Friday, April 27, 2018

OTO RANK



„Počevši od rođenja, život po sebi je samo sukcesija razdvajanja i na tom putu prolazi kroz nekoliko perioda odbijanja i razvoja individualne ličnosti i na kraju kulminira smrću - što predstavlja konačnu separaciju. Po rođenju, osoba doživljava prvi šok odvajanja, koji tokom celog života teži da prevaziđe.“ Oto Rank

Oto Rank, rođen Rozenfeld, bio je austrijski psihoanalitičar, učitelj i pisac. Rođen je u Leopoldštatu, predgrađu Beča 22. aprila 1884. godine u jevrejskoj porodici. Bio je treće i poslednje dete Simona Rozenfelda, zlatara poreklom iz Burgenlanda, i Karoline Flajšner, čija se porodica doselila iz Moravske. Uprkos dobrim ocenama u školi, bio je primoran da u 14. godini upiše tehničku školu da bi stekao znanje koje bi ga osposobilo za rad u fabričkoj radionici. „I tako sam“ piše on u svom neobjavljenom dnevniku adolescenata  „odrastao, prepušetn sam sebi, bez obrazovanja, bez prijatelja, bez knjiga.“ Budući da je vrlo rano oboleo od reumatizma zglobova, mladi Oto je patio, kako zbog ove teške bolesti, tako i zbog svog fizičkog izgleda i grubog odnosa sa ocem, okorelim alkoholičarem koji je često imao napade besa. Osim toga, s obzirom  na to, da je u detinjstvu bio žrtva seksualne zloupotrebe od strane odraslog čoveka iz njegovog okruženja, počeo je oko dvadesete godine da pokazuje znake neuroze. Imao je fobiju od mikrob i dodirivanja bilo kakvog predmeta bez rukavica.
Voleo je književnost i filozofiju. Omiljeni pisci bili su mu Fridrih Niče, Artur Šopenhauer i Henrik Ibzen. Godine 1903. Uzeo je pseudonim Rank, po liku iz Kuće lutaka. Novim identitetom je hteo da postane nezavisan i odvojen od oca, sa kojim se nije slagao. Kasnije je prešao u katolicizam kako bi ozakonio svoje novo prezime. S obzirom na to da je bio ateistički nastrojen i lišen svakog osećanja mržnje, ubrzo je prestao da poriče svoje korene i dan uoči svog prvog venčanja odlučio je da se ipak vrati judaizmu.Bio je jedan od najbližih kolega i saradnika Sigmunda Frojda 20 godina i jedan od najžnačajnijih predstavnika druge generacije psihoanalitičara (Karl Abraham, Šandor Ferenci, Vilhelm Rajh, Teodor Rajk...) Pisao je o psihoanalitičkim temama, bio urednik dva eminentna analitička časopisa i generalni direktor Frojdove izdavačke kuće, bavio se kreativnim pisanjem i psihoterapijom. Posle Junga i Adlera smatran je Frojdovim naslednikom ali se i on razišao sa svojim učiteljem 1926. godine , napustio Beč i preselio se u Pariz a odatle 1936. godine u Ameriku gde je i umro 1929.
Kada je imao 21 godinu, 1905. godine Rank je preko Adlera uspeo da dođe do Frojda i predstavio mu svoj kratak rukopis o umetnosti, kojim je impresionirao Frojda i uticao na njegovu odluku da ga postavi za sekretara bečkog psihoanalitičkog društva. Rank je tako postao prvi plaćeni član  psihoanalitičkog pokreta i Frojdova „desna ruka“ narednih 20 godina. Frojd je Ranka smatrao, sa kojim je intelektualno bio bliži nego sa svojim sinovima, da je najsjajniji od svih njegovih bečkih učenika. Ohrabren Frojdovom podrškom, Rank je završio gimnaziju a zatim pohađao Univerzitet u Beču da bi 1912. godine postao doktor filozofije. U 28. godini već je objavio četiri knjige iz književnosti, o mitovima i incestu. Na neki način bio je i prvi arhivar istorije frojdizma, jer je on tokom dugi niz nedelja prepisivao zapisnike sa sastanka Psihološkog društva.
Za vreme Prvog svetskog rata rado jee kao urednik jednog časopisa u Krakovu i tamo se upoznao sa Beatom Mincer, zvanom Tola, mladom Poljakinjom, studentkinjom psihologije sa kojom se i oženio 1918. godine.  Tola će i sama postati psihoanalitičarka i rodiće mu ćerku. Posle rata, Oto je postao sasvim drugi čovek, počeo je da se bavi psihoanalizom u Beču, Frojd mu je često upućivao pacijente. Kasnije se odvojio od Frojda, postao je nezavisan ali je nastavio sa lekarskom praksom. Sa ženom i ćerkom otišao je u Pariz i tu je upoznao Anais Nin, koja se kod njega podvrgla analizi. Ona je kod njega došla posle užasnog iskustva lečenja kod Renea Alandija, koje se završilo činom incesta, postala je ljubavnica svog oca, Hoakina Nina. U početku, Rank joj je, kroz svoja tumačenja, omogućio da iskaže nesvesnu krivicu koju je osećala prema tom incestu a zatim se smrtno zaljubio u nju i postao njen ljubavnik. Odlazi u Njujork i prolazi kroz strahovitu depresiju a onda je preklinje da mu se pridruži. Anais mu se pridružuje pokušavajući da i postane psihanalitičarka sa izopačenom željom da uništi Ranka i psihoanalizu. Njihova avantura se okončala kada je Rank, koji se rastao s Tolom, uvideo da Anais neće da napusti svoga muža. Ona se vratila u Pariz
Rank je preminuo nekoliko nedelja nakon Frojdove smrti od septikemije, 31. ktobra 1939. godine u Njujorku. Uticao je na stvaralaštvo mnogih psihologa kao što su: Rolo Mej, Karl Rodžers, Džesi Taft, Ernest Beker, Henri Miler, Irvin Jalom, Paul Gudmen. Smatra se velikim pionirom u oblasti egzistencijalističke psihoterapije, transpersonalne, geštalt i humanističke psihologije.


TUMAČENJE BAJKI

Oto Rank je istaknuti predstavnik onih koji izvore bajki traže u kolektivnoj psihi. Rankovi doprinosi psihoanalitičkom proučavanju bajki ogledaju se u tome što u njima otkriva „herojski obrazac“ a mitove i bajke naziva „snovima masa“. Proširio je raspravu o psihološkom poreklu bajki u svojim delima,“The Myth of the Birth of the Hero”, i Psychoanalitische Beiträge zur Mythenforschung” gde nagoveštava da bajke zapravo predstavljaju dečije fantazije koje su sadržane u projekcijama odraslih, posebno se osvrćući na junake bajki i mitova, smatrajući ove nosiocima Edipovog kompleksa. On, suprotno mišljenju većine onovremenih psihoanalitičara, naglašava da mitovi i bajke, nisu nastali iz snova (kao što su smatrali Laistner, von der Lejen i drugi) već su snovi i bajke paralelni procesi koji podležu istim psihološkim zakonitostima. Osnovna razlika između njih je u tome što se mitovi i bajke pričaju da bi bili shvaćeni a sekundarni proces je daleko prisutniji u bajkama no što je to slučaj sa snovima. U pokušaju da sistematski poredi mitove i bajke, Rank ističe da su „bajke daleko labavije unutrašnje organizacije no to je to slučaj sa mitovima te se mnogo lakše mogu svesti na sačinjavajuće elemente. Razlog ovome leži u činjenici da su bajke i simboli koji se u njima javljaju nastali kao odušak našim nesvesnim procesima u cilju izražavanja primarnih procesa psihe koji uz pomoćstrukture bajke poprimaju obličje sekundarnih procesa. Priroda bajki je moralistička, odnosno, one nas podučavaju vrednostima koje su suprotstavljenenašim željama“ Njihov nastanak Rank smešta u vremenski period nastanka prvobitnih porodičnih organizacija kada totemistička bratstva okupljena oko primarne horde gube značaj. Poruka bajke je, za razliku od mita (koji je patrijarhalan), društveno etička. Analizujući motiv ostavljanja deteta u divljini, kao čest motiv mitova i bajki, on navodi da je ovakav postupak u mitovima posledica rivalstva oca prema sinu, koji sina vidi kao suparnika a doživljava kao pretnju. Suprotno mitu, u bajkama ovakav je postupak (ostavljanje u divljini npr. Ivica i Marica) motivisan siromaštvom, nemogućnošću roditelja da izdržavaju svoju decu (čime bivaju iskupljeni od odgovornosti).Gubitak zadovoljstva i ispunjenja želja u svakodnevnom životu, po Ranku, dovodi do kompenzatornog prihvatanja 72 magičnih pripovesti poput bajki gde ove neostvarene potrebe bivaju projektovane na heroje i bogolika bića kojima je dopušteno da se ponašaju kako im se prohte.

TERAPIJA USMERENA NA KLIJENTE

Oto Rank je bio prvi psihoanalitičar koji je terapiju posmatrao kao iskustvo učenja i otkrivanja. Prema njegovom konceptu, odnos koji se formira sa pacijentima tokom terapije, dozvoljava im da nauče načine kroz koje mogu uključivati kreativno razmišljanje i na taj način shvate sadašnjost. Takođe uče da napuste samouništavajuća razmišljanja, osećanja i želje da ostanu u sadašnjosti. Neuroza je obrazac koji se odnosi na samouništenje i predstavlja razmišljanje na destruktivan način, za razliku od Frojdove pretpostavke vezane za seksualno povlačenje. Rankovi psihološki koncepti primenjeni su u akcionom učenju kako bi se inkorporisalolo grupno rešavanje problema, omogućio razvoj liderstva, pospešilo organizaciono učenje i izgradnja tima. Cilj akademskog učenja je žestoko ispitivanje kroz postavljanja zlih pitanja što će omogućiti pacijentu da napusti svoje negativne misli tako što će iskoreniti njihova negativna uverenja i pretpostavke. Ovakva pitanja pomažu članovima grupe da napuste svoju destruktivnu ideologiju i da vide i iskuse svet na pozitivniji način. Ovakav proces stvara nove perspektive koje omogućavaju pacijentima da ih iskoriste u otkrivanju jednog novog sveta koji do sada nisu doživeli. Cilj kratkog akcionog učenja je da pomogne pacijentu da lakše donosi odluke. Prvi je predložio vremensko ograničenje psihoterapijskog procesa, naglašavajući aktivniji, osećajniji i brižljiviji pristup, naročito sa upotrebom terapeuta kao zamenskog primarnog objekta u lečenju male dece.

TEORIJSKE POSTAVKE

Oto Rank je:
·         Tvrdio da emocionalni život svake osobe postoji samo u sadašnjosti - fenomen koji je nazvao „ovde i sada.’
·         Koristio  kratkoročnu terapiju sa klijentima u cilju postizanja egzaltiranog odnosa u terapiji.
·         Zagovarao psihoanalitičku obuku za homoseksualce.
·         Naglašavao ulogu ranog odnosa između majke i deteta u budućim životnim dešavanjima
·         Tumačio književnost i mitologiju. U svojoj knjizi „Mit o rođenju heroja“, ocenjuje kako mitovi, posebno o junačkim figurama, mogu poslužiti kao odredišta kulturnih normi i vrednosti.
·         Analizirao umetničko stvaralaštvo. Koristio je čovekov pristup kreativnosti kako bi analizirao njegovu ličnost, tvrdeći da prilagođeni tipovi nauče da žele ono na šta su bili prisiljeni. Neurotični tipovi imaju snažnu voljuuzrokovanu dominacijom drugih. Produktivni tipovi  prihvataju sebe i neguju kreativnost, često postaju umetnici.
·         Pretpostavljao da ljudi imaju instinkte života i smrti. Instinkt života ohrabruje ljude da postanu kompetentni, nezavisni pojedinci dok ih instinkt smrti gura da postanu članovi kolektiva ili zajednice.
·         Isticao da je emocija važan element lečenja, kako za terapeuta, tako i za klijenta. Snažno je verovao da je poricanje emocija daleko psihološki štetnije nego da ih jednostavno doživljava.

 

TRAUMA ROĐENJA

Sva ljudska bića doživljavaju traumu prilikom rođenja usled neizbežnog, nasilnog psihičkog i fizičkog razdvajanja od majke. Rank je verovao da rođenje, gde dete prelazi iz stanja savršene harmonije i simbioze sa majkom u bolno stanje razdvajanja, predstavlja najraniju anksioznost koju čovek doživljava. Ta anksioznost predstavlja osnovu za sve uznemirenosti kasnije u životu. U svojoj teoriji o traumi rođenja, on se oslanja na Frojdovu ranu teoriju iz 1900. godine u kojoj je Frojd koncipirao prvo iskustvo anksioznosti a time i izvor i prototip svih naknadnih napetosti u životu pojedinca. Rank je ponovio ovu Frojdovu ideju kada je napisao da smo rođeni u traumi i da ta trauma čini jezgro nesvesnog i suštinu onoga ko smo duboko. Način na koji dete doživljava ovo prvo razdvajanje od majke, postaje osnova za sve uznemirenosti i strepnje kasnije u životu. U traumi rođenja mi prepoznajemo krajnju biološku osnovu psihičkog života.


Jelena Nikolić, psiholog

No comments:

Post a Comment