na druge a sebe predstavljaju u svetlu žrtve. Istraživanja su pokazala, da što je neko više vremena s njim u odnosu sve je manje u stanju da prepozna manipulaciju koja dolazi s njihove strane baš zbog te duže izloženosti manipulisanju. Neke studije su pokazale da mogu imati veliki broj partnera, kraće veze, nisku emocionalnu investiranost i niže standarde pri izboru a pojedina istraživanja da muške osobe sa psihopatskim crtama odbijaju da učestvuju u daljim ljubavnim interakcijama ukoliko ih žena na prvom sastanku prekida konstantno tokom razgovora i ukoliko ne vide jasne signale za njenu zainteresovanost i implikacije da će u budućnosti doći do produbljivanja kontakta (Geravis, Kline, Ludmer, George &Manson, 2013).

Klinička praksa je pokazala da oni nisu pod uticajem bilo kakvih zabluda ili iracionalnog načina razmišljanja a da su oslobođeni doživljaja napetosti i teskobe tj da ne pate od osećaja  anksioznosti i nervoze. Pokazano je da je psihopatija u negativnoj korelaciji sa socijalnom anksioznošću što im olakšava upuštanje u interakciju sa drugim ljudima i preuzimanjem inicijative u interpersonalnim odnosima (Hoffman, Korte & Suvak, 2009).



Šta utiče na razvoj psihopatije

Frojd je istakao da postoje tri instance ličnosti, Id, Ego i Super ego. Id je potpuno nesvestan, urođen, sadrži nagonske, instinktivne oblike ponašanja i rukovodi se principom zadovoljstva.  Teži zadovoljenju nagona i želja po principu odmah i sada a ukoliko to nije moguće, što se vrlo često dešava, nastaje stanje napetosti i anskioznosti. Ego ili Ja je deo ličnosti  koji se rukovodi principom realnosti i omogućava da se impulse iz Ida izraze i zadovolje na društveno prihvatljiv način.

Super ego ili Nad ja sadrži moralne standard i ideale kao i naš osećaj za dobro i loše. Za razliku od istance Id koja nam je biološki data, Super ego nastaje odrastanjem i sazrevanjem. Od uslova i kvaliteta razvoja i sazrevanja zavisi na koji način će biti formiran naš moralni kompas. Malo dete je amoralno biće, bez unutrašnjih kočnica i teži da svoje impulse direktno i brzo zadovolji a Super ego služi da kultiviše ponašanje i učini ga i moralno i društveno prihvatljivim.  Super ego ima dva bitna elementa a to su ego ideal i savest. Ego ideal obuhvata kriterijume i merila za dobro ponašanje. To su ponašanja koja su odobrena i potvrđena od strane roditelja ili nekih drugih važnih osoba, autoriteta, što znači da se izgrađuje u procesu vaspitanja. Igranje po pravilima i standardima roditelja na tom ranom uzrastu kod deteta dovodi do osećaja ponosa, vrednosti i dostignuća. Savest obuhvata informacije o stvarima koje se posmatraju kao negativne, nepoželjne, neprihvatljive, loše  a propisane od strane društva i roditelja. Takva ponašanja su zabranjena a ukoliko se upražnjavaju dovode do sankcionisanja, negativnih posledica i kažnjavanja i razvoja osećanja krivice. Super ego nam omogućava da sagledamo posledice sopstvenog ponašanja. Omogućava nam da stvari sagledamo iz tuđeg ugla, da znamo kako bi se druga osoba osećala ako joj uradimo nešto loše. Procesom introjekcije tj unošenjem informacija koje smo dobili u procesu vaspitanja od roditelja, formiramo unutrašnjeg ličnog moralnog sudiju ili nadzornika koji je stalno sa nama. Informacije, poruke i postupci  o zabranama i kaznama, o onome što ne smemo da radimo i što je loše formiraju savest a poruke o onome kakvi treba da budemo, čemu treba da težimo jer je to dobro, kao i nagrađivanje za dobro ponašanje, utiču na formiranje ego ideala. Ego ideal se formira i identifikacijom sa roditeljima. Savest kažnjava izazivajući osećanje krivice a ego ideal nagrađuje izazivajući ponos. Glavna funkcija Nad ja je da koći impulse koji dolaze iz Ida, seksualne i agresivne prirode i da ih izražava na društveno dopušten način.Za razvoj svake psihopatske kliničke slike, veliku ulogu imaju roditelji i njihovo postupanje sa detetom.


Uspešno razrešenje Edipalne faze i uspešna identifikacija sa roditeljem istog pola postaviće na zdrave osnove detetovo Nad ja kao instance savesti. U slučaju da ova instanca ličnosti nije dobro formirana, usled doživljenih  različitih traumatskih iskustava  ili neuspešne identifikacije sa roditeljem, ili usled posmatranog i doživljenog nasilja, postoji vrlo velika verovatnoća da takva osoba sklizne ka psihopatiji. Velika je verovatnoća da takva deca odrastaju uz emocionalno hladne, nezainteresovane i nedostupne roditelje, koji su i sami neemptaični i neblagonakloni prema njemu. Takvi roditelji skloniji su da kazne nego da rade na stvaranju stimulativnog i adekvatnog okruženja. Zlostavljana deca najčešće bivaju zlostavljana i maltretirana od najranijih dana od strane jednog ili čak oba roditelja. Dete kao malo i bespomoćno nema mnogo izbora da bi preživelo do da zavoli zlostavljača. Da bi to uspelo mora da učini nešto sa bolom koji mu se nanosi i u tom procesu ima dve mogućnosti. Jedna varijanta je da zavoli bol koji oseća i da uživa u njemu što na duže staze dovodi do nastanka seksualnog sadiste. Druga mogućnost je da postane neosetljivo na bol uz anuliranje straha da će ponovo ponovo biti naneta i to je put nastanka psihopate. Nepostojanje osećanja krivice je u vezi sa nepostojanjem ili defektom u razvoju moralne instance. Na osnovu svega rečenog zaključuju se da je u osnovi psihopatske strukture razvojna malformacija detetovog karaktera koja za sobom povlači defekt afekta, volje i nagonskog života buduće osobe. Zato  nepostojanje stida ili krivice kod deteta nakon pete ili šeste godine može biti prvi indikator opasnosti koji će se kasnije razviti u fizičku i psihičku agresivnost usmerenu uvek ka spolja, ka drugim ljudima i društvu. Postoje mnogi načini ispoljavanja te agresivnosti a vrlo često u vidu neosteljivog i agresivnog  iživljavanja određene dece nad drugom slabijom decom ili nad životinjama. Neka deca, još dok su mala, pokazuju neustrašivi temperament odnosno snažno generisanje emocije straha i rezultati studija pokazuju da ta neustrašivost interreaguje sa roditeljskim stilom koji se zasniva na ispoljavanju moći, uvođenju zabrana, zastrašivanju pretnjama i ispoljavanju besa. Deca u ovakvoj situaciji ne uspevaju da razviju savest i da usvoje moralne norme i nauče a kasnije manifestuju prosocijalno ponašanje. Ukoliko dete ispoljava neustrašivost roditelji treba da odustanu od represivnih vaspitnih stilova i da odgovori vaspitnim stilom koji počivaju na pozitivnim emocijama i raditi na razvoju stabilnih pozitivnih osećanja izmešu roditelja i dece jer takvi obrasci imaju pozitivniji učinak u promovisanju razvoja svesti i moralnosti. (Kochanska, Aksan & Joy, 2007).

Jelena Krstić, psiholog



Literatura:

Divac-Jovanović, M., Švrakić, D. (2017). Granična ličnost i njena različita lica;  Beograd, Clio
Kecmanović, D. (1986). Psihijatrija. Zagreb: Svjetlost
Međedović. J. (2015). Nomološka mreža psihopatije; Beograd, Institut za kriminološka i sociološka istraživanja.
Her R. D. (2010). Bez savesti; Beograd, Krug Commerce
http://www.akademediasrbija.com/index.php?option=com_content&view=article&id=8141:ponerologija-druga-strana-novia-ljudske-prirode-2&catid=42:xfiles&Itemid=61






3 comments:

Note: Only a member of this blog may post a comment.