Saturday, March 24, 2018

Sigmund Frojd, prvi deo


BIOGRAFIJA

Sigmund Frojd, osnivač psihoanalize i najkontroverzniji naučnik 20. veka, rođen je 6. maja 1855. godine u katoličkom gradu Frajburgu u Moravskoj (Češka). Bio je najstarije dete od osmoro dece trgovca vunom Jakoba Frojda i njegove druge žene, dvadeset godina mlađe Amalije. Njegova porodica je bila jevrejskog porekla, ali je sam Frojd bio ateista. Godine 1859. porodica se preselila u Lajpcig, a zatim 1860. u Beč.
Frojd je intelektualno prerano sazreo i od njega se očekivalo da ispuni najveće porodične ambicije. Uživao je poseban status unutar porodice,  govorio je francuski, engleski, italijanski i španski jezik, proučavao dela poznatih pisaca i filozofa, a posebno dela Ničea, Hegela, Šekspira, Šopenhauera i Kanta. Godine 1873, sa 17 godina, upisao je studije medicine na Univerzitetu u Beču, a diplomu za lekara je dobio 1881. Veridba  sa Martom Bernajs 1882, navela je Frojda da potraži adekvatniji način da zarađuje za život pa je pristupio opštoj medicinskoj praksi i zaposlio se u bečkoj opštoj bolnici. Ubrzo dobija stipendiju za odlazak na usavršavanje kod najuglednijeg neurologa Žan - Martin Šarkoa u Parizu u bolnici za nervna oboljenja. Šarko je vršio istraživanja sa ciljem da odvoji traumatske i histerične paralize od organskih. Razlika je ustanovljenja zahvaljujući njegovoj sposobnosti da izazove neorgansku paralizu uz pomoć hipnoze. Gledajući te procese, Frojd se uverio u činjenicu da «postoji moćan mentalni proces koji ostaje skriven od čovekove svesti». Vrativši se u Beč aprila 1886. Frojd je otvorio privatnu praksu kao konsultant za nervne bolesti. Iste godine se oženio. Imao je šestoro dece od kojih je, poslednje, Ana Frojd bila cenjeni psihoanalitičar. Iako se bavio neuropatologijom, Frojd se više interesovao za neuroze i primjenu hipnoze u lečenju. Tako je upoznao Jozefa Brojera, veoma obrazovnog fiziologa koji je pored Šarkoa, najviše uticao na njega.
U Beču Frojd je ostao do juna 1938. kada je posle Hitlerove invazije na Austriju, prešao u London. Prilikom te invazije kao osoba jevrejskog porekla pretila mu je ista sudbina kao i ostalim jevrejima tokom Drugog Svetskog rata, ali zbog njegove popularnosti u svetu, dobio je dozvolu da pređe u Englesku gde je umro 23.septembra 1939.godine. Umire u Londonu u svojoj 83. godini.

ISTORIJAT PSIHOANALIZE

Tokom 1895. godine, Frojd odustaje od hipnoze u korist metode slobodnih asocijacija i objavljuje, u saradnji sa Brojerom, Studije o histeriji. U ovom delu se nalaze osnovni principi psihoanalize: pojmovi nesvesnog, supstitucije, negacije, odbacivanja. Tokom 1896. raskida svoju saradnju sa Brojerom. Godinu dana kasnije otkriva Edipov kompleks. 1901. godine objavljuje San i njegovo tumačenje i piše Fragment jedne analize histerije, u kome analizira traumatsku funkciju seksualnosti u histeriji, kao i ulogu homoseksualnosti
Od 1902. godine u Frojdovom stanu, sredom se sastaju pripadnici jedne grupe lekara da bi proučavali psihoanalizu. Ubrzo će se toj grupi pridružiti A. Adler, S. Blojer, a zatim i njegov asistent K. G. Jung, koji će ubrzo pokazati živo interesovanje za frojdovska otkrića.Tada je psihoanaliza već postala teorija funkcionisanja društvenog sklopa. Bečko Psihoanalitičko društvo osnovano je 1908; ali, udruženje analitičara se već formiralo oko Frojda.
U Nirnbergu se 1910. održava drugi Kongres psihoanalize, koji osniva Međunarodnu psihoanalitičku asocijaciju. Mesto predsednika je povereno Jungu. Međutim, širenjem institucije analize, dolazi i do prekida podela između Frojda i njegovih bliskih učenika, naročito Junga. Razmimoilaženje je nastalo u vezi shvatanja značaja seksualnosti kao jedinog uzročnika u psihoanalizi; a što se tiče drugih, različitost pogleda je nastala u vezi sa praktičnim pitanjima, vezanim za teoriju regresije i traumatizma.
Od 1912. Frojd se bavi pitanjem oca, na koje će se vratiti 1939. u delu Mojsije i monoteizam. Pojmove nagona života (Eros) i nagona smrti (Tanatos), principa realnosti i principa zadovoljstva, uvodi 1920. godine, pa predlaže novi model ličnosti u kome se pojavljuje Id, Ego i Superego. Teorija Ega biće jedna od osnovnih tema Kolektivne psihologije  i analize Ega (1921). Frojd se u to vreme, takođe, okreće velikim problemima civilizacije, poput religije.


 TEORIJA LIČNOSTI


Frojdova teorija ličnosti predstavlja jednu od najobuhvatnijih teorija. Jedna od čuvenih Frojdovih metafora kojom se služio da bi opisao psihički život jeste metafora o santi leda čiji manji deo, koji izranja iznad površine vode, predstavlja oblast svesti, dok mnogo veća masa ispod površine vode, predstavlja oblast nesvesnog. On je smatrao da se u delu nesvesnog nalaze nagoni, strasti, potisnute ideje i osjećanja koji imaju kontrolu nad svesnim mislima i postupcima pojedinca. S obzirom daje u psihologiji na prelomu XIX i XX veka dominirala ideja da je čovekovo ponašanje uzrokovano svesnim faktorima, zamisao o nesvesnim korenima duševnog života bila je veoma revolucionarna.
Prikaz Frojdove teorije može se dati kroz tri osnovne perspektive. Frojdovo učenje prvo obuhvata topiku ili topološku tačku gledišta, što je s vremenom preraslo u učenje o sklopu ličnosti. Druga perspektiva poznata je pod nazivom dinamička i treće stanovište se naziva ekonomskim.

SKLOP LIČNOSTI


U svojim radovima o psihologiji ličnosti Frojd je pre svega želeo da opiše prostor (topos) koji je odgovoran za čovekovo psihičko funkcionisanje. Njegova osnova ideja je da svest ne upravlja svim duševnim zbivanjima, već neke od njih kontroliše nesvesno. Prvobitno je dakle, Frojd predložio topološki model, koji se zasnivao na podeli mentalnog aparata na tri sistema: nesvesno, predsvesno i svesno. 

Vrlo brzo je uočio daje topološki model manjkav u ocrtavanju ljudske ličnosti, i počeo da gradi šire gledište koje je manje opisivalo prostor, a više učesnike duševnog života koji na različite načine nastanjuju prostor duše i stupaju u složene odnose. Reč je o Frojdovom strukturalnom modelu i instancama ličnosti - Id, Ego i Superego.
Id (Ono) je deo ličnosti određen nasleđem i stoga predstavlja primitivnu osnovu nečije ličnosti. Id-om rukovode nagoni (seksualnost, glad, žeđ, potreba za spavanje) koji teže neposrednom zadovoljenju. Stoga Frojd kaže da za Id važi princip zadovoljstva. Kategorija vremena ne postoji za Id, stoga je neposrednost nagona i principa zadovoljstva još izrazitija. Za Id ne važi logika na koju smo navikli. Nesvesni psihički procesi koji deluju u okviru Id-a su tzv. primarni procesi i oni leže u osnovi rada sna.
Ego (Ja) predstavlja deo ličnosti koji se razvija kroz kontakt sa realnošću. Stoga se on, pre svega, zasniva na sposobnosti opažanja, a vremenom i ostalih psihičkih procesa (pamćenja, učenja, mišljenja) koje Frojd naziva sekundarni procesi. Aktivnim odnosom prema okolini Ego upoznaje svet i sebe, pravi razliku između sebe i drugih (Ja i ne-Ja), i postepeno se formira u ličnost sa identitetom. Upoznavanje realnosti znači i prihvatanje kategorije vremena tako da Ego uči da odlaže zadovoljenje nagonskih potreba. Frojd to naziva principom realnosti. Za Ego je izuzetno važno da bude stabilan jer se nalazi na „vetrometini“ između zahteva koje pred njega postavljaju nagoni, i ograničenja koja postavlja sredina, posebno socijalna kroz norme ponašanja.
Superego (Nad-Ja) predstavlja deo ličnosti koji se razvija pod uticajem socijalne sredine. Moralne i ostale norme koje društvo propisuje prvenstveno se prenose kroz roditeljsko vaspitanje. Identifikacijom dete usvaja socijalne norme i one postaju sastavni deo njegove ličnosti izražen kroz Superego. Sa razvojem Superega se smanjuje potreba za spoljašnjom kontrolom nad nečijim ponašanjem, jer je uspostavljena unutrašnja kontrola koja funkcioniše kroz osećanje krivice.

DINAMIKA LIČNOSTI
Frojd je smatrao da su nagoni osnovni pokretači ličnosti. Sam pojam označava da nas nešto nagoni, tera da nešto uradimo. Pojam nagon pripada unutrašnjoj ili psihičkoj realnosti i ne treba ga brkati sa pojmom instinkt koji pripada spoljašnjoj realnosti, odnosno fiziološkim procesima u organizmu. Nagoni pripadaju nesvesnoj psihičkoj realnosti, a predstavljeni su u svesti kao psihičke želje. Princip zadovoljstva svoj izraz nalazi u težnji za ispunjenjem želje.
Frojd je u početku razlikovao dve osnovne vrste nagona: nagone za samoodržanjem (glad, žeđ, spavanje) i nagone za razmnožavanjem vrste (seksualni nagon). Poseban značaj u razvoju psihe imaju seksualni nagoni koji se postepeno razvijaju tokom detinjstva. Energiju seksualnog nagona Frojd je nazvao libido. Frojd je razlikovao dve vrste libida. Objekt-libido označava energiju usmerenu prema objektu koji donosi zadovoljenje nagona, a narcistički libido označava energiju usmerenu na Ego kao neku vrstu ljubavi prema samom sebi. Kasnije je Frojd sve nabrojane nagone svrstao kao Eros i njemu suprotstavio destruktivni nagon tj. nagon smrti Tanatos ili razarački nagon. Eros predstavlja nagonsku potrebu za spajanjem, povezivanjem, dok destrukcija predstavlja nagonsku potrebu za razdvajanjem, razvezivanjem.
Sledeći važan pokretač ličnosti su konflikti (sukobi). Oni se javljaju zbog suprotstavljenosti između principa zadovoljstva i principa realnosti. U okviru topografskog modela konflikt je prikazan kako se odvija između želje (kao predstavnika nagona) i psihičke odbrane (psihičke sile koja se suprotstavlja ispunjenju želje zbog npr. moralne zabrane). U strukturalnom modelu on je izražen kao konflikt između instanci ličnosti (kao npr. između Ida i Ega, ili između Ega i Superega).


Jelena Nikolić, psiholog

No comments:

Post a Comment