LILIT - POTENCIJALI STVARANJA I RAZARANJA U ŽENI

Još je Šekspir, duboko istražujući ženu u svojim delima, ukazivao na žensku sklonost poricanja svoje istinske prirodu i oponašanja muških vrednosti, koja se najviše očitava kao igra moći i nadmoći. Čini mi se, da danas među nama ženama, među emancipovanim i obrazovnim ženama sve više ima ledi Magbet(potreba za moći koja vodi u ludilo ), Atina Palada(uspeh i karijera na surovo muški način kao primat života ) ili neobuzdane Lilit(neunistive, ultimativne ‘femme fatale’, zavodnice )...
Tako mnogo stremimo načelu moći, kojim kastriramo muškarce a istovremeno se odvajamo od svoje suštinske ženske prijemčivosti. Kao da smo izgubile kontakt sa dubokim, instinktivnim, nagonskim delom sebe. Postajemo sve manje žene, centrirane u dihotomijama unutrašnje i spoljašnje stvarnosti, na relaciji biti ili činiti, svesnog ili nesvesnog. Nigde mosta na vidiku. Sve je svačemu suprotstavljeno. Naše žensko načelo , sve više verno muškom načelu, kao da je podeljeno na crno beli svet. S jedne strane, dobra majka koja bezuslovno voli, brine, hrani, neguje. Na drugoj strani, pohotna, hladna, zavidljiva i bludna žena.
Crna boginja Lilit, prvi put se pojavljuje u sumerskom mitu, a najupečatljivija je po hebrejskom mitu kao prva Adamova žena. Neposlušna, svoja, buntovna i neprilagođena, okreće se protiv svih pravila. Razvratna i pohotna, rušila je sve pred sobom. Kabalizam kaže da je u pocetku Adam bio androgin – i musko i zensko, a onda ga je Bog podelio na pola i tako stvorio Lilit. Nikada se nisu slagali, pa je Lilit proterana iz raja u pećine Crvenog mora. Bila je bludnica, imala puno vanbračne dece ali su joj sva umirala.
Lilit je neobuzdani, podivljali i raskalašni deo naše ženske duše. Tamna strana ženstva. Nasuprot brizi, dobroti i osetljivosti, Lilit se suočava sa sopstvenim demonima koji su jedina prepreka njenom usponu. Lilit ima strast za životom koja se ne može ukalupiti. Za razliku od Eve, druge Adamove žene koja je mekša, prijemčivija i pre svega poslušna, Lilit je oličenje razvrata, rušilačke energije i podivljalih strasti.

SVAKA ŽENE MORA DA IMA ODNOS SA SVOJOM LILIT

Prvo i osnovno pitanje koje svaka žena treba sebi da postavi, jeste koliko sebi dopuštam stvari koje zaista želim, makar se one ne dopadale ostatku sveta? Makar se ne dopadale mom muškarcu ili rođenoj deci? Koliko sledimo sebe? Uspevamo li da nađemo ravnotezu između nagonskog i razumnog dela sebe ? Da li, prvo moramo da doživimo opaku polarizaciju, da bismo asimilovale sve suprotnosti u jedinstvo koje se zove balans, sklad, mudrost?

Mnoge žene danas, ne usuđuju se da dotaknu svoju Lilit. Žive u brakovima gde su potcinjene, zavisne, često izložene nasilju svake vrste, a onda odu u drugu krajnost, u svoju nekontrolisanost i divlju razuzdanost. Moramo li najpre da doživimo brutalnost, torturu i potpunu denominaciju vlastite duše, da bismo gnevne i razjerene pobegle u pobunu? Prethodi li tome potiskivanje, suprotstavljenost i polarizacija unutar našeg ženskog principa? Moramo li kao klatno prelaziti iz jednog ekstrema u drugi, bez mogucnosti da se zaustavimo na sredini? Možemo li biti i Eva i Lilit istovremeno, dobro upakovane, u ljubavi i sinhrinizaciji ?
Izgleda da su danas žene mnogi više u dodiru sa svojom Lilit oko 40 –godine, pa na dalje. Žena je tada u ekspanziji mudrosti i sazrele seksualnosti. Kao da smo odcepljeni, autentični deo sebe ponovo vratile, reintegrisale ga u celinu i sada samo kao nove, osvešćene i centrirane u sebi, pre svega. Veći je dodir sa Sofijom, ženskom mudrošću.
Jer, tamo gde nema ljubavi između Ega i Sopstva, živimo u strahu od sebe, života, smrti ili suprotnog pola. Ego ne može da prihvati darove nesvesnog. Dakle, živimo prikraćene za jednu važnu životnu dimenziju, a to je prepuštanje, poverenje u život, dopuštanje da se stvari događaju, strpljenje, prijemčivost. Tako važni ženski kvaliteti! Pa gde su se oni izgubili?
Danas više nego ikada, mi žene tragamo za svojim autentičnim ženstvom. Važno je znati da ne treba isključivati ništa, možemo se kretati u oba smera, i ka destrukciji, i ka razrešenjima. Ta misterija ženstva, iskazana je i u Bibliji, gde Hrist kaže:” Koji čuva dušu svoju, izgubiće je; a koji izgubi dušu svoju mene radi, naći će je”. Dakle, protivurečnost se preobražava u paradoks. To je poput pronalaska mira u središtu vulkana. To je ženska mudrost, koja je više od muškog načela koje glasi “Ja tako mislim”. Uostalom, i sama priroda je nepromenljiva, ali u stalnom stanju promene.
ZA kraj...

Sve danasnje heroine na filmskom platnu, poput Lare Kroft , zapravo su prerušene Lilit. One su moćne, samostalne, pametne, psihološki nadmoćne sa muškom samokontrolom. Mnogim su ženama uzor, rekla bih čak i muškarcima...Lara ne dozvoljava potčinjavanje i ima potrebu za samostalnošću. Ona nema infantilnu potrebu za romantičnom ljubavlju. Koliko god da je odbačena, ona nikad neće odbaciti sebe, niti odustati.
Šta i koliko od ovoga imate u sebi i da li ga živite, procenite same. Jedno je ipak sigurno, a to je da živeti po načelima i nije neki život. Ako je sve moraš, trebaš...onda život gubi draž....jer, mora valjda da postoji i neka radost, misterija...a ona se događa kada prestane rat između uma i tela.

Jer, kao što reče Lilit... "Nikada necu razumeti stid,
jer jednom, bejah BOGINJA!"

Tatjana Cvetković, psiholog