Kako biramo partnere iz ugla teorije emocionalne vezanosti

Šta je emocionalna (afektivna) vezanost?

Emocinalna (afektivna vezanost) je osećajna vezanost za značajne figure u našem životu. Začetak emocionalnog vezivanja javlja se kada malo dete/beba svoje socijalno reagovanje počne da uslovljava kroz vezivanje za određenu osobu u svom okruženju a to je najčešće majka. Teorija emocionalnog vezivanja zasniva se na tvrdnji da je potreba za ostvarivanjem bliskosti i povezanosti sa drugom osobom zapisana u našim genima.  Džon Bolbi je došao do otkrića da nas je evolucija programirala sa sklonostima ka izboru nekoliko značajnih osoba u životu koje su nam dragocene i od kojih zavisimo. Rođeni smo bespomoćni, fizički i psihološki nezreli i nesamostalni i odrastali zavisni od, za naš život, značajnih osoba. Naša primarna potreba je potreba za kontaktom, začeta još u materici i ne nestaje do kraja života. Ta potreba nas je na neki način i održala kao ljudsku vrstu jer jedinke koje su se vezivale imale su prednost u borbi za opstanak za razliku od ljudi koji su se oslanjali isključivo na sebe i imali manje šanse da prežive i završe kao plen. Prednost formiranja bliskih veza je očigledna. U našem mozgu postoji biološki mehanizam, poznat pod nazivom sistem emocionalnog vezivanja, koji je odgovoran za stvaranje i regulaciju odnosa sa značajnim osobama za koje se vezujemo. Zahvaljujući ovom mehanizmu, koji se sastoji od emocija i određenih obrazaca ponašanja, mi se osećamo zaštićeno i bezbedno kada smo u blizini značajnih osoba (roditelji, deca, ljubavni partneri). U praistorijskom dobu, biti blizu partnera značilo je opstanak i zaštitu života a naš sistem vezivanja razvijao se tako da blizinu druge osobe shvati i tretira kao apsolutnu neophodnost.

Poreklo stilova emocionalnog vezivanja

Istraživanja koja su obavili Filip Šejver i Sindi Hazan, pokazala su da odrasle osobe u svojim ljubavnim vezama i partnerskim odnosima, pokazuju obrasce emocionalnog vezivanja koji su slični obrascima emocionalnog vezivanja dece za roditelje. Stilovi emocionalnog vezivanja kod odraslih produkt su načina na koji su odgajani kao deca odnosno nač stil vezanosti određen je načinom na koji su prema nama postupali u detinjstvu. Ako si roditelji bili pristupačni, responzivni, osećajni i adekvatno reagovali na naše dečje potrebe pretpostavka je da je naš stil vezivanja siguran. Ukoliko su roditelji u zadovoljenju potreba deteta bili nedosledni i selektivno reagovali, naš stil vezivanja bi trebao da bude preokupiran. Roditelji koji su bili emocionalno nepristupačni, hladni, kruti i nisu odgovarali na dečje potrebe, svojim ponašanjem uticali su na formiranje izbegavajućeg stila vezanosti kod svoje dece. Novija istraživanja su pokazala da pored ovih roditeljskih uticaja, na formiranje stilova afektivne vezanosti utiče i životno iskustvo.

Koji stil partnerske emocionalne vezanosti imam?

Rano formirani obrasci afektivne vezanosti opstaju i traju kroz godine odrastanja, utiču na formiranje osobina naše ličnosti i permanentno oblikuju ponašanja, očekivanja i osećanja prema partneru. U ljubavnoj vezi naše ponašanje je posledica očekivanja i uverenja iz detinjstva odnosno verovanja koja smo sami stvorili o sebi i bliskim vezama na osnovu svojih emocinalnih veza iz prošlosti. Svi ljudi, u vezi ili u braku, potpadaju pod jednu od četiri kategorija emocionalne vezanosti: siguran, preokupiran, izbegavajući i dezorganizovan stil emocionalne vezanosti. Svi oni se razlikuju međusobno po:

-pogledu na intimnost i zajedništvo

-načinu na koji se nose sa konfliktima

-odnosu prema seksu

-sposobnosti da izraze svoje želje i potrebe

-očekivanjima koja imaju od partnera i partnerskog odnosa

Preokupirani stil emocionalne vezanosti

Osobe sa preokupiranim stilom poseduju izraženu sposobnost za detekciju ugroženosti veze. Često brinu da ih partner ne voli dovoljno ili ne u meri u kojoj bi njima prijalo. Imaju utisak da druge osobe oklevaju da im se približe onoliko koliko bi želeli. Brzo se vezuju. Poseduju veliki kapacitet za intimnost. Osetljivi su na sve što doživljavaju a naročito na detalje u vezi koji bi mogli da ukazuju na udaljavanje partnera. Ponekad nesvesne postupke partnera tumače kao pretnju vezi. U takvim situacijama obuzme ih zabrinutost ali nisu u stanju da svoju strepnju iskažu na delotvoran način. Umesto toga znaju da pribegavaju burnim reakcijama. Ako im se učini da nisu ozbiljno shvaćeni, postaju još osetljiviji i uznemireniji što stvara neku vrstu začaranog kruga. Ispoljavaju nesigurnost i strah od odbacivanja. Umeju da igraju igre da bi zadržali pažnju i interesovanje voljene osobe. Imaju teškoće da objasne šta im smeta u vezi, očekuju da partner to pogodi. Preokupiran su vezom. Strahuju da će i beznačajni postupci uništiti vezu. Veruju da moraju mnogo da se trude kako bi održali intersovanje partnera. Suviše razmišljaju o partneru i teško im je da se skoncentrišu na bilo šta drugo. Partnera precenjuju, stavljaju ga na pijedestal, svoje sposobnosti, kvalitete i talente ne vrednuju dovoljno. Osećaju teskobu kada nisu u kontaktu sa partnerom, veruju da im je to jedina šansa za ostvarivanje ljubavi, ne odustaju od njega čak i kada nisu srećni, zadovoljni i ispunjeni odnosom. Njihove veze su pravi rolerkosteri emocija. Stalno kao da žive u zoni opasnosti. Bore se da očuvaju emotivnu ravnotežu i stabilnost u ljubavnom odnosu ali imaju retke periode sigurnosti. Nekako uvek pronađu partnere sa kojim imaju osećaj ugroženosti veze, stalno se trude da ublaže to osećanje i da se približe partneru. Zapažaju i najsitnije detalje vezane za dostupnost partnera.

Izbegavajući stil emocionalne vezanosti

Osobe izbegavajućeg stila izjednačavaju intimnost sa gubitkom nezavisnosti i neprestano pokušavaju da bliskost svedu na što manju meru. To su ljudi samotnjaci na životnom putu i u međuljudskim odnosima. Oni idealizuju život samodovoljne jedinke, imaju superioran stav prema zavisnosti, precenjuju svoju autonomiju a potcenjuju bliskost i intimnost u vezi. Oni se trude i u tom svom trudu uspevaju da održe distancu i kada su u odnosu sa osobom koja im se dopada i koju vole. Bez obzira na to da li su sami ili u vezi, čak i ozbiljnoj, uvek izvode manevre kako bi druge držali na odstojanju. Potrebu za drugom osobom mogu da dožive kao slabost, skloni su omalovažavanju ljudi koji postanu zavisni od svojih partnera. Bračne i partnerske odnose mogu da doživljavaju kao zatočeništvo. Svoja osećanja češće potiskuju nego što ih izražavaju. Vezanost smatraju negativnom karakteristikom u ponašanju svojih partnera. Usmeravajući se potcenjivački na svoje partnere koje često vide kao zavisne i gladne pažnje, ignorišu nesvesno svoje potrebe i strahove. Naizgled oni osuđuju i odbacuju tuđu potrebu za pažnjom i prihvatanjem, verujući da su sami imuni na to. Možemo postaviti pitanje da li je to zaista tako? Oni osećaju duboku usamljenost čak i kada su u vezi. U ljubavnim odnosima stalno održavaju distancu i imaju spreman „plan bekstva“. Mogu imati izražen osećaj nelagodnosti u situacijama fizičke bliskosti. Ispoljavaju visok nivo samouverenosti kada je u pitanju oslanjanje na vlastite snage i manju sklonost da se drugima obrate za pomoć. U ljubavnim odnosima to im umanjuje sposobnost da iskreno govore o sebi, budu bliski i ostvare skladan odnos. Usredsređujući se isključivo na svoje potrebe zanemaruju potrebe partnera, braneći sebi na taj način da osete radost pripadanja nekome.

Dezorganizovan stil emocionalne vezanosti

U ovu kategoriju spada veoma mali procenat ljudi. To je kombinacija preokupiranog i izbegavajućeg stila. Intimnost sa partnerom im je neprijatna a uz to su i veoma nesigurni u njegovu pristupačnost. Imaju visok nivo anksioznosti u vezi kao i visok nivo izbegavanja intimnosti. Visoko su zavisni od drugih, jer u odnosu sa drugima traže potvrdu svoje vrednosti.  Istovremeno imaju i negativna očekivanja od drugih, strahuju zbog mogućeg odbacivanja i povređivanja te su skloni da izbegavaju bliskost kako bi izbegli bol zbog mogućeg neprihvatanja. Zbog ovakvih međusobno suprotstavljenih očekivanja nisu spremni da razviju adekvatnu ljubavnu vezu i partnerski odnos. Sanjare o pronalaženju partnera ali i izbegavaju ulazak u vezu ili pak ostvaruju haotične veze. U vezama su skloni manipulaciji sa partnerom sa visokom tendencijom da ga vežu za sebe. Ne uzvraćaju iskrenošću.

Siguran stil emocionalne vezanosti

Osobe ovakvog stila su dosledne, pouzdane i dostojne poverenja u ljubavnom odnosu. Već i sam početak opisa ovog stila može delovati kao dosadan jer šta ima da se kaže i priča zanimljivo za ljude koji se ne boje intimnosti niti je izbegavaju, nisu opsednuti i preokupirani odnosom sa partnerom. U njihovim ljubavnim vezama nema drame, zapleta i vrtoglavih emocija, nema klackalica ni uzbudljive neizvesnosti. U stvari tu ima dosta toga i da se kaže i sazna i razume a i usvoji od njih. Ovakve osobe kao da imaju šesto čulo za emocije partnera, u stanju su da prime i razumeju emocionalne vibracije koje primaju od partnera i da adekvatno odgovore na njih. Njihov sistem radi optimalno. Ne uznemiravaju se preterano kada su suočeni sa pretnjom kao osobe preokupiranog stila a i nisu blokirani i inhibirani kao osobe izbegavajućeg stila. U svetu partnerskih odnosa dobro se snalaze. Istraživanja su pokazala da pojedinci sa ovim stilom ostvaruju veći stepen zadovoljstva, privrženosti i uzajamnog poverenja u vezama u odnosu na ostale stilove. Na neki, spolja nevidljiv način, osobe sigurnog stila su programirane da od partnera očekuju naklonost i razumevanje i nisu preterano zabrinute da će izgubiti njihovu ljubav. Otvorene su u izražavanju svojih potreba i spremne da odgovore na potrebe partnera. Nisu opterećene ugrožavajućim mislima, ne moraju da čine napor kako bi ih potisnule, one jednostavno nisu okupirane njime ni svesno ni nesvesno. U raspravama nemaju potrebu da zauzmu odbrambeni stav, niti da povrede ili kazne partnera već sprečavaju da se sukob zaoštri. U stanju su da preispitaju svoje ponašanje i kad je neophodno da ga koriguju. Prema partneru se odnose s ljubavlju i poštovanjem.

Pravila dešifrovanja stilova emocionalnog vezivanja

Za određivanje stila naše emocionalne vezanosti možemo se osloniti na sopstveno poznavanje sebe odnosno detektovanje ne samo načina ponašanja već i šta mislimo i osećamo u vezi. Tu nam mogu biti od koristi sledeće smernice:

Utvrditi u kojoj meri partner ima potrebu za bliskošću i intimnošću.

Proceniti koliko je partner preokupiran  vezom i koliki strah od odbacivanja ima

Ne oslanjati se samo na jedan simptom, znak u vezi nego obratiti pažnju na različite signale.

Proceniti partnerovu reakciju na efektivnu komunikaciju

Obratiti pažnju i na ono što partner ne govori i ne radi a ne samo na izrečeno i manifestovano.

Možemo koristiti i upitnike za procenu stila vezanosti koji mogu da budu od velike pomoći. To su upitnici koji su koncipirani tako da odrede način na koji se odnosite prema drugima u kontekstu intimnih veza. Oni se baziraju na skali za ispitivanje iskustava u bliskim partnrskim odnosima ECR-R (K.Brennan, C.Flarey, N.Waler), CRQ (Bartholomew&Shaver), PAVa (Brennan, Clark&Shaver 1995).

Kakav partner je najbolji za nas u zavisnosti od našeg stila vezanosti

Istraživači na polju ljubavnih odnosa bavili su se pitanjem da li nas druge osobe privlače na osnovu svog ili našeg stila emocionalnog vezivanja. Dva istraživača, Paula Pijetromonako i Ketrin Karneli, došle su do otkrića da osobe sa izbegavajućim stilom emocionalnog vezivanja više privlače partneri preokupiranog stila. Najčešće žene sa preokupiranim stilom biraju muškarce sa izbegavajućim.

Osobe sa okupiranim stilom vezanosti trebalo bi da znaju da njima odgovaraju stabilne i sigurne veze koje dugo traju, koje podrazumevaju međusobnu bliskost i uzajamnu podršku. Emocionalna nedostupnost partnera (što je odlika izbegavajućeg stila) u njima izazivaju teskobu, napetost i strepnju, čineći da se osećaju nesrećno. Osobe sa izbegavajućim stilom pojačavaju njihovu anksiznost i osećaj neadekvatnosti. Njima bi najviše odgovarale osobe sa sigurnim stilom. Paradoksalno je međutim da one upravo završavaju sa izbegavajućim partnerima. I umesto da zaobiđu nepotrebnu patnju i postignu skladan odnos oni kao da biraju suprotno. Zašto je to tako? Žašto osobe kojima je potrebna bliskost biraju partnere koji će ih udaljavati od sebe? I zašto izbegavajući stil, koji čezne za autonomijom  ulazi u vezu sa osobom koja može ugroziti njegovu nezavisnost?

Paula P. i Ketrin K. Smatraju da se ovi stilovi na neki način dopunjuju. Kroz njihov odnos se potvrđuje njihovo već izgrađeno mišljenje i o sebi, partnerskom odnosu i ljubavnom partneru. Izbegavajući stil potvrđuje svoju odbrambenu predstavu da druge osobe žele da mu se suviše približe i da na taj način ugroze njegovu slobodu, a preokupiran stil potvrđuje svoje viđenje sebe kao osobe kojoj je potrebna veća bliskost nego što partner može da joj pruži, kao i očekivanje i podsvesni strah da će ih na kraju voljena osoba izneveriti. Na taj način, osobe oba stila se međusobno, a da nisu ni svesne toga, podstiču da stalno igraju istu ulogu.

Ako imate preokupiran stil a u vezi ste sa osobom izbegavajućeg stila, može se desiti da već na početku veze dobijate suprotne signale od svog partnera. On je zainteresovan za vas, zove vas ali ne preterano često, zainteresovan je za vas ali vam ne stavlja do znanja da ste jedini. Ostavlja vas da nagađate. Dobijete kompliment i osećate se ushićeno a onda opet naiđe trenutak sa dvosmislenom porukom. Uvek kada dobijate suprotne poruke, kada je toplo-hladno, dolazi do aktivacije vašeg sistema emocinalne vezanosti.  Pozitivne poruke se mešaju sa dvosmislenim a vi počinjete da živite u neizvesnosti. Posle nekog vremena svoju opsednutost, teskobu i zabrinutost krenete da izjednačavate sa ljubavlju. Vrmenom postajete programirani da vas privuku osobe sa kojima imate najmanje izgleda za stabilan i harmoničan odnos. Kada u nekoj vezi osetite uznemirenost, nesigurnost i opsednutost partnerom vi krenete da to izjednačavate sa ljubavlju. Međutim to je samo aktiviran sistem emocionalne vezanosti. Ljubav, prava ljubav u evolutivnom smislu, znači osećaj unutrašnje popunjenosti, duševnog mira, spokojstva. Osobe sigurnog stila emocionalne vezanosti mogu pružiti ovakav osećaj. Međutim sa njima možda nema one „iskre“ i impresioniranosti jer se tu dešava sve suprotno od onoga kao kada sretnete osobu izbegavajućeg stila. Tu nema dvosmislenosti, suprotnih poruka, tenzije i neizvesnosti, vaš sistem procenjuje da to nije ono pravo i zbog ove zablude može se desiti da ostanete bez sigurnog, stabilnog, doslednog partnera koji se ne plaši vezivanja, ljubavi, svojih a i vaših osećanja i potreba.

Osobe sa izbegavajućim stilom ređe stupaju u vezu sa osobom istog stila kao što su one jer im nedostaje emocionalni lepak koji bi ih držao zajedno.

Osobe sa sigurnim stilom emocionalne vezanosti su najbolji partneri. Sigurni parovi, parovi gde su i jedan i drugi partner sigurne emocionalne vezanosti, funkcionišu bolje od nesigurnih parova, onih gde su oba partnera imala izbegavajući ili preokupiran stil ili kombinaciju jednog i drugog. Mešoviti parovi, gde je jedan partner sigurnog stila a drugi nesigurnog, takođe funkcionišu skladno, manje konfliktno. Osobe sa sigurnim stilom kao da smanjuju i amortizuju nezadovoljstvo svojih nesigurnih partnera. Partner sigurnog stila podstiče razvijanje sigurnijeg stila i stava i kod svog partnera.

Jelena Krstić, psiholog

Kontakt: nikolic.jeka@gmail.com

Izvori: 

Ljubav kao emocionalno vezivanje; Amir Levin, Rejčel Heler

Afektivna vezanost, razvoj, modaliteti i procena; Tatjana Stefanović-Stanojević