Saturday, February 9, 2019

Obrasci vezivanja dece i roditelja

Dete je od rođenja izloženo socijalnom kontekstu okruženja, koji može biti stimulativan, ali koji može imati i negativan uticaj na njegov rast i razvoj. Interakcije sa roditeljima i drugim ljudima pomažu da dete razvije socijalne, ali i emocionalne veštine. Kada u detinjstvu dete nije osetilo ljubav, pažnju roditelja i kada nisu ispunjene njegove emocionalne potrebe, ličnost se razvija na poseban način. Stoga porodica predstavlja osnovu razvoja deteta, a roditelji modele ponašanja.
Sigurna privrženost

 Detinjstvo svakog deteta je drugačije, jer su roditelji i deca različiti ( počevši od osobina ličnosti, okruženja u kojem žive, poslova kojima se bave) ali postoje obrasci ponašanja koji su zajednički i koji proizilaze iz roditeljskog odnosa. Masovne studije o uticaju roditeljstva i praksa pokazale su da roditelji svojim pristupom oblikuju strukturu detetove ličnosti, i na taj način pripremaju dete za spoljašnji svet van porodice. Koliko su roditelji ispunjeni i zadovoljni, toliko će sebe dati u odnosu sa svojim detetom. 
Sigurni i stabilni roditelji odgajaju privrženu decu, decu koja osećaju da ih oni podržavaju (vode otvorenu komunikaciju, dobijaju i upućuju pohvale, prihvataju kritike na racionalan način, ne ispoljavaju bes).  Deca koja su odrasla okružena toplinom i ljubavlju naučila su da odnosi sa drugima treba da budu podržavajući, znaju da njihovo okruženje treba istražiti, pronaći sebe ali da su pored toga okruženi ljudima koji brinu o njima. Takva deca imaju sigurnu bazu, teže ka prosocijalnom razvoju i odupiru se rizicima današnjice - sigurna privrženost.

Nesigurna privrženost

Sa druge strane, dete koje su odgajili nesigurni, nepouzdani roditelji, oni koji imaju predrasude prema drugima, prenose taj obrazac na svoje dete i čine ga nepoverljivim, nepouzdanim i nesigurnim u odnosima sa drugima. Tako razlikujemo nesigurnu izbegavajuću, ambivalentnu i dezorganizovanu privrženost. Prisustvom ovih obrazaca dete neće znati kako da se postavi u predstojećim relacijama, jer će mu svaka izgledati zastrašujuće. Ovakav model roditeljstva dete usmerava samo na sebe, bez mogućnosti vezivanja za druge. Odrastanjem dete ima potrebu da uspostavi odnos sa nekim, ali se plaši odbacivanja. Nesiguran obrazac vezivanja odražava se kasnije na izbor prijatelja, partnera i celokupne životne relacije.
Kroz sigurne ili nesigurne obrasce vezivanja, interakcije sa roditeljima dete uči o svojim osećanjima, da sagledava sebe i druge. Način na koji roditelji razgovaraju, njihove reči, gestovi, utiču na to kako će dete prebroditi određenu neprijatnost i izboriti se sa njome. Prvobitne reakcije u detinjstvu uče se i prenose na odraslo doba kada osoba ispoljava emocije, kako pozitivne tako i negativne i reguliše svoje strahove. Za razliku od sigurnog obrasca, koji pomaže detetu da kanališe emocije, nesiguran obrazac vezivanja čini dete emotivno neuravnoteženim pri čemu ono postaje previše emotivno ili gradi oko sebe barijere.
Budimo graditelji dečije sigurnosti i samopouzdanja. Roditeljstvo predstavlja ozbiljan zadatak, zato budimo na visini zadatka i ne dozvolimo da nas lični strahovi i nezadovoljstva sputavaju u obavljanju jedne od najvažnijih životnih uloga.
U  narednom tekstu biće reči o tipovima i posledicama nesigurne privrženosti dece prema roditeljima.

SanjaTrajkov
Spec.Pedagog, Defektolog
Literatura:
Obrasci afektivne vezanosti i kvalitet braka; Milica Zajić, Slavica Živković
                                                                                                              

No comments:

Post a Comment