Histrionični poremećaj ličnosti spada u grupu stanja koja se nazivaju klaster B ili dramatični poremećaj ličnosti. Reč “histrioničan” znači “dramatičan ili pozorišan”. Osobe sa ovim poremećajem razvijaju obrazac preterane emocionalnosti i ponašanje koje zahteva konstantnu pažnju. Njihove emocije su intenzivne i nestabilne praćene iskrivljenom slikom sebe. Samopoštovanje im zavisi od odobravanja drugih i ne potiče iz istinskog osećaja sopstvene vrednosti. Ponašanje im je često dramatično ili neprimereno uz neodoljivu želju da budu zapaženi. Ovaj poremećaj se opisuje kao dramatični, uzbudljivi, bezobzirni ili promenljivi a osobe koje ga imaju su koketirajuće, zavodljive, šarmantne, očaravajuće, manipulativne, impulsivne i žive, neprikladno seksualne sa većinom ljudi koje sretnu, čak i kada ih sekslualno ne privlače. Češći je kod žena nego kod muškaraca i obično se manifestuje od adolescencije ili u ranom odraslom dobu. Kada nisu u centru pažnje mogu se osećati podcenjeno ili nepoštovano. Fizički izgled takođe mogu koristiti za privlačenje pažnje nošenjem odeće jarkih boja. Mogu govoriti u nejasnom stilu sa nedostatkom detalja. Mogu biti dramatični čak i krajnje toliko emocionalno izražajni nekad sramoteći prijatelje i porodicu neprimereno ispoljavajući emocije na javnim mestima.
Ljudi sa histrioničnim poremećajem ličnosti mogu biti impresivni, lakoverni, sugestibilni i na njih je moguće lako uticati posebno od strane onih koji im se dive. Skloni su i da odnose smatraju bliskijima nego što stvarno jesu, bilo da su u pitanju prijateljstva ili romantične veze. Pojedinci sa histrioničnim poremećajem ličnosti mogu imati teškoće u postizanju emocionalne intimnosti u romantičnim ili seksualnim vezama. Bez da su svesni oni često igraju ulogu žrtve ili princeze u svojim odnosima prema drugima. Mogu da pokušavaju da kontrolišu svog partnera emotivnom manipulacijom ili zavodljivošću na jednom nivou, ali istovremeno pokazuju izrazitu zavisnost od njih na drugom nivou. Pojedinci sa ovim poremećajem imaju narušene odnose sa istopolnim prijateljima jer njihov seskualni provokativni interpersonalni stil može izgledati kao pretnja za njihove prijatelje. Ove osobe mogu takođe otuđiti i odgurnuti prijatelje od sebe stalnim zahtevima za pažnjom. Često postaju depresivni i uznemireni kada nisu u centru pažnje. Žude za novitetom, stimulacijom i uzbuđenjem. Skloni su dosađivanju u rutinskim, uobičajenim situacijama. Umeju da budu netolerantne ili frustrirane situacijama koje uključuju odlaganje zadovoljstva i njihovi postupci su često usmereni ka dobijanju trenutnog zadovoljstva. Iako su vrlo često sklone pokretanju posla ili projekata sa velikim entuzijazmom, njihovo interesovanje može brzo splasnuti. Dugoročni benefiti se mogu zanemraiti radi dobijanja trenutnih uzbuđenja. Pokazuju trenutnu emocionalnost i imaju tendenciju da stvari posmatraju na dosta emocionalan način. Dobro se snalaze u poslovima koji vrednuju i zahtevaju maštu i kreativnost ali verovatno će imati problem sa zadacima koji zahtevaju logičko ili analitičko razmišljanje.
Uprkos svom spoljašnjem sjaju osobe sa histrioničnim poremećajem ličnosti su veoma nesigurne i ta nesigurnost ih ostavlja frustrirane i jadne sa osećajem lične nekompetentnosti i neadekvatnosti. Sklone su laganju, ponašaju se teatralno kao da nastupaju pred publikom. Nekada u tome mogu otići toliko daleko da prete suicidom ili pokušavaju samoubistvo sve u cilju privlačenja pažnje. Preterano su osetljive na kritiku i neodobravanje. Retko pokazuju pravu i istinsku brigu za druge zbog svoje egocentičnosti. Pokazuju manjak strpljenja koji je praćen detinjastim reakcijama kao i nedostatak empatije i sposobnost da očitaju tuđe emocije ili pravilno interpretiraju tuđe reči i postupke.
Kako nastaje histrionični poremećaj ličnosti?
Seme histrioničnog poremećaja ličnosti najverovatnije je zasejano u detinjstvu ali njegovi simptomi nisu obično vidljivi do kasne adolescencije. Težina stanja može eskalirati tokom rane odrasle dobi i od tog trenutka postati dominantan faktor. Tačan uzrok ovog poremećaja ličnosti nije poznat ali mnogi stručnjaci za mentalno zdravlje veruju da i naučeni i nasledni faktori igraju ulogu u njegovom razvoju. Na primer tendencija nastanka histrioničnog poremećaja ličnosti u porodicama nagoveštava da bi genetska osetljivost na poremećaj mogla biti nasleđena ali dete roditelja sa ovim pormećajem možda jednostavno ponavlja naučeno ponašanje. Ostali faktori koji bi mogli uticati uključuju nedostatak kritike ili kazne kod deteta, pozitivno potkrepljenje koje se daje tek kada dete ispuni određena odobrena ponašanja, nepredvidiva pažnja koju detetu daju roditelji, zbrka oko toga koje vrste ponašanja zaslužuju roditeljsko odobrenje. Poremećaji ličnosti se mogu razviti u odnosu na individualni temperament i psihološke stilove i načine na koji ljudi uče da se nose sa stresom tokom odrastanja. Jedna od hipoteza je da se ovaj poremećaj ličnosti može razviti ka rezultat trauma doživljene u detinjstvu.
Deca mogu da
pretrpe svoju trauma suočavajući se sa okolinom na načine koji mogu na kraju da
dovedu do poremećaja ličnosti. Stilovi roditeljstva takođe mogu uticati na
verovatnoću razvoja histrioničnog poremećaja. Roditeljstvo kome nedostaju
granice i preterano je popustljivo ili nedosledno može predisponirati decu da
razviju ovaj poremećaj. Neka osnovna poruka koju su ovakve osobe dobijale od
svojih roditelja mogla bi se sažetu u rečenicu “Dobićeš pažnju, ljubav, nagradu
kada i ako radiš onako kako ja kao roditelj hoću”. Takođe roditelji osoba sa
ovim problemom nisu bili spsoobni za pokazivanje dubljih emocija i adekvatno i
dosledno iskazivanje ljubavi. Najčešće postoji neadekvatan odnos sa roditeljem
istog pola a često su dobijale neadekvatnu pažnju od roditelja suprotnog pola.
Kasnije, tokom adolescencije ulaziće u igre moći sa osobama istog pola a trudiće
se da zavode osobe suprotnog pola. Zavodljivost im služi za kompenzaciju
osećaja lične neadekvatnosti i seksualne uloge. Zbog kompetitivnog odnosa sa roditeljem istog pola i nemogućnosti identifikacije s njim, nisu uspele da razviju stabilan identitet.
Kao i većina poremećaja ličnosti, histrionični poremeaj ličnosti obično će opadati intenzitetom s godinama.
Kako
se leči histrionični poremećaj ličnosti?
Generalno,
ljudi sa histrioničnim poremećajem ličnosti ne veruju da im je potrebna
terapija. Imaju tendenciju da preuveličavaju svoja osećanja i ne vole rutinu,
što otežava plan lečenja. Međutim, oni mogu potražiti pomoć ako se kod njih
javi depresija, najčešće povezana sa gubitkom ili neuspešnom vezom ili neki
drugi problem izazvan njihovim postupcima.
Psihoterapija je tretman izbor za ovaj poremećaj ličnosti. Cilj lečenja je da pomogne pojedincu da otkrije motivaciju kao i strahove povezane sa svojim mislima i ponašanjima i pomogne sebi da nauči da se odnosi prema drugima na pozitivniji način. Ako su oni koji imaju ovaj poremećaj ličnosti odlučni da promene svoje emocionalne i psihološke reakcije, poremećaji ličnosti podležu lečenju, ne u potpunosti ali se vremenom njihov kapacitet za kontrolu emocionalnih reakcija može poboljšati do nivoa upravljanja.
Lekovi
se ponekad mogu koristiti kao lečenje za druga stanja koja mogu biti prisutna i
sa ovim poremećajem kao što su depresija i anksioznost.
Neke
od terapija koje su se pokazale efikasnim za ovo stanje uključuju:
Psihodinamska
psihoterapija. Cilj ove psihoterapije je smanjenje emocionalne reaktivnosti
identifikovanjem i demistifikacijom osnovnih razloga za razvoj svog stanja.
Kognitivno-bihejvioralna
psihoterapija. Kroz ovu terapiju osobe mogu početi da razmišljaju i da se
ponašaju smirenije, s više promišljenosti a ujedno je dobra i efikasna u borbi
protiv depresije i anksioznih poremećaja koji se mogu javiti zajedno sa
histrioničnim poremećajem.
Grupna
psihoterapija. Učešćem u grupnim diskusijama sa vršnjacima može uticati na
poboljšanje društvenog ponašanja i međuljudskih odnosa osoba koji pate od
histrioničnog poremećaja.
Porodična psihoterapija. Na sve porodične odnose unutra porodice utiče histrionični poremećaj ličnosti a sva pitanja i problem koji nastaju kao rezultat ovog poremećaja mogu se rešavati u kooperativnom okruženju orijentisanom na rešenja tokom terapije čitave porodice ili parova.
Jelena Krstić, psiholog
Kontakt: nikolic.jeka@gmail.com
Korišćeni izvori:
https://www.webmd.com/mental-health/histrionic-personality-disorder#2
https://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/NBK542325/
https://www.bridgestorecovery.com/personality-disorders/histrionic-personality-disorder/
Histrionic personality disorder. (n.d.). Retrieved from https://www.bridgestorecovery.com/personality-disorders/histrionic-personality-disorder
No comments:
Post a Comment
Note: Only a member of this blog may post a comment.