Sigmund Frojd, drugi deo

RAZVOJ LIČNOSTI

Frojd je bio među prvim psihijatrima koji je tvrdio da u čovekovom razvoju detinjstvo igra ključnu ulogu. Poznata je njegova čuvena rečenica "Dete je otac čoveka". On je smatrao da su zbivanja u detinjstvu fundamentalna za kasniji razvoj i da ostavljaju trajne posledice na njegovu ličnost. Iskustva iz prvih pet-šest godina imaju presudnu ulogu u oblikovanju odrasle ličnosti. Pored toga, on je smatrao daje seksualni instinkt delatan u osobi od njenog rođenja i da na presudan način oblikuje psihički razvoj. U skladu sa tim, njegova objašnjenja razvoja ličnosti uglavnom su bila usresređena na seksualne teme. On je smatrao da svaka osoba tokom razvoja prolazi kroz nekoliko razvojnih faza. Odlika svakog je određena erogena zona. Pošto svaka od faza u značajnoj meri utiče na funkcionisanje odrasle osobe, one su nazvane psihoseksualne faze razvoja.

Oralna faza
 To je prva faza kroz koju svako dete prolazi i koja obično traje osamnaest meseci. Tokom ovog perioda usta, usne i jezik predstavljaju izvornu erogenu zonu. Aktivnosti poput sisanja, griženja, dojenja, hranjenja i ostalih oralnih radnji jesu glavni izvori detinje prijatnosti. Jako je važno da dete u ovom periodu dobije osnovnu negu jer dređeni obrasci ponašanja iz oralne faze pretvaraju se kasnije u određene osobine kod čoveka. Za oralnu fazu je karakteristično unošenje (gutanje) i izbacivanje (povraćanje) što u formiranju psihičkih struktura dolazi do izražaja, na primer, kroz sposobnost za učenje (unošenje ili izbacivanje znanja). Ambivalencija (stanje kada ne možemo da se odlučimo za jednu od dve ponuđene opcije) je, na oralnom nivou, prisutna u zadržavanju zalogaja u ustima (niti da proguta, niti da ispljune). Poremećaji vezani za oralnu fazu prepoznaju se u bolestima zavisnosti (alkoholizam, narkomanija i slično). 

Analna faza

U analnoj fazi se libido naslanja na aktivnost oko vršenja nužde (analno od reči anus, odnosno čmar). Dete je izloženo uticaju socijalizacije kroz trening u načinu obavljanja nužde koji sprovode roditelji. Sva pažnja je usmerena na učenje deteta da se potrebe za ekskrecijom (pražnjenjem) obavljaju na društveno prihvatljiv način. Istovremeno se dete socijalizuje i u pogledu ishrane (pije vodu iz čaše, jede uz pomoć pribora za stolom i slično). Pored načina zadovoljenja potreba (npr. vršenje nužde u toaletu) dete se tokom analne faze uči odlaganju nagonskog zadovoljenja (odlaganje potrebe za pražnjenjem, na primer, dok se ne dođe do toaleta). Karakteristike analne faze dolaze do izražaja kroz voljne radnje zadržavanja (izmeta) i puštanja. Pored ovladavanja kontrolom sfinktera (mišića na anusu i izlazu iz bešike) i zahvaljujući tom ovladavanju dete stiče sposobnost da se suprotstavi roditeljima i tada se rađa simbol „ne“ u njihovom govoru. Na primer, dete neće da izvrši nuždu kada roditelji to očekuju, već kad se njemu prohte. Ostali važni simboli koje dete uči tokom analne faze su suprotnosti „prljavo – čisto“, „lepo – ružno“, „dobro – zlo“. Karakterne osobine koje se stiču u analnoj fazi su pedantnost, tvrdičluk, tvrdoglavost...

Falusna faza

U uzrastu od treće do četvrte godine deca ulaze u falusnu fazu razvoja, kada penis i klitoris postaju erogene zone koje pričinjavaju najviše zadovoljstva, kao i razna osećanja i maštanja koja imaju veze sa radom genitalnih organa. Osnovni sukob falusne faze jesu upravo incestouzne želje koje deca imaju prema roditelju suprotnog pola. Budući da su takvi osećaji ugrožavajući, obično se potiskuju, međutim predstavljaju snažne odrednice kasnijeg seksualnog razvoja. Uporedo sa željom da se bude sa roditeljem suprotnog pola, javlja se i nesvesna želja za "uklanjanjem" roditelja istog pola. Prema Frojdovoj teoriji, i dečaci i devojčice osećaju seksualnu želju i unutrašnje sukobe i potiskuju ih. Dečaci čeznu za majčinom pažnjom, osećaju neprijateljstvo prema ocu i boje se da će ih on kazniti zbog incestuoznih osećanja koje imaju prema majci. Ova pojava se naziva Edipov kompleks koja važi za dečake. Istu pojavu za devojčice Frojd je nazvao Elektrin kompleks. U tom periodu kod dečaka se javlja specifičan strah povezan sa njihovim penisom, koji je Frojd nazvao kastracioni strah. U strahu da će mu otac vratiti milo za drago odsecanjem organa, dečaci potiskuju svoju seksualnu želju prema majci i zamjenjuju je prihvatljivim oblikom ljubavi.U tom periodu dečaci počinju da se poistovećuju sa ocem i. kroz identifikaciju sa ocem i preuzimanjem njegovih vrednosti razvija se instanca ličnosti Superego.

Period latencije

Prestankom nemirnog stanja i stresova iz oralne, analne i falusne faze psihoseksualnog razvoja, dolazi period mira koji se naziva period latencije. Odnosi između instanci Id, Ego i Superego su oblikovani i relativno stabilni. U ovom periodu detetove seksualne porive zamenjuju novi interesi. Odvija se socijalizacija i decu počinje da zanima širi svet. U ovom periodu javlja se usmerenost na školu, hobije, sport i prijateljstva s pripadnicima istog pola.Tokom srednjeg detinjstva, u latentnoj fazi, deca počinju da se okreću prema odnosima sa drugim ljudima. 

Genitalna faza

Tokom ove faze, koja se proteže i kasnije u zrelo doba, ponovo oživljavaju erogeni porivi, sada usredsređeni na genitalnu oblast.Raniji sadržaji iz falusne faze ponovo se oživaljavaju i ponavljaju i adolescenti osećaju zanimanje za suprotni pol, uključuju se u određene seksualne eksperimente i počinju da preuzimaju odgovornost. Po izlasku iz adolescencije i prelaskom u zrelost odrasle dobi, sklapaju intimna prijateljstva, oslobađaju se roditeljskog uticaja i razvijaju interes za druge ljude.

MEHANIZMI ODBRANE

Mehanizmi odbrane su sredstva pomoću kojih unutrašnje Ja čuva integritet ličnosti pred nestrpljivim zahtevima svesnog Ja koji bi mogli da se sukobe sa socijalnom sredinom i da naiđu na snažno neodobravanje ostalih aspekata ličnosti. Ego je nosilac ovih mehanizama, ali njihovog delovanja pojedinac nije svestan. Prema Sigmundu Frojdu, najčešći su sledeći mehanizmi odbrane:

Potiskivanje je mehanizam pomoću koga se bolne misli i osećanja uklanjaju iz svesti. Frojd potiskivanje objašnjava kao nevoljno uklanjanje nečega iz svesti. Pretpostavljao je da većina bolnih događaja iz prvih pet godina života je uklonjena upravo na ovaj način, ali da ti događaji svakako utiču na kasnije ponašanje.

Poricanje je mehanizam koji se smatra najjednostavnijim. On deluje na presvesnom i nesvesnom nivou i predstavlja način iskrivljivan]a onoga što pojedinac misli i oseća ili toga kako procenjuje traumatsku situaciju. Sastoji se od odbrane od napetosti "zatvaranjem jednog oka" pred pretećom stvarnošću.

Reaktivna formacija je način odbrane od pretećeg poriva kroz aktivno izražavanje suprotnog poriva. Razvojem svesnih stavova, uverenja i ponašanja dijametralno suprotnih uznemirujućim željama, pojedinac se ne mora suočiti sa strepnjom koja bi se javila kao posledica prihvatanja pretećeg poriva. Tako vrlo često nailazimo na osobe koje svoju bazičnu agresiju i mržnju prema drugima preobličavaju u ljubaznost.

Projekcija je mehanizam samozavaravanja koji se sastoji od pripisivanja drugima vlastitih neprihvatljivih želja i poriva. Požuda, agresivnost i drugi porivi tumače se kao da pripadaju drugima, a ne samom pojedincu. Tako umesto da pojedinac sebi prizna da nekoga mrzi on te agresivne porive pripisuje drugom i preobličava ih u uverenje da taj drugi zapravo mrzi njega.

Premeštanje predstavlja način ublažavanja napetosti oslobađanjem poriva njihovim usmeravanjem od pretećeg objekta prema sigurnoj meti. Premeštanje se sastoji od usmeravanja energije prema drugom objektu ili osobi, kada su prvobitni objekti ili osoba nedostupni ili kada je sasvim neprimereno ka njima usmeriti poriv. Tako na primer slabić koji se plaši svog šefa, svoju ljutnju ne može da ispolji na šefu pa se iskaljuje na svojoj ženi i deci.

Racionalizacija predstavlja osmišljavanja "dobrih" razloga kako bi opravdali svoj oslabljeni ego.
Racionalizacija pomaže u opravdavanju određenih postupaka i ublažavanju udaraca povezanih sa razočaranjem. Kada ljudi ne uspeju da se zaposle na radnom mestu na koje su pretendovali, uspevaju da uvere sebe da to mesto ionako nisu hteli.

Sublimacija predstavlja mehanizam putem koga se seksualna ili agresivna energija preusmerava na one aktivnosti koje su društveno prihvatljive. Tako na primer, agresivni poriv može biti preusmeren u atletske aktivnosti, čime osoba nalazi način ispoljavanja agresivnih osećanja ali na društveno prihvatljiv način. Frojd je smatrao da su mnoga umetnička dostignuća posledica sublimacije.

Regresija podrazumeva okretanje ka postupcima koji su prevaziđeni i prerasli.
Povratkom na ranije razvojne faze, zahtevi više nisu tako veliki. Ljudi suočeni sa jakim stresom mogu savladati svoju napetost držeći se nezrelih i neprikladnih postupaka. Ovo je često kod dece koja plašeći se škole pribegavaju postpucima kao što je plakanje, sisanje palca itd

Introjekcija je mehanizam usvajanja tj. unošenja u vlastitu ličnost vrednosti i standarda drugih. Jedan od primera jeste način savladavanja napetosti kod zatvorenika koncentracionih logora koji su prihvatali vridnosni sistem neprijatelja identifikujući se sa agresorom.

Identifikacija predstavlja mehanizam koji je sastavni deo razvojnog procesa.Identifikujući se sa roditeljima, deca uče oblike ponašanja koji su prihvatljivi u sredini, stiču polne uloge. Ovaj mehanizam međutim može da se koristi i u funkciji odbrane. Primer toga jeste odbrana od osećanja manje vrednosti kroz identifikaciju sa uspešnim ljudima.

Kompenzacija je mehanizam koji se sastoji od prikrivanja opaženih slabosti ili stvaranje određenih pozitivnih osobina radi nadoknade ograničenja. Na primer, deca koja ne dobijaju pozitivnu pažnju i priznanje, mogu razviti ponašanja namenjena dobijanu bar negativne pažnje.

FROJDOVI CITATI

„Moglo bi zaista da se kaže da svaka osoba neprestano vrši psihičku analizu svojih bližnjih i da, stoga, njih bolje poznaje nego samu sebe. Međutim, da bi se ostvarilo ono na šta nas opominju reči spoznaj sebe samog, potrebno je pod lupu staviti svoje naizgled slučajne radnje i propuste.“  (Psihopatologija svakodnevnog života, poglavlje Simptomske i slučajne radnje)

„Onaj ko ima oči da vidi i uši da čuje, može se uveriti da nema smrtnika koji je sposoban da sakrije tajnu. Ako su mu usta nema, on brblja vrhovima prstiju; izdaja curi iz svake njegove pore. Zbog toga je zadatak, da se učini svesnim ono najskrovitije u ljudskoj duši, lako rešiv.“ (Dora: fragment analize jednog slučaja histerije)

„Očigledno je da su sveštenici mogli da drže mase u religijskoj pokornosti samo po cenu vrlo velikih ustupaka čovekovoj nagonskoj prirodi. Tako se ostalo pri sledećem: jedino je Bog jak i dobra, a čovek slab igrešan. U svim vremenima nemoralnost se oslanjala na religiju isto koliko i moralnost.“( Budućnost jedne iluzije)

„Samo odnos prema sinu donosi majci neograničeno zadovoljenje. To je uopšte najsavršeniji odnos između ljudi u kojem ima najmanje ambivalencije. Majka može da na sina prenese slavoljublje koje je u odnosu na sebe morala da suzbija. Od njega može da očekuje zadovoljenje svega onoga što joj je preostalo od njenog kompleksa muškosti. Čak ni brak nije siguran sve dok žena ne uspe da od svoga supruga načini svoje dete i da u odnosu na njega igra ulogu majke.“ (Nova predavanja za uvod u psihoanalizu, predavanje Ženskost)

„Samo se u jednom području svemoć misli očuvala i u našoj kulturi, i to u umetnosti. Samo se još u umetnosti može dogoditi da čovek, raspet željama, stvori nešto slično zadovoljenju i da ta igra – zahvaljujući umetničkoj iluziji – izaziva afektivnu reakciju kao da se radi o nečem realnom. S pravom se govori o čaroliji umetnosti, a umetnik se upoređuje sa čarobnjakom. “ (Totem i tabu)


Jelena Nikolić, psiholog