Saturday, March 24, 2018

Frojd i tumačenje snova



SAN
San je stanje u koje organizam čoveka dolazi postepeno i neprimetno prekidajući pri tome vezu sa spoljnim svetom. Za vreme sna u organizmu se obavljaju samo najvažnije funkcije, neophodne za život: disanje, rad srca i maštanje psihe. To je biološka potreba i služi za odmaranje ljudskog organizma. Za vreme sna psiha čoveka radi i čoveku se pričinjavaju razni mogući i nemogući doživljaji. Sve ono što čovek doživi na javi, ostaje zapisano u njegovom mozgu. Za vreme sna psiha čoveka prezentuje i zapisane događaje, malo izmenjene, doterane ili izmešane, pod određenim uslovima i u određenim momentima. Ali postoje i događaji koji se jave u snu, a koje čovek nije nikad doživeo i događaji koji nemaju nikakve veze ni sa našom prošlošću ni sa stvarnim životom. U tim nestvarnim, nikad doživljenim, fizički, psihički i tehnički nemogućim događajima i doživljajima koje čovek proživi u snu leži tajanstvenost čovekovih snova. Ti misteriozni i  nemogući snovi dali su čoveku povoda da se pozabavi snovima i da ih pokuša odgonetnuti. Snovi nam najpotpunije pomažu u proučavanju nesvesnog i spoznavanju samog sebe. Većina ljudi odrasta u pogrešnom uverenju da su snovi nevažni i sporedni u životu, ali to je netačno. U snu mi nemamo kontrolu nad događajima, kao dok smo budni. Sve dok smo budni kontrolišemo stvari i utičemo na njih, ali u snu mi nismo gospodari događanja u vlastitom životu. San prelazi granicu naše moći i naše svesti, i mi, dotadašnji život koji smo čvrsto držali u rukama, prepuštamo nesvesnom da ga vodi i proživi po svojoj volji. Svaka misao koja zakorači u svesno automatski prestaje da bude san.. San čoveka vodi u istraživanje.....Mnogi istraživači ljudske duše posvetili su svoje vreme snovima, u nadi da će otkriti smisao i značaj snova. Neki od njih su ostavili veliki trag u istoriji proučavanja snova, poput Frojda i Junga, i došli do zaključka da značenje sna treba najpre tražiti u životu onoga koji sanja. San je pojava koja je posebna za svakog čoveka, u kojoj se samo ponekad sreću elementi iz kolektivne svesti. Da bi sanjao čovek mora da živi, da aktivno posmatra svet oko sebe, a san je taj koji će čoveka staviti pred vlastiti život, oči u oči sa njegovom istinskom stvarnošću.
FROJDOVA TEORIJA SNOVA
„Tumačenje snova je kraljevski put ka spoznaji nesvesnih aktivnosti mozga“,  Frojd.
Možemo postaviti pitanje kako je Frojd došao na ideju da su snovi važni za psihički život i da imaju značenje? Do tog otkrića došao je preko analize vlastitih snova u doba kada je pao u jedno teško duševno stanje nalik depresiji. Putokaz za otkrivanje značaja snova bili su mu i njegovi pacijenti koji su mu pričali svoje snove. Svojim delom "Tumačenje snova" koje je objavio 1900. godine,zasnovanim na brojnim analizama snova,Frojd je dokazao da snovi imaju smisao,odnosno da imaju psihološki,a ne religijski smisao. Oni su jezik duše kojim progovara naše nesvesno na simboličan način. Svojim pristupom snovima, Frojd je udario temelj naučno’psihološkom tumačenju snova i drugih tvorevina fantazije.
 Za Frojda snovi su poruke iz ljudske podsvesti, razgovor sa samim sobom, tajne šifre i znakovi onoga što se dešava u dubini ljudske duše. Po Frojdu san je izopačena zamena za nešto drugo, nesvesno, a zadatak tumačenja snova je da nađe to nesvesno. On s ljubavlju upoređuje svoju metodu tumačenja snova s radom arheologa na dešifrovanju hijeroglifa. Frojdova izvorna tehnika bila je tehnika slobodnih asocijacija, pridavao je važnost snovima kao polaznoj tački koja krije pravo značenje slika iz sna. Pokazao je razliku između sadržaja doživljenog u snu, čiji iskaz nema primarnu vrednost, a na drugoj strani ukazuje nam na onu skrivenu, latentnu želju koja krije pravo značenje slika iz sna. Snovi ne ponavljaju verno podatak iz stvarnosti (nadražaj), već ga prerađuju, prave radije aluziju na njega, zamenjuju ga nečim drugim. Tu aluziju treba onda odgonetnuti i otkriti šta aluzija skriva, a san poručuje. Snovi mogu da sadrže čak i ono što je davno zaboravljeno u svesti, činjenice iz detinjstva ili rane mladosti. Naše svesno ne pamti tako dobro, kao naše nesvesno u kome su činjenice i događaji smešteni i dobro sačuvani, kao u memoriji računara. Svakako, ponešto iz te memorije nikada ne dobije vizualni prikaz, ali ponešto se odsanja. San nikada ne predstavlja stvari baš onako kako su se ta dešavanja odigrala u stvarnosti. To bi za našu zagonetnu, nesvesnu stranu uma bilo isuviše prosto. San pretežno misli u vizuelnim slikama, ali ipak ne isključivo u njima. On radi takođe sa slušnim slikama i u manjoj meri sa utiscima koje daju ostala čula. Mnoge stvari se i u snu javljaju jednostavno kao misli ili predstave. San isplete mrežu od niza dešavanja, misli i slika, preklopljenih jedna preko druge, i izloži ga snevaču kao film na platnu. Snevač, kao najpažljiviji i jedini gledalac najčešće ne razume i ne shvata svoje « remek delo » i ostaje zbunjen. Ako je san delimično prost, onaj ko ga je sanjao može sam da proba da ga protumači, u suprotnom je pronalaženje latentne misli sna, koja je od presudnog značaja, veoma otežano jer je dobro skrivena. Frojd je tvrdio da postoji posebna funkcija psihe « cenzura » koja izokreće slike sna, čini ih neprepoznatljivim i štiti san od udarca neugodnih sećanja. Izopačenje sna je ono što čini da nam se san prikazuje tako čudan i nerazumljiv. Svuda, gde u očiglednom snu ima praznina, za njih je kriva cenzura sna. Cenzura proizvodi ublažavanja, približavanja, nagoveštavanja dešavanja u snu. Ispuštanje, preinačavanje, pregrupisanje materijala jesu dejstva cenzure sna i sredstva za njegovo izopačenje. Sama cenzura snova je jedan od uzroka za njihovo izopačenje. Za Frojda snovi su čuvari spavanja, a ne narušitelji. Frojd tvrdi da čovek ne bi sanjao da se u toku spavanja nije pokrenulo bilo šta što mu smeta, a san je reakcija na ovu smetnju.Čulni nadražaj koji se u nama javljaju dok spavamo mogu vrlo lako postati izvori snova. Takvih nadražaja ima čitav niz, počev od neizbežnih koje stanje spavanja sa sobom donosi ili ih samo s vremena na vreme mora dopustiti, pa do slučajnog nadražaja buđenja koji je pogodan ili određen za to da spavanju načini kraj. Svaki nejasno zapaženi šum budi u snu odgovarajuće slike, npr. grmljavina nas premešta u centar bitke, kukurikanje petla može se kod čoveka pretvoriti u krik straha, škripa vrata može da izazove snove o razbojničkim provalama i sl. Ljudi sanjaju o onome što preko dana rade i o onome što ih u budnom stanju interesuje. Ovo interesovanje koje se iz budnog života prenosi i nastavlja u snu ne bi predstavljalo samo psihičku vezu koju san povezuje sa životom, nego pruža i jedan izvor za snove.
RAD SNA
Onaj rad koji skriveni san preobraća u očigledni naziva se rad sna. Materijal koji stoji na raspolaganju radu sna čine misli, od kojih neke mogu biti neprilične i neprihvatljive, ali su načinjene i izražene konkretno. Te misli prevode se radom sna u neki drugi oblik, a čudno je i nerazumljivo da se pri tom prevođenju, prenošenju kao na neko drugo pismo ili jezik, primenjuju sredstva stapanja i kombinovanja. Rad sna obrađuje suprotnosti skrivenog sna, koji se kao i slaganja izražavaju istim očiglednim elementom. Radom sna se sadržina misli rastavlja na svoje sirovine: predmete i radnje. Broj delimičnih snova, u koje je jedan san rastavljen, po pravilu je u vezi sa brojem glavnih predmeta, sa nizovim misli u skrivenom snu. Jedan kratak prethodni san može da stoji prema opširnijem glavnom snu, koji mu sleduje, često u odnosu nekog uvoda ili neke motivacije. Rad sna se sastoji iz četiri faze:
• Sažimanje ili kondenzacija
• Pomeranje ili premeštanje
• Pretvaranje misli u vizualne slike ili simboličko predstavljanje
• Sekundarna obrada
Sažimanje: može nekad izostati, ali po pravilu postoji i vrlo često je ogromno. Rad sna se trudi da dve različite misli sažme time što bira neki višesmisleni predmet ili osobu u kojoj se obe misli mogu složiti. Sažimanje čini san neprovidnim. Očigledni san ima manje sadržaja nego skriveni, koji je bogatiji i obimom i sadržinom, pa se skriveni elementi koji imaju nešto zajedničko skupljaju, sastavljaju se u jednu celinu za očigledni san. Jedan očigledni elemenat odgovara većem broju skrivenih elemenata. Sažimanje nastaje time što se:
• Izvesni skriveni elementi izbacuju.
• Od ponekih kompleksa skrivenog sna prelezi u očigledni san samo jedan odlomak.
• Skriveni elementi koji imaju nešto zajedničko skupljaju se, stapaju u jednu celinu za očigledni san.
Pomeranje: je delo cenzure sna i ima dva ispoljenja:
• Jedan se latentni elemenat zamenjuje nečim udaljenim, nekom aluzijom.
• Psihički naglasak prelazi s jednog važnog elementa na neki drugi nevažan, tako da se čini da je san pomerio svoje težište, pa izgleda čudnovat.
Aluzija pomoču pomeranja, u snu, je u vezi sa elementom koji zamenjuje preko najudaljenijih odnosa, pa je zato nerazumljiva. Elementi koji se u sadržaju sna ističu kao bitni, sastavni delovi nipošto ne igraju istu ulogu u mislima sna. Ono što je u mislima sna očigledno bitna sadržina, u snu ne mora uopšte biti zastupljeno.

Simboličko predstavljanje: je psihološki najinteresantnija faza. Vizuelne slike su ono što je bitno u stvaranju snova. Kod rada sna neki element koji se teško slikovito prestavlja, iskazuje se simbolično Ovaj mehanizam pokazuje da san ne može predstavljati logičke odnose između elemenata iz kojih je sastavljen, ali da ih zato može izmeniti ili „našminkati“. Pišući o ovom mehanizmu Frojd ističe važnost identifikacije u snu. Identifikacija je sredstvo preko kojeg dve osobe mogu izgraditi jednu ili biti predstavljene preko jedne stvari koja im je zajednička. Identifikacija može funkcionisati i kao sredstvo prerušavanja samog snevača. 
Frojd ističe da se sama snevačeva ličnost pojavljuje u svakom od snova i da nije naišao ni na jedno odstupanje od ovog pravila. Simbolizacijom se zabranjene želje maskiraju i čine neprepoznatljivim. Iako je Frojd verovao da simboli sna nisu konstantni, ipak je pominjao simbole koji najčešće imaju određeno značenje. Naglasak je na tome da se svaki san razumeva i interpretira s individualnog stanovišta. Međutim, vodeći se iskustvom analize sopstvenih, kao i snova svojih klijenata, Frojd je ipak ukazao na najčešće značenje pojedinih snovnih simbola.
Štap, kišobran, stub (i drugi dugački,uspravni predmeti), mač, koplje, strela, sablja, pištolj (šiljato i vatreno oružje), kao  slavina, vodoskok, luster, zmija, kravata, cigara, ključ, čekić, buzdovan, šešir i broj tri su najpoznatiji simboli muškog polnog organa
Pećina, jama, kutija, kovčežić, školjka, vrt, kapija, soba, tvrđava, crkva, cipela i sl simbolišu ženske polne organe
Broj tri, simbolizuje seks. Zapravo svi neparni brojevi se mogu tumačiti kao maskirana seksualnost, odnosno varijacija broja tri. Seksualni čin simbolizuju i gotovo sve ritmične radnje: ulaženje i izlaženje iz prostorija, gimnastika, skakanje, jahanje, letenje…
Masturbacija je obično predstavljena klizanjem ili otkidanjem grane.  Kastracija  je često simbolizovana šišanjem, opadanjem kose, ispadanjem ili vađenjem zuba!
Orijentacija u snu ima vrednosni smisao. Levo najčešće ukazuje na nešto loše, dok desno ukazuje na dobro.
Odlazak na put simbolizuje smrt.
Izlazazak iz vode, kupanje u jezeru ili moru simbolizuju rođenje.
Kralj simbolizuje oca, kraljica majku, a gamad braću i sestre, princ/priceza simbolizuju snevača.
Sekundarna obrada: Da bi manifestni sadržaj sna bio logičan i razumljiv mora proći kroz sekundarnu obradu koja se odnosi na logičko povezivanje naizgled nepovezanih sećanja, opažanja i slično. U snu se nalaze obrtanja situacije, obrtanja odnosa između dva lica, obrtanja u sledovanju događaja.
• Rad tumačenja: je rad koji ide u suprotnom pravcu od rada sna i od očiglednog sna hoće da dospe do skrivenog sna. Pri radu tumačenja saznajemo isto tako ono što odgovara sumnjama koje snevač tako saopštava kroz san. Tim sumnjama po pravilu u skrivenim mislima sna ne odgovara ništa, one potiču uglavnom od cenzure sna. Tumačenje sna znači dati njegov smisao.


• Pravila u tumačenju snova koja je Frojd postavio u svom radu sa pacijentima:
1. Ne vodimo brigu o onome što se čini da san kazuje, pošto to nije ni u kom slučaju ono nesvesno koje tražimo.
2. Ograničimo rad sna na to da za svaki elemenat otkrijemo drugačije značenje bez obzira na to koliko se udaljuju od elementa.
3. Sačekamo dok se skriveno, traženo nesvesno ne javi samo od sebe, jer se tražeći možemo udaljiti od rešenja. Ponekad je potrebna samo jedna jedina pomisao ili manji broj pomisli da nas od elementa sna odvede do nesvesnoga u njemu, dok su drugi put za to potrebni dugi nizovi asocijacija.

Jelena Nikolić, psiholog

No comments:

Post a Comment