Friday, February 15, 2019

Anoreksija - iskrivljena slika tela u ogledalu



„Nijedan čovek nije slobodan dok je rob svog tela“.

Seneka

Šta je anoreksija?

Anoreksija predstavlja poremećaj hranjenja sa izmenjenom percepcijom vlastitog tela. Može se javiti u svim životnim dobima mada je frekvenca javljanja kod mlađih osoba u periodu adolescencije i puberteta veća. Što se tiče pola, sklonije su joj devojčice mada se javlja i kod dečaka. Odlikuje se smanjenim uzimanjem ili odbijanjem nekih ili svih vrsta hrane. U srži anorksije je preplavljujući strah od viška kilograma. Početak se vezuje uglavnom za želju da se omršavi jer devojčice mogu biti mišljenja da su debele i namerno se izgladnjuju kako bi postigle savršenu figuru tela. U pojedinim slučajevima ekstremna težnja za vitkom linjom može da odvede čak i u smrt. Ima i devojaka koje drže dijetu iz estetskih razloga a da nisu anoreksične pa se može postaviti pitanje koji je to odlučujući činilac koji determiniše nastanak ovog poremećaja. Uzroci su uglavnom psihogenog porekla, stresni događaj, emocionalne povrede, povećana ranjivost, intrapsihički sukobi.





  Lice anoreksije

Anoreksija počinje uglavnom postepeno. Mlade osobe krenu prvo sa izbiranjem hrane, zatim smanjuju količinu hrane koju konzumiraju, počinju da se žale na niz digestivnih smetnji. Osećaju nadimanje i bolove u stomaku, imaju osećaj nadutosti, tromosti i otežanog kretanja „zbog viška kilograma i debljine“. Poriču osećaj gladi, ističu kako nemaju apetit, to im navodno ne smeta i osećaju se dobro iako gladuju. Često negiraju da odbijaju ili da ne uzimaju hranu. Dešava se da pred roditeljima redovno jedu obroke i prikrivaju smetnje apetita, da bi kasnije kad su sami izazvali namerno povraćanje. Neki su skloni i da ispljunu hranu za stolom i to prikriju ili bace kad roditelji ne gledaju. Želja za hranom može postojati ali se osoba suzdržava od njenog uzimanja postepeno smanjujući na taj način apetit. Sa sve manjim uzimanjem hrane i gubljenjem kilograma, počinju da se javljaju i promene u osećajnoj sferi poput ravnodušnosti, nezadovoljstva, povišene osetljivosti i pojačanoj sklonosti plakanju. Depresija i anksioznost su česti pratioci anoreksije. Aktivnosti u socijalnom domenu se takođe redukuju. Kvalitet odnosa sa roditeljima trpi negativne promene. Prema majci se javlja povišena agresivnost i neprijateljstvo. Mlada osoba kreće da sporovodi i neke fizičke aktivnosti, dodatne vežbe koje će doprineti sagorevanju kilaže i suvišnih kalorija. Doživljaj tela je izmenjen i ne odgovara realnom stanju stvari. Samopoštovanje i samopouzdanje je nisko. Dok gube kilograme osećaju se dobro a loše dok jedu i piju. Ne obaziru se mnogo na komentare bližnjih jer sebe ne vide i ne doživljavaju, što se telesne slike tiče, na isti način kao što ih vidi okolina. Uništavaju svoje telo zbog nekog nazovi mira u sopstvenoj glavi koji retko kad postižu. Vaga za merenje telesne težine im postaje nerazdvojni drug, brojevi na njoj postaju arbitri koji pokazuju koliko im još nedostaje do postizanja perfektnog imaginarnog cilja.



Teže i dugotrajnije anoreksije prate i određeni telesni simptomi. Dolazi do telesnog slabljenja, koje ponekad zna da ide do krajnje izmršavelosti (kaheksije). Koža je suva, ispucala, perutava, bleda i staračka. Sluzokoža jezika je obložena, usta su suva, dlake po telu kao i kosa postaju krhke, tanke i lomljive. Javlja se zatvor i izostanak ciklusa kao i poremećaj u radu srca. Celokupno fizičko i psihičko zdravlje biva narušeno.


Uzroci i psihodinamika nastanka

Društveni i kulturni milje u kome živimo, niz socijalnih činilaca i današnji mediji znatno doprinose povećanju učestalosti ovog poremećaja hranjenja. Neko ko se po izgledu ne uklapa u standarde telesnog savršenstva, a na nivou ličnosti ga to muči, često kroz razvoj anoreksije pokušava dostići nerealne, društveno postavljenje kriterijume lepote. Društveni faktori su ipak samo manji deo problema koji je inače u svojoj osnovi prilično složen. Svaka osoba je priča za sebe i uvek treba tragati za dubljim uzrocima nastanka poremećaja. Pored kulturalnih treba razmotriti i organske, psihosomatkse i psihogene činioce koji mogu da determinišu nastanak.

Psihoanalitički usmereni istraživači prvenstveno razmatraju poreklo i razvoj ovog poremećaja kroz sklop i funkcije ličnosti anoreksičnih osoba, karakteristike mehanizama odbrane kao i rane unutrašnje i spoljašnje sukobe i objektne odnose.




Jedan od značajnih uzroka anoreksije leži u izmenjenom odnosu prema sopstvenom telu. Telo i pojedini njegovi delovi, na primer stomak, u izmenjenoj percepciji vide se kao masivni, teški, naduti a telesne draži kao uznemiravajuće. Takvo „groteskno“ telo je neprivlačno, odvratno i neprihvatljivo za mladu osobu jer da bi ga prihvatila ono mora biti idealnih srazmera, vitko, mršavo i lako. Mršavo, tanano i prozračno telo postaje simbol lepote, privlačnosti, svemoći, ideal kome treba stremiti. Da bi telo postalo besprekorno mora se očistiti, lišiti svih unutrašnjih sadržaja koji su loši, preteći i ugrožavajući. Takav doživljaj podsticaj je za uzimanje laksativnih sredstava koji prazne telo. Česta su i namerno izazvana povraćanja u cilju oslobađanja od štetnih sastojaka. Javlja se snažna želja za uništavanjem i razaranjem vlastitig tela. Poricanje osećaja gladi i potrebe za hranom kao i za unošenjem objekata u sebe, bude osećanje pobede i povećanog samovrednovanja. U prilog poremećenog opažanja telesnih draži govori i činjenica da anoreskične osobe poriču osećaj gladi, umora i iscrpljenosti. Ukoliko neko pokuša da ih natera da jedu, najčešće članovi porodice, dolazi do ugrožavanja idealizovane telesne slike što može biti praćeno povećanjem anksioznosti, gubitkom identiteta i razvojem simptoma deresivnosti. Odnos prema telu i hrani je ambivalentan, što se može videti iz smenjivanja faze gladovanja i faze povećanog unosa hrane koja ide čak do halapljivosti i proždrljivosti. Ulazi se u začarani krug gladovanja i prejedanja. Dvojnost prema telu ispoljava se i na simboličkom nivou i ambivalentnim odnosom prema objektima, kroz protivurečna osećanja i misli. Mišljenje, snovi i interesovanja ispunjeni su telesnim zapažanjima i doživljajima fokusiranim na telo. Kalorije, pravila ishrane, pripremanje obroka, fizički izgled, kilogrami u ogledalu i na vagi, povraćanje i oslobađanje od štetnih sadržaja, postaju glavne misaone preokupacije. Oživljavaju se rani sukobi iz oralne faze, prvenstveno iz odnosa sa majkom koja je zadovoljavala i osujećivala ove potrebe (zabranjivala i prisiljavala, pravila izbor hrane, imala kruta pravila oko ishrane bebe). Javlja se mentalna praznina kao posledica mehanizama izbacivanja objekata. D. Brusset (1985) smatra da ova delatnost mišljenja, više ili manje prisilna, sprečava javljanje erotskih želja i da otklanja strepnju od gubitka objekta i od samoće.




Anoreksična mlada osoba ima nedovoljno ustrojeno i integrisano Ja i tako slabašno Ja se od unutrašnjih sukoba brani mehanizmima kao što su cepanje, izdvajanje, regresija i projekcija. Za razliku od Ja koje je krhko i lomljivo, Ja-ideal je grandiozno, preuveličano, sa dominantnim osećajem veličine i moći. Odatle i ide težnja da se nadziru vlastite telesne potrebe i drugi objekti. Izražena težnja ka samodovoljnosti i samodopadljivosti kao i shvatanja o sebi koja podležu iskrivljenju, neprekidno podstiču potrebu za proveravanjem sebe i od strane drugih. Usled toga javljaju se sukobi sa drugima i dolazi do prekidanja mnogih odnosa sa njima. Preterana pokretljivost kroz niz fizičkih aktivnosti i vežbanja, obuzdavanje želje za hranom kao i kočenje erotskih želja, intelektualna uspešnost i nadzor nad objektima, povećavaju osećaj moći.

Socijalni odnosi postaju slabi i skloni prekidanju, dvojni su i nazaduju na edipnu ili preedipnu fazu. Naglašena je težnja za uspostavljanjem stapajućih i nerazdvojnih veza sa majkom, zavisnost je povišena a zbog upadljive dvojnosti, devojka se plaši unošenja hrane koju majka daje kao i drugih simboličkih unošenja. 

Neki autori smatraju, da veća učestalost anoreksije među osobama ženskog pola, može ukazivati da je poremećaj povezan sa strahom od trudnoće i potisnutim željama za trudnoćom, teškoćama identifikovanja sa majkom i odbacivanjem elemenata ženstvenosti. Karakteristike ženskog tela i ženstvenosti nisu u skladu sa ideal-ja anoreksičnih devojaka. Odatle ide neprihvatanje ženske uloge i ženskog tela i žaljenje nekih od njih što nisu muškarci ili barem bespolne. Ima i slučajeva gde su devojke mišljenja da je telo nosioc greha i strasti, pa ga treba kažnjavati glađu. Sve što je telesno doživljava se kao mrsko, nisko i nedostojno prihvatanja.

Majke koje ne prihvataju materinstvo, koje su i same anoreksične ili detinjaste i nezrele, koje ograničavaju dete u sticanju nezavisnosti, mogu uticati takvim stavovima i ponašanjem na razvoj anoreksije kod svoje dece (Michaux 1953). Izmenjeni odnosi uslov su nazadovanja i oralnih učvršćenja, premeštanja, sažimanja i jakih projekcija agresivnih težnji na hranu. Odbijajući hranu, pojedinac nesvesno odbija odnos sa ugrožavajućim roditeljima, najčešće sa majkom (Brusset 1985).



Ne uzimati hranu može biti povezano i sa depresijom odnosno moglo bi značiti i ne hteti živeti, ne hteti postojati na ovom svetu. Kod nekih anoreksičnih osoba mogu se javiti i težnje ka asketizmu, telesnom isposništvu, lišavanju svih telesnih i osećajnih zadovoljstava.

Očigledno je da postoje mnogi različiti dinamizmi koji upravljaju nastankom ovog poremećaja u zavisnosti od ličnosti pojedinaca. Teško je naći zajednička objašnjenja i zajedničke nesvesne i svesne sadržaje anoreksičnih osoba. Ono što je zajedničko kod svih je sniženje kapaciteta vitalnosti i životnosti i nagonskih težnji kao i neprijateljski odnos prema sebi i svetu.

Jelena Nikolić, psiholog

Literatura: Psihopatologija detinjstva i mladosti, Nevenka Tadić, (2003).

No comments:

Post a Comment