Wednesday, June 6, 2018

Viktor Tausk, II deo


Hroničari života ovog nesvakidašnjeg para kažu da je njihova veza trajala nešto više od godinu dana. Neki tvrde samo par meseci. Negde 1914. Tausk završava medicinu i odmah počinje sa vrlo uspešnom privatnom praksom, ali kratko, jer će ordinaciju zameniti frontom. Počinje Prvi svetski rat i Tausk je mobilisan kao vojni psihijatar i upućen u garnizon u Lublin. Uskoro je premešten u Beograd. Bilo je to u decembru 1916. godine: sasvim slučajno, na ulici, upoznaje udovicu nekog srpskog oficira, izvesnu Kosu Lazarević i, naravno, zaljubljuje se u nju. Kosa je bogata, ima veliki stan u kome živi sama, te poziva Viktora da joj se pridruži. Kažu da je to bila harmonična veza, partnerski odnos bez trzavica i konflikata, što je za Viktora bilo neuobičajeno. Kasnije će, Viktor pozvati sinove u Beograd, pa će tako izgledati kao složna i srećna porodica. Viktor je i dalje rastrzan i sve češće odlazi u Beč kako bi sačuvao svoju reputaciju među psihoanalitičarima. U Beogradu mu se nudi mesto docenta psihijatrije na Medicinskom fakultetu koji se upravo te godine otvara. Kosa, priprosta i polupismena žena koja nije znala nijedan strani jezik, nije mogla da prati ovog gorostasa. Viktor napušta Kosu i odlazi u Beč da se priključi već uveliko zahuktaloj i produktivnoj mašineriji stvaralaštva pionira psihoanalize. Kosa je do kraja svoga života sačuvala ljubav prema ovom čudesnom čoveku. Često mu je slala pisma, hranu, pa i novac. Dugo posle Viktorove smrti njegov je grob stalno bio uređen i održavan. Grobljanski službenici govorili su da to održavanje plaća jedna gospođa iz Beograda. Da je kojim slučajem Viktor Tausk prihvatio mesto docenta psihijatrije na tadašnjem beogradskom Medicinskom fakultetu, sigurno da bi putevi psihoanalize na Balkanu krenuli sasvim drugim smerovima i njena bi istorija na ovim prostorima sasvim drugačije izgledala. Pri samom povratku u Beč 1917. godine Tausk uporno od Frojda zahteva da ga primi na analizu, premda je donedavno bio izričito protiv nastavne analize, ili kako su je nazvali «didaktičke». Frojd pronalazi kompromis, koji je ujedno i velika uvreda za Tauska: preporučuje ga na analizu Heleni Dojč, koja je bila u svakom pogledu inferiorna u odnosu na Tauska. I sama je prošla analizu kod Frojda, bila je jedna od retkih psihoanalitičarki toga doba, i primila je Tauska na analizu januara 1919. Ova nesrećna i po mnogo čemu rogobatna analiza trajala je samo tri meseca. To je neobično kratko vreme za didaktičke analize. Da li je Tausk u toj analizi ispoljavao znake shizofrenije koje Helena nije znala da prepozna ne zna se, ali se zna da u toku tromesečne analize, tj. analitičke terapije Tausk nije nikada ispoljio suicidalne sklonosti i preokupacije. Vrlo brzo po prekidu psihoanalize kod Helene Tausk, po ko zna koji put, pokušava sebi pružiti psihoterapijsku samopomoć, ulazeći bezglavo u novu ljubavnu vezu. Radilo se o šesnaest godina mlađoj, uspešnoj pijanistkinji Hildi Levi. Tausk je opet bio zaljubljen; doneo je odluku da se venčaju iako su se poznavali svega nekoliko meseci. Svi su bili protiv ove Viktorove ishitrene i neozbiljne odluke, posebno njegova sestra Jelka, koja je takođe živela u Beču. Oni koji su se bavili salonskim ogovaranjima i tračevima i «ukrašavali» Viktorovu biografiju bizarnim i šokantnim podacima tvrdili su da je Tausk Hilde Levi zaveo i silovao u prvoj terapijskoj seansi, kada mu se ona javila u ordinaciju kao pacijentkinja. Po ovim glasinama ona je tom prilikom i ostala trudna, te se ova ishitrena odluka o sklapanju braka tumačila tim detaljem. U svakom slučaju, zaruke su obavljene i ovo dvoje ljudi počelo je da planira svoju zajedničku budućnost i život.
Kasno proleće i rano leto 1919. godine kao da su akumulirali sve Viktorove stare i nove probleme. Hronična besparica i jasna spoznaja da u naproduktivnijim godinama ne može sebi obezbediti sredstva za elementarno preživljavanje; briga zbog sinova koji odrastaju daleko od njega; sukob sa Frojdom je kulminirao, i sada je bilo više nego vidljivo njegovo odbacivanje Tauska i neskriveno pokazivanje netrpeljivosti i neprihvatanja «najnestašnijeg sina». Novi brak pred kojim se nalazio morao je kod Tauska izazvati bar ambivalenciju. On je reaktivirao njegove stare i bolne probleme u partnerskim odnosima i još jednom se suočio sa iskonskim strahom od dubljeg emotivnog vezivanja i davanja u toj vezi. Bilo je to vreme izloženosti velikoj intrapsihičkoj patnji i paničnoj potrebi da se pobegne, da se nađe izlaz iz ove egzistencijalne krize. Viktor Tausk izvršio je samoubistvo u svom samačkom sobičku u zoru trećeg jula 1919. godine. Bilo je to kombinovano samoubistvo: obesio se gajtanom zavese i pucao iz svog oficirskog pištolja u desnu slepoočnicu. Savremena suicidologija bi potvrdila da je u ovom slučaju postignut maksimalan indeks suicidalnih intencija. Dugo se pričalo da se Tausk pre suicida kastrirao. Ove tvrdnje su posle izvesnog vremena demantovali policija i Tauskov sina Marius. Dan koji je prethodio samoubistvu bila je sreda i Tausk je napisao Frojdu neku vrstu izvinjenja i opravdanja što to veče neće doći na uobičajne «sastanke sredom» kod Frojda. Popodne tog istog dana proveo je sa svojim sinom Mariusom. To veče njegova verenica je imala pijanistički koncert, a posle toga su se trebali dogovoriti za svadbu, koja je već bila zakazana za sedam dana. Pre odlaska u smrt, Tausk je ostavio testament, pismo Frojdu i pismo svojoj sestri ljubimici Nadi, koja je u to vreme živela u Jugoslaviji. Sahrana je obavljena 6. jula na Centralnom groblju u Beču. Kako piše jedan Tauskov biograf, „na groblju se niko nije oprostio od Viktora, nikog nije bilo da progovori koju reč o Tausku, ni sveštenika, ni rabina - samo otvorena raka“. Kako to vole reći suicidolozi, činom počinjenog samoubistva prestaju svi problemi za onoga koji se ubio a počinju za one koji su ostali iza samoubice. Posle Viktorovog samoubistva sve njegove kolege psihoanalitičari govorili su da je on bio neuspeli genije.

Viktorova teorija o Influencing machine
    
Viktorova teorija o Influencing machine je nastala na temelju njegovog rada s shizofrenim pacijentima, što je dalje povezano s Frojdovim teorijama o libidu. Viktor je smatrao da u pozadini snova pacijenata zapravo stoji njihova neizražena seksualnost i seksualni identitet. Pretpostavlja da je stroj možda projekcija tela pacijenta ili simbol genitalija. U snovima, takođe, one koji upravljaju strojem, pacijent vidi kao neprijatelje koji pokušavaju da mu ukradu misli i upravljaju njime, te da misli više nisu njegove, već postaju deo okoline. Viktor je to protumačio kao nemogućnost održavanja jasne granice ega pojedinca, gde pojedinac više ne percipira da ima identitet odvojen od okoline. Ono što shizofreni pacijent doživljava kao progonitelja je on sam jer ne može da se nosi sa vegetativnim strujama i impulsima koji mu prolaze kroz telo i mora ih osećati kao da dolaze spolja, kao vanzemaljske i ispunjene zlim namerama. I to se sve povezuje s razdobljem kada je pojedinac bio beba. Iz toga nadalje smatra da shizofreni pacijenti imaju nesvesnu želju da se vrate u to razdoblje, pa čak i ono pre toga, kad su bili zaštićeni, u materici. Shizofrenija nam zapravo samo pokazuje u grotesknom obliku stanje koje karakteriše današnjeg čoveka. Prosečni čovek današnjice izgubio je kontakt sa svojom stvarnom prirodom, sa svojim biološkim jezgrom i doživljava ga kao strano i preteće mrzeći svakoga ko pokušava da ga dovede u kontakt sa njim.



 Jelena Nikolić, psiholog


No comments:

Post a Comment