Vilhelm Štekel, II deo

Tumačenje snova

Štekel je značajno doprineo objašnjenju simbolizmu u snovima, kako potvrđuju uzastopna izdanja Interpretation of Dreams, sa njihovim eksplicitnim priznanjem Frojdovog duga Štekelu. Njegova procena veličine i značaja simbolike u snovima je velika i verodostojna. Štekel, koji je po Frojdu, psihoanalizi naškodio isto toliko koliko je i koristio, izneo je veliki broj neslućenih prevoda simbola koji su u početku

dočekani sa skepsom i nepoverenjem ali koji su kasnije najvećim delom bili potvrđeni i bili prihvaćeni. On je svoje simbole i njihova tumačenja pronašao intuitivnim putem, na osnovu svoje spsobnosti da ih neposredno razume.
Diskutujući o snovima o ispitu tokom „jednog naučnog razgovora“ Štekel je istakao da je u ovim snovima uvek bilo reči o ispitu koji smo svojevremeno položili, a nikad o ispitu na kom smo pali. San o ispitu javlja se kada pred sobom imate neki test, nešto što može da pođe naopako i oko čega se brinete. Ne zove se bez razloga Prüfungstraum (san o ispitu). Ukoliko se ovaj san javlja kao kazna, zar ne bi bilo logičnije da nas suočava sa nekim neuspehom iz prošlosti? Prema Štekelu, u prigovoru snevača „ра ja sam već doktor, zar ne?" zapravo se krije uteha koju nam pruža san.
Frojd je zaključio da bi to zaista moglo da bude objašnjenje. San nam upravo poručuje: „Ne brini se, misli na strah koji te je obuzeo pred maturski ispit, pa se ipak ništa nije dogodilo. Uostalom, danas si već doktor“.
U narednim izdanjima Tumačenja snova Frojd je ovu Štekelovu sugestiju pomenuo kao „jedno dalje objašnjenje“ snova o ispitu, iako bi se pre reklo da „san koji nam pruža utehu“ zapravo protivreči tumačenju sna kao kazne. Međutim, Frojd se u potpunosti slagao sa tumačenjem svog „iskusnog kolege“ Štekela, koje se, osim toga, do detalja poklapalo sa njegovim iskustvima sa snovima o ispitu. Nakon što je Štekel to pomenuo, setio se da se doktorski ispit iz sudske medicine, koji svojevremeno nije položio, nikada nije pojavio u njegovim snovima. Nasuprot tome, ispit iz istorije u gimnaziji, na kom je briljirao, javio bi se povremeno u snovima straha. Isti slučaj bio je i sa jednim njegovim pacijentom koji nikada nije sanjao oficirski ispit na kom je pao, ali je često sanjao maturski ispit koji je položio.
Štekel je smatrao da se test u snovima o ispitu zapravo odnosi na test u seksualnom smislu, na situaciju u kojoj čovek mora da dokaže svoju muškost i kada „može da se javi strah od neuspeha koji se ogleda u smanjenoj potenciji“. U snovima o ispitu često je reč o ispitima koje smo stvarno polagali. Prema jednom istraživanju iz 1993, to je slučaj u 97 procenata snova. Kao što je Štekel primetio, u najvećem broju slučajeva, reč je o ispitima koje smo svojevremeno položili - 84 procenta. Očekivali bismo da osobe koje su pod pritiskom zbog predstojećeg ispita češće sanjaju ove snove. Međutim, snove o ispitu ne možemo tako doslovno shvatiti. Istraživanja su pokazala da studenti u danima pre ispita od kojih zaziru ne sanjaju češće snove o ispitu u poređenju za periodom kada ih nemaju.
Vilhelm Štekel, dao je i tumačenje snova o letenju i letačima ističući da svi ti „odvažni letači" koji su se u međuvremenu pojavili na pozornici na taj način pokušavaju da ispune svoje infantilne želje iz ranog detinjstva.

Polifonija misli

Pažljivim posmatranjem u analizi otkriva se da postoje dve vrste misli: jedne koje su izgovorene i osmišljene (shvaćene u rečima) i druge koje se povlače iz naše opservacije pre nego što ih stavimo u reč. Postavlja se pitanje da li se ove druge mogu smatrati mislima. One stvarno predstavljaju misli u statu nascendi; to jest, misao koja još nije pronašla reči. Tako bi se zaključilo da je to razmišljanje bez reči ili „osećanje misli“. Ovo se čini suprotno našem iskustvu. Mi smo navikli da označimo kao misli samo ono što se može verbalno izraziti.
Takvo razmišljanje može se sresti u mnogim državama. Ono se manifestuje kao razmišljanje slikama. Postoje pacijenti koji su zamoljeni da daju svoje slobodne asocijacije i odmah proizvedu seriju slika koje jasno predstavljaju preliminarne faze razmišljanja. Simbolička vrednost ovih slika, koje se u stvari sakrivaju u obliku važnih figura, može se objasniti samo analizom. Svaka od ovih slika predstavlja mišljenje u statu nascendi.
Ideja Polifonije misli može se primeniti na dnevne snove, astralna putovanja, vizije meditacije i ono što se čini najznačajnijim za terapijsku upotrebu: „Prošlost života“ u hipnozi.
Štekel piše da nema razlike između principa stvarnosti i načela užitka, da postoji uvek prisutna borba jednih protiv druge. Misao je tok pomoću koga vidimo samo površinu: „Osobe koje žele živeti amoralnim imperativom (kriminalac, Don Juan, Messalina) jasno pokazuju etički kontrapunkt. U asocijalnim sadističkim pojedincima unutrašnje razmišljanje može predstavljati glas društvenog morala“.
Štekel ističe: „Ti unutrašnji glasovi često ne dolaze u svest. Iznenadilo je svakog analitičara da ljudi, koji imaju tendenciju sanjarenja i fantazija, ne mogu se setiti ovih sanjarenja. Mnogi potiskuju snove u trenutku kada prelaze iz stanja sna u stvarnost. Drugi, međutim, tvrde da ne znaju šta misle, da isključuju svoje misli i ne razmišljaju ništa. Nirvana mišljenja nije moguća. Nema trenutka odmora u radu mozga. Jedna se ideja povezuje s drugom. Sanjari slušaju iznutra; oni misle bez reči; dopuštaju drugim glasovima da zvuče bez hvatanja njihove melodije. Čuju samo akorde ili pojedinačne tonove. Njihova se misao možda događa bez verbalnih koncepcija, možda samo u simboličkim slikama iza kojih se kriju misli“.


Neke od Štekelovih misli

„Anksioznost je strah od samog sebe“.

„Mrzim te jer si pretio mom egu. Ljubav kao predstavnik životnog impulsa pokušava neutralisati mržnju. Ali gvozdeni zakon samo-očuvanja nas primorava da mrzimo gde volimo, ako ego dođe  u opasnost da izgubi nezavisnost i da doživi bol umesto zadovoljstva“.

„Naša potreba za mržnjom je isto toliko velika koliko i naša potreba za ljubavlju. Pošto nema nikoga koji može da živi bez ljubavi, tako i nema bića koji može da živi bez mržnje. Pojedina osoba može očigledno izgubiti sposobnost da voli, kao i sposobnost da mrzi i onda imamo apatiju“.

„Ljudi koji ne razumeju sebe imaju želju za razumevanjem - stvar koja se pretpostavlja i nikad izgovara nego je poznata i odevena rečima“.

„Istina nije uvek najbolja osnova za sreću. Postoje izvesne lazi koje mogu predstavljati mnogo bolju i sigurniju osnovu sreće. Postoje ljudi koji propadnu kad su otvorene oči“.

„Ljubav na prvi pogled je oživljavanje infantilnog utiska. Prvi ljubavni objekat se ponovo pojavljuje u drugom obliku kao maska“.

„Statistika je umetnost laganja pomoću brojeva“.

„Mnogi napadi depresije nije ništa drugo do izraz žalosti što moramo biti dobronamerni“.

„U stvarnosti, mi smo i dalje deca. Želimo da nađemo saigrača za naše misli i osećanja“.

„Svaki strah je strah od smrti“.



Jelena Nikolić, psiholog