Wednesday, April 18, 2018

Erih From II deo


Erih From-Bekstvo od slobode

“ Bez mentalno zdravog društva nema ni zdravog pojedinca
 U svojoj najpoznatijoj knjizi, Bekstvo od slobode(en. Escape from Freedom), objavljenoj 1941. godine, From daje novo značenje reči “sloboda”. On se beskompromisno zalaže za uspostavljanje zdravog i humanog društva. Za Froma je društvo od odlučujuće važnosti. Sva dosadašnja društva, međutim, zasnivana su na mehanizmima bekstva od slobode, na gušenju i sputavanju ljudskih mogućnosti, Za istinski zdravo društvo se tek treba izboriti.
Ako  ekonomski, društveni i politički uslovi, od kojih zavisi čitav proces ljudske individuacije, ne daju osnovu za ostvarenje individualnosti, a ljudi istovremeno izgube one veze koje su im pružale bezbednost, taj raskorak čini od slobode nepodnošljiv teret. Ona se tada izjednačava sa sumnjom, sa življenjem kome nedostaju značenje i pravac. Javljaju se jake težnje da se iz takve slobode pobegne u potčinjenost ili u nekakvo vezivanje za čoveka i svet, koje obećava olakšanje neizvesnosti čak i po cenu toga da ona pojedinca lišava slobode.
From ističe da je u svim dosadašnjim društveno-ekonomskim formacijama čovek živeo sa osećanjem usamljenosti čija je posledica nesigurnost i strah. Tokom istorije, od robovlasničkog ka kapitalističkom sistemu, osećanje usamljenosti postajalo je sve izrazitije, da bi u savremenom kapitalizmu dostiglo svoj vrhunac. Osećanje nesigurnosti javlja se kao posledica distanciranja čoveka od prirode. U stvari, usamljenost se povećava uporedo sa ostvarivanjem veće slobode: što je čovek više slobodan, on je više opsednut i strahom od izolovanosti, jer, po Fromovom mišljenju, sloboda koju dobija čovek nije u skladu sa njegovom ljudskom prirodom. Na taj način čovek dolazi u dilemu za šta se opredeliti: više slobode ili više usamljenosti ili udružiti se s drugima i žrtvovati slobodu. Samo, svi dosadašnji društveni sistemi su nesavršeni, postavljaju neprirodne zahteve čoveku i on ne može da ispolji svoje ljudske atribute. Pored toga što je čovek deo prirode, jer ima biološku strukturu, istovremeno se izdvaja iz životinjskog sveta svojom svešću, maštom i svrsishodnom delatnošću, ali i tipičnim ljudskim motivima koje ne poseduju ostale životinjske vrste. Odvajajući se od životinjskog sveta, čovek se u velikoj meri odvojio i od prirode. U njemu se razvila potreba za uključivanjem u ljudsku zajednicu na bazi uzajamnog razumevanja i ispomaganja. From ovu potrebu naziva produktivna ljubav. From dalje navodi čovekovu potrebu da bude ravnopravan član društva, da učestvuje u društvenim aktivnostima kao jedinka koja nešto vredi. Najzad, u čoveku postoji stalna težnja da na ustaljen način opaža i tumači svet u kome živi, da ima svoju ideologiju, religiju ili tzv.potreba za Bogom.
I najzad, zašto čovek beži od slobode?  Jednostavno, zbog predrasuda. Te predrasude su nametnute od strane autoriteta strogih roditelja, velikih i moćnih lidera. Te predrasude čine čoveka nemoćnim i izdvojenim. Predrasude su činile žene manje važnim u društvu, robove manje vrednim, a decu i stare nemoćnima.


 Lidija Mitić, psiholog

No comments:

Post a Comment