Monday, February 25, 2019

Bajka nastaje tek posle demistifikacije


Šta je siguran garant kvalitetnog odnosa? Šta određuje kvalitet odnosa između dva čoveka, između partnera, roditelja i dece, prijatelja, poslovnih saradnika? Kad kažem kvalitet tu mislim na postojanost, homogenost, tolerantnost, bliskost (emocionalnu, kognitivnu, anticipacionu). Danas, u doba korenitih i naglih promena životnih ciljeva, ali i stilova življenja posebno dolaze do izražaja i potrebe za razumevanjem zašto smo s nekim, zašto nam je neko bitan, kao i smisao ulaganja u raznoliki spektar na talonu životnih ponuda. 



Svakom našem izboru partnera, prijatelja, ali i dobrih i loših životnih pozicija, predstoji PROJEKCIJA istih, koja se oslanja na nivo psihodinamske zrelosti u kojoj se aktuelno nalazimo (faktički na stepen udaljavanja od prvih ideala i nivoa separacije i maturiranja) i mogućnosti i resursa da istu izrazimo uprkos emotivnih, socijalnih, egzistencijalnih teškoća, ali i olakšavajućih okolnosti, na koje svakako značajno utičemo i koje determinišemo. Istovremeno sadržaj naših projekcija je značajno determinisan i stilom života koji vodimo, estetikom koja se nadgrađuje od one bazične do one zrele, potpunije, kao i kinetičkim principom, koji predstavlja našu intenciju ka oslobađanju straha od novog, od nepoznatog, od dugačijeg, višeg.

Međutim ono što suštinski na najneposrednijem nivou definiše kvalitet odnosa dva bića ipak jeste KAPACITATIVNOST ODRŽAVANJA ODNOSA I POSLE DEMISTIFIKACIJE. Naime u prirodi čoveka je da u inicijalnoj fazi nosi sa sobom u svakom emocionalnom, sentimentalnom, erotskom ili estetskom ushićenju i potrebu za IDEALIZACIJOM OBJEKTA. Kao što je ličnost dinamična kategorija i menja se tokom svog razvoja, tako i odnos (ma koje vrste bliskosti) ima svoju fazičnost i svoj kontinium. Svaka vrsta idealizacije traži kao svoj konačni ishod demistifikaciju. To je naročito prisutno u neurotičnim vezivanjima za partnera, prijatelja, profesionalni i životni ego-ideal, gde je polarizacija ekstremnih očekivanja i najizrazitija. Od onih najpozitivnijih do krajnje negativnih. Kao
Frojdova priča o ambivalenci između savršene majke i majke koja proždire svoje dete (mitološki Lilit) ili kroz priču o oceubistvu.



Primarni motiv za problem rušenja, nekog koga smo prethodno idealizovali, voleli, divili mu se, nastaje u nemogućnosti da tokom psihološkog razvoja integrišemo dobre i loše aspekte roditelja, te da smo ih svesno abolirali i zaštitili od naše ljutnje, gde serijom manevara biramo druge ličnosti i situacije, u koje ulažemo emocionalno sebe do momenta kada prvobitno idealizovani objekt postaje meta naših najinkriminisanijih osećanja, a mi dobijemo alibi za vlastitu poziciju žrtve, nevoljene ili zapostavljene osobe, gubitnika. 

Znači neće nas ka zrelom, amplifikovanom odnosu sa drugom osobom voditi naše inicijalno ushićenje njome, niti idealizovani matriks u kome smo je doveli do pijedestala savršenosti, već ono što ostaje posle suočenja sa realnošću, tj.onim najinkriminisanijim, najtananijim delovima te ličnosti.

Mogućnost da vidimo dovoljan nivo dobrih mogućnosti i kvalitetnih sadržaja posle demistifikacije u osobi koju smo ranije glorifikovali (često i kroz *katatimiju - idealizovanje nečega ili nekog pod uplivom jednog afekta) nam daje za pravo da su naša ulaganja deo kvalitetne i zrele projekcije. Samim tim to postaje garancija dobre perspektive i nadgradnje odnosa, koji ima svoj tok, svoju dinamiku, intenzitet i kome svaka vrsta krešenda i dekrešenda životnih i interpersonalnih okolnosti, samo dodaju nove mogućnosti. Jedino tako ćemo i razumeti zašto smo s nekim, šta određuje našu naklonost nekome i sve mogućnosti daljeg ulaganja, bilo u partnerski odnos, u prijateljstvo, poslovne obrasce…Istovremeno ćemo razumeti i konekciju izvorišta naših izbora sa bazičnim odnosima (onim instaliranim u ranom detinjstvu).

Ponekad su bajke još bajkovitije posle kvalitetnih demistifikacija. Jer život nije samo pravolinijski manevar lišen lateralizacija, već i spektar kreativnih, lucidnih i zašto ne, bajkovitih aplikacija egzistencijalne stvarnosti.

Dr Ivajlo Ilijev, psihijatar, psihoterapeut

No comments:

Post a Comment