Život i rad psihoanalitičarke Klare Tompson

Klara Tompson bila je američki psihijatar i psihoanalitičar. U svojoj naučnoj karijeri najviše se bavila psihologijom žene.

Rođena je 3. oktobra 1893. godine u Providensu (eng. Providence), glavnom gradu savezne države  Roud Ajland (eng. Rhode Island) u Severnoj Americi. Potiče iz religiozne porodice, srednje klase. Njeni roditelji bili su baptisti, pri čemu je njena majka bila posebno stroga u svojim verskim pogledima. Njen otac, bio je uspešan poslovan i samouki čovek koji je uspeo da postane direktor veleprodajne kompanije za lekove, najpre radeći kao krojač i trgovac. Bila je više vezana za oca dok je njen devet godina mlađi brat bio bliži majci.

U detinjstvu je bila povučena, najveći deo slobodnog vremena provodila je baveći se sportom i raznim aktivnostima na otvorenom pa su je zbog toga često nazivali ,,muškaračom”. Kao odlična učenica, odlučila je još u gimnaziji da postane medicinski misionar. Vođena tim ciljem upisala se 1912. godine na ženski koledž na univerzitetu Brown. Klara je ovde pronašla novu intelektualnu stimulaciju koja je dovela u pitanje njene dotadašnje religijske stavove pa je zbog toga odustala od planova za misionarksu karijeru. Umesto toga odlučila je da postane lekar i prestala je da posećuje crkvu. Takva odluka je pogodila njenu majku što je za posledicu imalo njihovo međusobno  udaljavanje.

Nakon završtetka koledža 1916. godine, upisala se na medicinski fakultet Univerziteta Džons Hopkins (eng. Johns Hopkins University). Na drugoj godini studija, njeno prijateljstvo sa koleginicom Lucijom Doli, psihoterapeutkinjom koja je Klaru upoznala sa konceptima psihoanalize, imalo je presudan uticaj na njen profesionalni razvoj. Zbog Klarinog velikog interesovanja za psihonalizu, Doli ju je pozvala da preko leta radi u psihijatrijskoj bolnici (St. Elizabeths Hospital) u Vašingtonu. Tamo je upoznala psihijatra Viliama Alanson Vajta koji je Klari dao podsticaj da specijalizira psihijatriju i krene da se bavi psihoanalizom. Nakon specijalizacije psihijatrije, Klara je otvorila svoju privatnu praksu i postala saradnik Haria Salivana. Salivan se interesovao za rad  Šandora Ferencija, evropskog psihoanalitičara koji se specijalizovao za pacijente koji su pretrpeli tešku traumu, želeo je da mu on bude analitičar ali nije imao dovoljno novca da ode u Budimpeštu gde se Ferenci nalazio. Umesto toga, predložio je Klari da ode u Budimpeštu i nauči Ferencijeve tehnike te da ih kasnije donese i razvije u Americi. Tomposnova je prihvatila njegove savete, otišla je u Budimepeštu 1928. godine i krenula na seanse kod Ferencija. Zatim se 1934. godine vraća se u Ameriku ali ovoga puta u Njujork, ostavivši iza sebe Džons Hopkins u Baltimoru. Pridružuje se Njujorškom Psihoanalitičkom Institutu, gde počinje da predaje psihoanalizu. Radeći u ovom institutu
upoznala je Karen Hornaj. Zajedno sa njom, Tompsonova se posebno zainteresovala za psihologiju žene, a većinu svojih istraživanja tokom narednih 20 godina posvetila je pitanjima razvoja žense seksualnosti.

Karen Hornaj i Klara Tompson blisko su sarađivale tokom 30-tih godina razvijajući feminističku psihoanalitičku teoriju. Uticaj Karen Hornaj najbolje se može videti u najpoznatijem Klarinom članku ,,Žene i zavisnost od penisa” (Women and Penis Envy) objavljenom 1943. godine. U ovom kontraverznom radu, Klara je kritikovala Frojdovo shvatanje da kod žena postoji fiziološka osnova za zavisnost od penisa, umesto toga, ukazala je na socijalnu i kulturnu diskriminaciju žena. Smatrala je da se Frojd nikada nije oslobodio viktorijanskog stava svoga doba prema ženama. Dve glavne  njegove ideje, kastracioni kompleks i zavist prema penisu, počivaju na postulatu o biološkoj inferiornosti žena. Frojd je, istina, shvatio da je osećanje inferiornosti koje je žena osećala vezano za ograničenja koja je tadašnja kultura nametala, ali on nikada nije postavio pitanje porekla ovakvog stava jedne kulture. Svaki kulturni stav bio mu je naprosto determinisan biološkom situacijom. U radu „Kroz psihologiju žena“ (Towards a Psychology of Women, 1953) ukazuje na mnoga glavna pitanja sa kojima se žene suočavaju, usredsređujući se uglavnom na porođaj, menopauzu i žensku ulogu u seksu. Ona takođe ističe sukob između društvene uloge žene kao nesebične domaćice i težnje za uspehom, kada žene postaju obrazovanije i počnu da zauzimaju svoje mesto u profesionalnom svetu.

Pisala je knjige i radove o nastanku i razvoju psihoanailze. Njeno glavno delo ,,Psihoanaliza: Evolucija i razvoj” (1950) predstavlja pokušaj da se prati razvoj psihoanalize usred sve većeg broja škola i njihovog međusobnog neslaganja. Takođe bavi se i istraživanjem kulturne antropologije kao dodatnom doprinosu razvoja psihoanalize. Knjiga je nastala na zahtev njenih učenika jer su bili zbunjeni različitim pristupima različitih psihoanalitičkih škola. 

Klara je razvoj psihoanalize podelila na četiri perioda: 

1) 1885-1900: U ovom periodu Frojd razvija osnovne ideje psihoanalize koje ostaju u centru nekih škola sve do današnjih dana.
2) 1900-1910/1920: Ukazuje se na biološki značaj seksulanog razvoja deteta.
3) 1910-1925: Fokus se proširio na čitavu ličnost.
4) 1925- do danas: Pogled psihoanalize proširio se od uticaja samo unutrašnjih sila do uticaja kulture i drugih ljudi.Takvo shvatanje je prihvatila i sama Tompsonova, da uticaj kulture i međuljudskih odnosa nikada se ne može odbaciti u psihoanalizi.

Zajedno sa drugim istaknutim psihoanalitičarima poput Erih Froma, Hari Salivana i drugih, osnovala je 1943. godine Viliam Alanson Vajt Institut ( William Alanson White Institute) u kome je radila kao direktor sve do svoje smrti 1958. godine.

Milan Mićović, psiholog

Izvori:

Sicherman, B., & Green, C. H. (1980). Notable American women : The modern period : a
biographical dictionary.Cambridge, Mass.: BelkPress of Harvard University Press.
http://faculty.webster.edu/woolflm/thompson.html
http://www.feministvoices.com/clara-thompson/
https://www.encyclopedia.com/women/encyclopedias-almanacs-transcripts-and-maps/thompson-
clara-1893-1958